Treću knjigu Aleksandra Genisa koju objavljuje Geopoetika čine tekstovi Tama i tišina, Karta za Kinu, Prevođenje sa kineskog, Razgovor s Budom, Modro ogledalo sveta i Vabi-Sabi, Raskoš oskudne estetike. Ovi tekstovi se prvi put objavljuju zajedno. Za Aleksandra Genisa je umetnost oduzimanja stvaralački postupak kojim se, odbacivanjem nepotrebnog, napadnog, deskriptivnog, približava suštini. Lepota je za njega-sledeći postulate zen učenja- u jednostavnom, svedenom na unutrašnje povećavanje specifične težine svake pojedinosti. Sva snaga ovog postupka vidljiva je u principima dalekoistočne umetnosti. Tako Genis, kao najbolji primer ovakvog postupka, nudi zen vrt, koji je za njega umetnost zgušnjavanja realnosti koje se postiže samoograničavanjem.
U njemu su, bez obzira na prividnu oskudnost, zadržana sva najuopštenija svojstva prirode.
Aleksandar Genis je pisac, književni kritičar i esejista. Rođen u Rjazanju (Sovjetski Savez/Rusija) 1953, odrastao je u Rigi (Letonija), gde je diplomirao na Filološkom fakultetu. U Ameriku se seli 1977. godine. Istinski je kosmopolita, pun strasti prema svetskoj kulturi, koja ima veliki uticaj na njegovo pisanje i tekstove. Vodio je nedeljni audio magazin „Američki sat" na ruskom radiju „Sloboda", bio je autor i voditelj televizijskog serijala „Aleksandar Genis. Pisma iz Amerike" na ruskom TV kanalu „Kultura" i pisao je kolumne za nekoliko magazina, među kojima su Nova gazeta i Eskvajer. Bio je član žirija nagrade Ruski Buker (1993) kao i žirija nagrade Liberti. Član je Akademije Ruske filologije. Dobitnik je prestižne nagrade peterburškog književnog časopisa Zvezda (1997) i dr.
Veliki broj njegovih knjiga prikazuje autorov bikulturalizam: poređenja ruske i američke manifestacije civilizacije. Pronicljiv i oštrouman pisac, Genis je prvi postavio trend kulturnog esejizma, specifičnog žanra koji kombinuje lirski narativ sa metodama u okviru studija kulture. Aleksandar Genis je verovatno najbolji esejista ruskog jezika danas. Njegovi eseji su lucidni, dinamični, informativni i zabavni.
Poznat i uticajan autor postao je po knjigama napisanim u koautorstvu sa Petrom Vajlom, Savremena ruska proza (1978), Maternji jezik (1989), Ruska kuhinja u izgnanstvu, (1987), Šezdesete. Svet sovjetskog čoveka (1998) i dr., koje su obavezno štivo u ruskim gimnazijama.Od 1990. godine piše samostalno. Među ostalim objavio je knjige eseja Američka azbuka (1994), Crveni hleb, Kulinarski aspekti sovjetske civilizacije (1995) (Američka azbuka/Crveni hleb Geopoetika 1999) Kula vavilonska, Umetnost vremena sadašnjeg, (1996, Geopoetika 2002) Deset razgovora o novoj ruskoj književnosti (1997), Tama i tišina, Umetnost oduzimanja (1998, Geopoetika 2000), Dovlatov i okolina, Filološki roman (1999, Geopoetika 2000) Ivan Petrović je umro (1999), Pejzaži (2002), Koloplet (2002), Vesti iz Edena (Geopoetika 2003), Sladak život (2004), knjigu kulinarskih putovanja Stočiću, postavi se (Geopoetika 2004), knjigu Zen fudbala i druge priče; Šest prstiju (2008), Lični slučaj (2009), Omoti bombona (2010), Kosmopolita (Geopoetika 2012), Časovi čitanja. Kamasutra zaljubljenika u knjigu (2013, Geopoetika 2015), Povratna adresa, Autoportret (2017, Geopoetika 2017), Koža vremena, Knjiga promena (2020, Geopoetika 2021).
Autor je teksta dokumentarnog filma o ukrajinskoj revoluciji („Narandžasta zima", režija A. Zagdanski).
Knjige su mu prevedene na engleski, japanski, nemački, francuski, italijanski, srpski, mađarski, letonski i mnoge druge jezike, a njegovi eseji su objavljeni u mnogim antologijama i univerzitetskim studijama.
