Alek Popov se, u svom maniru, otvoreno ismeva pojedinim bugarskim, ali i slovenskim osobinama, a njegovi dobro znani motivi – opšta nekultura, neznanje, nepoštenje, (ne)snalaženje, bahatost – prisutni su i u svim pričama Nivoa za napredne. Uz to, još su im pridodati i kafkijanski zapleti i neočekivana rešenja.
U britkoj kritici bugarskog mentaliteta, Popov ne štedi ni sveobećavajući Zapad (naročito u pričama koje se bave prostorom bivše Jugoslavije). Ta autorova oštrina i gruba iskrenost ponekad su prosvetljujuće, a uvek duhovite – do suza; no beskompromisnost cinizma, ironije i crnog humora ponekad dovedenog do nelagode, zalečena je jasnom dobronamernošću i željom da ljudi i svet oko njih – budu bolji. Autor, ipak, kao da nam poručuje da taj proces teče veoma teško i sporo. Da li zato što je to zaista tako, ili samo zato da bi sebi obezbedio još dovoljno materijala za ismevanje a zarad dobrobiti čitaoca i njegove književne zabave?
Kako god bilo, Bugarska i Istočna Evropa (a bogme i ceo svet) još su prepuni apsurda i paradoksa. A Alek Popov, srećom, još piše i opisuje...
V. Bajac
Alek Popov je rođen u Sofiji 1966. godine. Diplomirao je na katedri za bugarsku filologiju na Sofijskom univerzitetu. Tokom 1997. godine školovao se u SAD. Autor je zbirki priča Druga smrt (1992), Prljavi snovi (1994), Ciklus kupusa (1997), Put ka Sirakuzi (1998), Nivo za napredne (2002, 2003, Geopoetika 2010), romana Misija London (2001, Geopoetika 2004), mnoštva radio drama, kao i scenarija igranih i dokumentarnih filmova. Njegova najnovija knjiga je roman Crna kutija (2007) koja je pod naslovom Psi u niskom letu objavljena u Geopoetici 2008. godine.
Dobitnik je prestižnih nagrada „Graviton" za fantastiku (1995), „Pavel Vežinov" za kriminalističku priču (1994), „Raško Sugarev" za najbolju proznu knjigu u 2002. godini, nagrade časopisa Clouds u kojem je Misija London objavljena na engleskom jeziku (2004), kao i (2005) Nacionalne nagrade za dramaturgiju „Ivan Radoev".
Radio je u Nacionalnom muzeju književnosti i kao ataše za kulturu u bugarskoj ambasadi u Londonu. Trenutno je direktor Doma dečje knjige, glavni i odgovorni urednik časopisa „Rodna reč" i sekretar za štampu bugarskog PEN centra.
Prisutan je u nekoliko svetskih antologija (Francuska, Nemačka, Slovenija i SAD), a njegova proza prevođena je na nemački, francuski, engleski, danski, poljski, češki, turski, mađarski, srpski, slovenački, albanski, makedonski i turski.
