Vavilonski mudraci je druga knjiga istorijsko-metafizičke tetralogije Miraša Martinovića. U prvoj knjizi (Poslednji Eshilov dan, Centar za geopoetiku, 1995.) on piše o egzilu, večitoj životnoj i literarnoj temi.
Vavilonski mudraci, drugi deo ove tetralogije, koji za okvir ima Knjigu proroka Danila zapravo je aktuelna i univerzalna priča o tiraniji i mudrosti transponovana u vreme cara Navukodonosora.
Miraš Martinović (1952) je objavio knjige pesama Mit o Trešnji (1974), za koju je dobio književnu nagradu „Lazar Vuŗkovi", Molitve mravu (1985), Krugovi u pijesku (1991), Zima s Mandeljštamom (1994) i Tabula smaragdina (1997). Svoje prvo prozno delo, roman Jeretik, Martinović je objavio 1983. godine.
Slede romani: Poslednji Eshilov dan (1995), Vavilonski mudraci (1998), Putevi Prevalise (1999), Otvaranje Agruvijuma (2000) i Teuta (2003).
Knjiga Putevi Prevalise objavljena je 2001. godine u Italiji pod naslovom Pietre di Montenegro (Kamenje Crne Gore). Knjiga je objavljena u izdanju Mesogea, a prevodilac je Silvio Ferari.
Martinović radi kao profesionalni novinar, a živi u Herceg Novom.
