Zamišljam ga kao vlasnika tijesnog dućana, negdje u staroj skopskoj čaršiji, kako od jutra do ranog predvečerja unutra majstoriše, bavi se svojim obrtom i zanatom, za koji običan svijet previše ne mari, jer i ne zna što se unutra, u tom dućanu zbiva... Ja njega vidim s plavom majstorskom pregačom, blatnjavog od zemlje kojom su prošli njegovi junaci i crnog od kolomasti što izvire iz njegova starinskog pisaćeg stroja, kako se bavi svojim veličanstvenim zanatom. Jednog će jutra, bit će to ponedjeljak, u skopsku čaršiju zaći Borhes i Bruno Šulc, da traže Sašin dućan. Pitat će ljude gdje je to, nitko neće znati gdje je to, pa će do dućana doći krećući se uz jednu veoma dugu paukovu nit. Ovo je knjiga koju mađioničar-pisac piše svojim čitateljima mađioničarima. Dok čitate njegove priče, postajete svjesni svojih vlastitih, za koje niste ni znali da postoje. Čudo, kažem vam!
Miljenko Jergović
Znam da je u Skoplju sve moguće – tokom jedne kratke posete, u staroj čaršiji sreo sam Toma Stoparda lično. U staroj čaršiji jedan od Prokopievljevih likova takoreći susreće Čehova. Takve su i ove priče – s osećajem svakodnevnog čuda, s lucidnim snovima i tumačenjem tuđih snova, s neprestanim iznenađenjima, ali i spokojem, da smo uvek tu, prisutni, ali i negde drugo.
Georgi Gospodinov
Aleksandar Prokopiev nas zabavlja svojom prozom. Poigravajući se stvaranjem, on iznova stvara priču. Poseduje sopstveno pletivo, neguje sopstveni prozni vez... Njegovo uputstvo drugima jedino bi bilo moguće – u vidu antiuputstva. Nemojte se ugledati na mene! Ako već morate na nekog da se ugledate, ugledajte se jedino na unutarnjeg sebe. Tada, i samo tada, bićete priča.
Dušan Stojković
Aleksandar Prokopiev dosad je objavio dvadesetak proznih knjiga – priča, novela, eseja i jedan roman – od kojih su neke prevedene na svetske i balkanske jezike, neke su dobile i međunarodne nagrade.
Osim u pisanju proze, bio je aktivan i na još nekim kreativnim poljima. Bavio se rokenrolom i alternativnim pozorištem, pisao haiku, bio scenarista kvizova, stripova i animiranih filmova, prevodio je na makedonski savremene srpske, hrvatske i bugarske autore.
Rođen je 24. februara neke godine. Još se ne odvaja od nekih komada odeće, kao što su đubretarac i teget „dizel" džemper, koji su uzrasta njegovih prvih knjiga. Već četiri decenije Prokopiev je sklon izgradnji mikrosvetova koji iščekuju da se iz njegove glave otkotrljaju do radoznalih čitalaca. U zbirci Sin-riba te situacije, zapisivane tokom dužeg perioda i s nesmanjenom radošću, izabrale su svoje utočište.
