Roman o večitoj životnoj i literarnoj temi - egzilu: spoljašnjem i onom manje vidljivom - unutrašnjem. Umetnost govori da su sva istorijska doba opšta mesta ljudskog ponašanja i postupanja. Čak je i zlatno doba stare Helade od najvećih i najčuvenijih autora grčkih tragedija stvarala tragične junake sopstvenih života. Ono što Miraš Martinović uvodi na scenu nisu samo suprotstavljene strane ovoga i "onoga" sveta koje su "za" ili "protiv" egzila Eshila tragičara, a među kojima su istorijske ličnosti (političari, filozofi, pisci i vajari). Glavni lik ovog romana je atinska Agora, koja simbolizuje narod i onda kada ga nema. Poslednji Eshilov dan jeste i ovovremena drama u formi romana.
Miraš Martinović (1952) je objavio knjige pesama Mit o Trešnji (1974), za koju je dobio književnu nagradu „Lazar Vuŗkovi", Molitve mravu (1985), Krugovi u pijesku (1991), Zima s Mandeljštamom (1994) i Tabula smaragdina (1997). Svoje prvo prozno delo, roman Jeretik, Martinović je objavio 1983. godine.
Slede romani: Poslednji Eshilov dan (1995), Vavilonski mudraci (1998), Putevi Prevalise (1999), Otvaranje Agruvijuma (2000) i Teuta (2003).
Knjiga Putevi Prevalise objavljena je 2001. godine u Italiji pod naslovom Pietre di Montenegro (Kamenje Crne Gore). Knjiga je objavljena u izdanju Mesogea, a prevodilac je Silvio Ferari.
Martinović radi kao profesionalni novinar, a živi u Herceg Novom.
