Često sam se bavio takozvanim teškim temama, temama koje se povezuju sa bukom, nemirom i grandioznom bedom Velike istorije.
No ja sam se oduvek zanimao i za njenu suprotnost, tihi hod Male istorije, s njenim sporim menama, koje mogu da u našem životu ostave daleko veći trag nego Velika istorija i njena neretko površna dramatičnost. Pa ipak, tvrdim da je suprotstavljanje te dve istorije pogrešno. Bar u tom smislu da jedna isključuje drugu. Mi se formiramo kao ljudi u ukrštanju njih dveju.
Dakle, iako mnogo toga u ovoj zbirci eseja govori o bagatelama u uobičajenom smislu te reči, dakle o „sitnicama", istorija je kao nauka tokom poslednjih desetleća pokazala da su beznačajnosti retko baš to. Jer svet se ukazuje i u malim stvarima, u onim pojavama na koje smo se u toj meri navikli da su postale nevidljive ili postigle onaj poseban tip nevidljivosti koji izrasta iz nedostatka razmišljanja ili sumnje.
Peter Englund, Iz Predgovora srpskom izdanju
Peter Englund, rođen 1957, istoričar, pisac, od 2001. do 2006. profesor na Institutu za dramu, član je Švedske akademije od 2002. Njen sekretar je od 2009. godine. Doktorirao je 1989. godine radom Ugrožena kuća: Plemićke predstave o društvu u doba velike sile, jednim od prvih većih švedskih radova iz istorije mentaliteta. Njegova uža specijalnost je istorija XVII stoleća, o kojoj je objavio prva dva od planirana tri toma: Godine rata: O Švedskoj kao velesili i jednom čoveku u njenom središtu (1993), za koju je 1993. godine dobio prestižnu Nagradu August, i Nepobedivi (2000) sa istim podnaslovom.
Najveći uspeh je doživeo knjigom Poltava (1988), deheroiziranim opisom dana za danom bitke koju su jedinice Karla XII izgubile protiv jedinica Petra Velikog. Svojim pristupom, u kome je iskoristio svu dostupnu građu, od dokumenata preko pisama do poezije, i svojim stilom, u kome meša strogu naučnu analizu i pripovedačku radost, osvojio je čitaoce (knjiga je prodata u više od četvrt miliona primeraka i prevedena na više jezika) i ogromno doprineo popularizaciji istorije u Švedskoj.
Njegove sledeće knjige su Srebrna maska: Kratka biografija kraljice Kristine (2006), pravo remek-delo minijaturne biografije Lepota i tuga bitke (2008), te zbirke eseja Predeo prošlosti (1991), Pisma s nulte tačke (1996) i Istorija tišine i drugi eseji (2003). Zbirkama eseja, od kojih su neki prerađeni članci i reportaže koje je pisao kao novinar, približio je širokoj publici ono što naziva malom istorijom, istorijom svakodnevice i malih stvari, koje su u suštini velike koliko i takozvana velika istorija ratova, revolucija i poprišta.
Pisao je i scenarija za televizijske serije, objavio kratki roman Grmeću (2005) sa temom iz 1706. godine. Svoja novinarska iskustva iz praćenja ratova u Hrvatskoj, Bosni, Avganistanu i Iraku sažeo je u knjižici Scene iz ogledala: Fragmenti uspomena iz četiri rata (2006).
