Roman Magamal nazvan je po glavnoj, i jedinoj fiktivnoj, osobi oko koje gravitiraju ličnosti italijanskog i ruskog fiturizma.
Adela Kun (Magamal) ljubavno je klupko u senci Marinetija. Reč je o sudbini žene s početka veka i završetka jedne epohe, o ženi kojoj je oslobođenje nedostižno, osim ukoliko nije kroz uništenje.
Knjiga je na tragu rekonstrukcije futurističkog „sintetičkog romana" koji se po Marinetiju „čita u avionu uz brujanje motora".
Mira Otašević (1944-2019), dramaturg iz Beograda, bavila se teorijom književnosti i pozorišta, posebno područjem istorijskih avangardi. Objavila je knjigu multižanrovskih eseja Spojni sudovi (1980) i romane Magamal (Geopoetika, 1994), Ničeova sestra (Geopoetika, 1999), Beket i jastog (Geopoetika, 2005), Zmajevi od papira (Geopoetika, 2008), Zoja (Geopoetika, 2012) i Gorgone (Geopoetika, 2017).
