Protagonistkinje romana su sestre Ana i Sonja koje odrastaju u predgrađu Ljubljane. Nakon studija, Ana se pridružuje grupi anarhista, a potom prelazi u radikalniju grupu. Pod njihovim uticajem, odlazi u evropsku prestonicu, menja ime i počinje da radi kao prostitutka pod imenom Manon, s posebnom misijom. Zabrinuta za sestru, Sonja kreće u potragu za Anom, prateći njene korake i ulazeći u slične situacije. Za Županiča je anarhizam primamljiv i uverljiv skelet za napetu priču koja pruža romanesknu refleksiju o efikasnosti i smislenosti umerenog ili radikalnog anarhizma, s tezom da bilo koji čin u javnoj sferi ne mora, a često i ne može imati očekivane posledice.
„Behemot govori o prostitutki koja se samo pretvara da je prostitutka. Ispod ove maske krije se anarhistička atentatorka koja sledi doktrinu – navodno Bakunjinovu – prema kojoj je idealni anarhista poput nilskog konja – behemota. Ono što ljudi ne znaju je da je zapravo naizgled pitomi nilski konj uzročnik najvećeg broja ljudskih žrtava nastradalih od životinja u Africi. Nilski konj, jedva vidljiv, čak i uočen, naizgled potpuno bezopasan, samo čeka svoju priliku. A ova prilika se pojavljuje kada prostitutku na jednu noć unajmi lider holandske krajnje desnice.“
Mirt Bezlaj
„Behemot se pri kraju pretvara u krimić, što nas ne sprečava da ga čitamo i kao klasičan bildungsroman, premda se, naravno, može čitati i kao „roman odgovaranja“, u svrhu čega se služi specifičnim formama znanja ne bi li ukazao na razliku. Da bi to postigao, koristi svu mnogostrukost i ambivalentnost sveta koji opisuje.“
Gabrijela Babnik
Jernej Županič, diplomirani filozof i komparativista, rođen je 1982. godine u Ljubljani. On je pesnik, prozni pisac, prevodilac i lektor. Prevodi poeziju i prozu sa engleskog na slovenački i obrnuto. Pored ostalih, preveo je Hermana Melvila, Dž. M. Kucija, Lidiju Dejvis, Džonatana Franzena, Dejvida Fostera Volasa itd. Za svoj prevodilački rad 2017. godine dobio je nagradu za mlade prevodioce „Radojka Vrančič“, a za prevod Melvilovog Mobi Dika, Sovretovu nagradu 2023, što je najveće slovenačko priznanje za prevodilački rad. Objavio je dva romana – prvenac Mamuti (2018) osvojio je nagradu kritike 2019, a Behemot (2019) nominovan je za istu nagradu sledeće godine. Prva zbirka poezije Tatarin donela mu je nominacije za nagradu Slovenačkog književnog društva za najbolji književni prvenac 2017. godine, kao i za Jenkovu nagradu 2018. godine, a nakon nje objavio je još dve zbirke poezije: Alati za razbijanje carstva i Običaji i uzanse.
