Tokom čitave istorije, od Sokratovog vremena pa do našeg modernog doba, ljudski rod traga za odgovorima na suštinska životna pitanja ko smo mi i zašto smo ovde.
U svojim prethodnim bestselerima Svet otkrića i Svet stvaranja Danijel Dž. Borstin nam je najpre na veličanstven način ispričao kako je čovečanstvo otkrivalo stvaran svet oko sebe, da bi potom napisao pohvalu ljudskim dostignućima ostvarenim u umetnostima. U ovoj knjizi bavi se velikim istorijskim ličnostima koje su pokušale da otkriju smisao i svrhu našeg postojanja.
Borstin smatra da je zapadna kultura iskusila tri velike epopeje traganja. Najpre je to bio herojski put proroka i filozofa – ljudi poput Mojsija, Jova ili Sokrata, Platona i Aristotela, kao i pripadnika zajednica nastalih u okviru rane crkve, univerziteta i protestantske reformacije – koji su spasenje ili istinu pokušali da pronađu oslanjajući se na Boga na nebu ili na razum u sebi.
Potom je usledilo doba traganja u okrilju zajednice, u čemu su učestvovali Tukidid, Tomas Mor, Makijaveli, Volter... koji su se bavili našom civilizacijom i težili ostvarenju liberalnog duha.
Naposletku, nastupilo je doba društvenih nauka, kada se činilo da čovekom upravljaju sile istorije. Pred nama su privlačne priče o izuzetnim ljudima, kao što su Marks, Špengler, Tojnbi, Karlajl, Emerson, Malro, Bergson i Ajnštajn.
Moć tih velikih mislilaca ogleda se u tome što oni i dalje imaju šta da nam kažu, ne toliko zbog odgovora koje mogu da nam ponude koliko zbog načina na koji su postavljali pitanja koja nas neprestano opsedaju ili nam golicaju maštu.
U ovom delu, koje je impresivan vrhunac njegove monumentalne trilogije, Danijel Dž. Borstin nam još jednom pokazuje svoju sposobnost da iznese izazovne ideje, dopunjene pronicljivim prikazima portreta velikih pisaca i mislilaca. U tome mu nema ravnog.
Danijel Dž. Borstin (1914-2004), istaknuti američki istoričar, radio je u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, od 1975. do 1987, kao upravnik Nacionalnog muzeja američke istorije, Smitsonijan, a dvadeset pet godina predavao je istoriju na Univerzitetu u Čikagu. Izuzetan stvaralac i čovek ogromnog obrazovanja, bavio se istorijom, sociologijom, politikom i pravom. Njegova plodna karijera pisca trajala je preko pedeset godina i za to vreme napisao je dvadesetak knjiga koje su prevedene na isto toliko jezika i prodavane u milionskim tiražima širom sveta.
Neki od naslova iz ovog bogatog opusa su: Tajanstvena nauka prava, Genij američke politike, Amerika i predstave o Evropi, Demokratija i njena nezadovoljstva, Skrivena istorija, Izgubljeni svet Tomasa Džefersona, kao i trilogija Svet otkrića, Svet traganja i Svet stvaranja, koju je Geopoetika objavila u prevodu na srpski jezik.
Njegovo najpoznatije delo je trotomno izdanje Amerikanci. Za prvi tom, Kolonijalno iskustvo, dobio je Bankroftovu nagradu, za drugi tom, Državotvorno iskustvo, Parkmanovu, a za treći tom, Demokratsko iskustvo, Pulicerovu nagradu.
Jedan je od samo nekoliko ljudi koji su za svoje delo dobili ove tri najuglednije nagrade, pored velikog broja drugih nagrada i priznanja.
Bio je poznat po sposobnosti da vešto povezuje različite žanrove i istorijske teme, ogromnu količinu istorijskih podataka i zanimljive priče, i to izuzetnim jezičkim bogatstvom koje nedostaje mnogim profesionalnim istoričarima. Često je isticao da se istorija uvek može i pisati i čitati kao lepa književnost i to je potvrdio svojim knjigama.
