Ovi mini-memoari sastoje se od humanih poruka čoveka kome drskost i neprećutkivanje idu uz lucidnost i mudrost. U njima ćemo saznati kako je nastala čuvena Klanica Pet, ali ponešto i o Pepeljugi, Hamletu i podosta o Džordžu Bušu.
Vonegat je svoja sećanja iz prošlosti i iz sadašnjice napisao izuzetno duhovito, brinući jednako o ekološkoj budućnosti planete i hranljivosti humora, o politici, ratu, umetnosti i duši današnje Amerike.
Iako veoma kritična, dovoljno gorka, ponekad i brutalna, ova sećanja su ujedno i nežna oda pisanju i sreći.
Vladislav Bajac
„Vonegatov Čovek bez zemlje je čisti Mark Tven: mračno duhovit, gnevan na korupciju i pohlepu, prepun saosećanja prema nemoćnima. Nikada nam nije bio potrebniji."
Rasel Benks
Autor crteža u knjizi je Kurt Vonegat.
Kurt Vonegat je rođen 1922. godine u Indijanopolisu. Ubraja se u probrane velikane američke književnosti, i bez njega bi i sam pojam američke književnosti bio znatno osiromašen.
Do sada je objavio romane: Mehanički pijanino (1952), Sirene s Titana (1959), Majka noć (1962), Kolevka za macu (1963), Bog vas blagoslovio, gospodine Rouzvoter (1965), Klanica Pet (1969), Doručak šampiona (1973), Lakrdija (1976), Zatvorska ptičica (1979), Snajper Dik (1982), Galapagos (1985), Plavi drozd (1988), Hokus-pokus (1990), Vremenski potres (1996); zbirke kratkih priča: Kanarinac u mačijem leglu (1961), Dobrodošli u majmunarnik (1968), Bogombova burmutica (1999); knjige eseja: Vampeters, Fuma i Grenfelons (1974), Cvetna nedelja (1981), Sudbine gore od smrti (1990), Bog vas blagoslovio, dr Kevorkiane (2001), Čovek bez zemlje (2005); drame: Srećan rođendan, Vanda Džun (1970), Između vremena i Timbuktua (1972), Odluči se (1993) i druge.
Umro je 2007, u 84. godini.
U prologu knjige Doručak šampiona napisao je da će njegov alter ego, Kilgor Traut, umreti u 84. godini.
