Obični ljudi su stanovnici donjih spratova istorijske stvarnosti. Bili su predugo osuđeni na prokletstvo sumarnog, neindividualnog, neizdiferenciranog posmatranja. Apstrahovanje (sažimanje) pojedinačnih istorijskih iskustava i mesta svakog od njih u stvaranju zajedničkog, lišava nas jedne važne dimenzije u spoznaji prošlosti. Ulazak u svet običnih života, brzo pruža dokaze o njihovoj osobenoj dramatici, potire proizvoljne i neutemeljene kvalifikacije o neherojskoj dimenziji, beznačajnosti male istorije i njenoj inferiornosti u odnosu na veliku. Međutim, ovaj skrajnuti prostor prošlosti i njegovo dublje upoznavanje, pružaju zadovoljstvo spoznaje složenosti, punoće i nedeljivosti velike pozadine i okruženja (političkog, društvenog, ideološkog, civilizacijskog, geografskog), i mesta svake ličnosti, bez obzira na veličinu uloge koja joj je bila dodeljena.
Milan Ristović (Priština, 1953), redovni je profesor opšte savremene istorije na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Predavao je na doktorskim studijama na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i bio profesor na Filozofskom fakultetu u Banjaluci. Glavni je urednik Godišnjaka za društvenu istoriju i predsednik Udruženja za društvenu istoriju.
Bavi se istorijom Jugoistočne Evrope u 20. veku, društvenom istorijom Srbije, politikom Nemačke u Jugoistočnoj Evropi, holokaustom na Balkanu. Držao je po pozivu predavanja na desetak evropskih univerziteta i na Tokijskom državnom univerzitetu. Novinskom ilustracijom bavio se od sredine sedamdesetih do početka devedesetih godina 20. veka. Jedan je od osnivača Geopoetike.
Objavio je samostalno ili kao koautor petnaest naučnih monografija, u zemlji i inostranstvu i oko sto pedeset naučnih članaka, studija u domaćim i stranim časopisima.
Najvažniji radovi: Nemački „novi poredak“ i Jugoistočna Evropa 1940/41-1944/45. Planovi o budućnosti i praksa, VINC, Beograd, 1991 (drugo izdanje: Službeni glasnik, 2006); U potrazi za utočištem. Jugoslovenski Jevreji u bekstvu od holokausta, 1941–1945, Službeni list SRJ, Beograd 1998 (drugo izdanje: Čigoja štampa 2005); Dug povratak kući. Deca izbeglice iz Grčke u Jugoslaviji 1948–1960, Udruženje za društvenu istoriju, Beograd 1998 (prevod na engleski jezik 2000, na grčki 2008); Obični ljudi. Prilozi za istoriju, Geopoetika, Beograd 1999 (prevod na bugarski, 2013); То περιαμα Μπουλκες. „Η Ελληνικη Δημοκρατια“ στιν Γιουοσλαβια 1945-1949. Εκδοτικος Οικος, Αδελφων Κυριακιδη α.ε., Θεσσαλονηκη, 2006; Crni Petar i balkanski razbojnici. Balkan i Srbija u nemačkim satiričnim časopisima (1903–1918), UDI – Čigoja štampa, Beograd 2011 (prevod na nemački jezik 2015); Privatni život u Srba (sa Markom Popovićem i Miroslavom Timotijevićem), CLIO, Beograd 2012; Na pragu hladnog rata. Jugoslavija i građanski rat u Grčkoj, 1945–1949, Filozofski fakultet, Beograd 2015; Mussolini ante portas. Italijanski fašizam i jugoslovensko susedstvo 1919–1925, Službeni glasnik, 2022.
