Promeniti mišljenje

Promeniti mišljenje

Džulijan Barns

S engleskog preveo Zoran Paunović

Godina izdanja: 2025

Format (cm): 20

Broj Strana: 60

ISBN: 978-86-6145-472-1

Cena: ~~660 din~~
-20 %: 528 din

O knjizi
Autor

Postoji, sasvim izvesno, mnoštvo svakovrsnih tema koje bi radoznalom čitaocu bile zanimljivije od onih o kojima piše Džulijan Barns u maloj velikoj knjizi pod naslovom Promeniti mišljenje. Podjednako je, međutim, izvesno i to da je Barns pisac koji na doslovno svaku temu ume da napiše literarno vrcav i uzbudljiv, a u isti mah duboko promišljen i mudar esej. Bez obzira na to da li piše o svojim političkim uverenjima ili o jezičkoj problematici, o svojoj mladalačkoj lektiri ili o filozofiji sećanja, on sa prepoznatljivom, samo njemu svojstvenom lakoćom, ispisuje velike istine o životu – i to, dabome, ne više samo o životu Džulijana Barnsa, već o životu svakog od nas.

Zoran Paunović

Zanimljiv je izbor tema koje je Barns, vrsni kuvar međužanrovskih jela, odabrao za ovu, ovoga puta ipak, esejističku minijaturu. Kao sastojke za razmišljanje o menjanju, to jest mešanju mišljenja kod sebe i drugih, odabrao je Sećanje, Reči, Politiku, Knjige, kao i Starost i vreme i to ravnopravno ih isprobavajući na dva načina: čitajući ih u sebi (kao što to čini svaki čitalac) i čitajući ih naglas na radio programu (kao što to čini spiker dobroga glasa). I svi zajedno ovim u zbiru obogaćenim pristupom tekst tumače sa razumevanjem nastalim iz duboko promišljenog autorovog iskustva, talenta i dalekog eha duhovitosti. Uz skoro pa gastronomsko uživanje.

Vladislav Bajac

Džulijan Barns rođen je u Engleskoj, u Lesteru, 19. januara 1946. godine. Školovao se u Londonu od 1957. do 1964, a visoko obrazovanje iz oblasti savremenih jezika stekao je na Koledžu Magdalen u Oksfordu. Diplomirao je 1968, a potom je tri godine radio kao leksikograf na Oksfordskom rečniku engleskog jezika. Barns je 1977. počeo da radi kao kritičar i urednik književne rubrike u časopisima Nju stejtsmen i Nju rivju. Od 1979. do 1986. pisao je TV kritiku, prvo za Nju stejtsmen, a zatim za londonski Obzerver.
Dobitnik je više prestižnih nagrada i diploma, uključujući i nagradu Somerset Mom (Metrolend, 1981). Dobitnik je Bukerove nagrade (Ovo liči na kraj, 2011) za koju je ranije tri puta bio nominovan (Floberov papagaj, 1984, Engleska, Engleska, 1998 i Artur&Džordž, 2005). Pored ostalih, dobio je i nagradu Memorijala Džefrija Fabera (Floberov papagaj, 1985); Pri medisi (Floberov papagaj, 1986); nagradu E. M. Forster, koju dodeljuju Američka akademija i Institut za umetnost i književnost (1986); Gutenbergovu nagradu (1987); nagradu Grincane Kavur (Italija, 1988); i Pri Femina (Troje, 1992). Barns je proglašen vitezom (1988), potom oficirom (1995) i komandirom francuskog Reda umetnosti i književnosti (2004). FVS fondacija mu je 1993. dodelila Šekspirovu nagradu, a 2004. osvojio je Austrijsku državnu nagradu za evropsku književnost. Nagradu Dejvid Koen za životno delo dobio je 2011. godine. Dobitnik je nagrade Sandej tajmsa za izuzetna dostignuća u književnosti, 2013. godine, kao i nagrade Sinklar 2015. godine, dodeljene na prvoj svečanosti u čast Karen Bliksen. Godine 2016, Američka akademija umetnosti i književnosti dodelila je Barnsu status počasnog člana iz inostranstva. Nosilac je ordena Legije časti kojim ga je odlikovala francuska vlada 2017. godine. Jerusalimsku nagradu za literarna dostignuća na polju slobode pojedinca u društvu, kao i nagradu Jasna Poljana (Nije to ništa strašno) dobio je 2021. godine.
Do sada su objavljena njegova dela: Metrolend (1980), Pre no što me je srela (1982, Geopoetika, 2002), Floberov papagaj (1984), Zureći u sunce (1986), Istorija sveta u 10 1/2 poglavlja (1989, Geopoetika, 1989), Troje (1991, Geopoetika, 2000), Bodljikavo prase (1992), Pisma iz Londona 1990- 1995 (1995), Obale Lamanša (1996), Engleska, Engleska (1998), Ljubav, itd. (2000, Geopoetika, 2001), Cepidlaka u kuhinji (2003, Geopoetika, 2005), Sto od limunovog drveta (2004, Geopoetika, 2005), Artur & Džordž (2005, Geopoetika, 2006), Nije to ništa strašno (2008, Geopoetika, 2008), Puls (2011, Geopoetika, 2011), Ovo liči na kraj (2011, Geopoetika, 2011), Nivoi života (2013, Geopoetika, 2013), Držati oči otvorene, Eseji o umetnosti (2015), Šum vremena (2016, Geopoetika 2016), Jedina priča (2018, Geopoetika 2018), Čovek u crvenom kaputu (2019, Geopoetika, 2020), Elizabet Finč (2022, Geopoetika 2022). Dela su mu prevedena na više od četrdeset jezika.
Živi u Londonu.