U samotnu kuću u srcu pustinje, „negde južno od nigdine“, povukao se sedamdesettrogodišnji bivši savetnik stratega rata u Iraku Ričard Elster, u potrazi za prostorom i vremenom. Tu mu se pridružuje mladi sineasta koji namerava da snimi film o njegovom iskustvu, film od jednog kadra u kome će Elster biti jedini lik – „samo čovek pored zida“. Vreme se potire u tom pustinjskom prostoru; prolaze dani, a onda im u posetu iz Njujorka stiže Elsterova kći Džesi, „stvorenje kao s drugog sveta“ i dinamika priče se menja.
Roman efektno otvara, i zatvara, performans Dvadesetčetvoročasovni Psiho u kojem se brzinom od dve sličice u sekundi 24 sata prikazuje čuveni Hičkokov film. Ovaj rad Daglasa Gordona iz 1993. inspirisao je DeLila da se bavi idejom vremena i kretanja i zapita se šta mi vidimo i, naročito, šta propuštamo da vidimo kad stvari posmatramo na uobičajen način.
inspirativan i provokativan roman svojevrstan je odgovor DeLila na Pjera Tejara de Šardena, francuskog filozofa i sveštenika koji je Tačkom Omega nazvao cilj evolucije, maksimalni stepen univerzalne svesnosti kojoj svet i vasiona u svom ubrzanom kretanju teže.
DeLilo sve vraća unatrag i usporava tok stvari, pomerajući granicu percepcije i realnosti, i za to traži čitaoca koji je spreman da i sam uspori i da uživa u svakoj napisanoj reči.
Tačka Omega je duboko uznemirujuce, briljantno delo jednog od najvećih američkih pisaca današnjice.
Don DeLilo spada u red najznačajnijih savremenih američkih romanopisaca. Od svog prvog romana, objavljenog 1971. godine pod naslovom Amerikana, napisao je petnaest romana. Dobitnik je mnogih nacionalnih i međunarodnih nagrada, među kojima su Nacionalna nagrada za beletristiku za roman Bela buka (1985), PEN/Fokner nagrada za prozu za roman Mao II (1992), Nagrada Jerusalim za celokupno delo (1992), kao i Orden Vilijam Din Hauels (2000), koji dodeljuje Američka akademija umetnosti, za roman Podzemlje, u književnom časopisu Njujork tajms buk rivju svrstan među tri najbolja romana u poslednjih dvadeset pet godina. Godine 2008. dobio je Orden časti Nacionalnog udruženja umetnika, za izuzetno ostvarenje u književnosti. Nagrada PEN/Sol Belou, u čijem žiriju je Filip Rot, za posebna dostignuća u američkoj književnosti dodeljena mu je 2010. godine, a dobitnik je i novoustanovljene Nagrade za američku beletristiku Kongresne biblioteke u 2013. godini, koja se dodeljuje piscima čija dela ne odlikuje samo umetničko umeće i originalnost već su i „snažan, jedinstven i rečit glas o američkom iskustvu". Sa svojom prvom zbirkom kratkih priča Anđeo Esmeralda, bio je finalista za dve nagrade: Nagradu za priču 2012. godine i PEN/Fokner nagradu za fikciju, takođe za 2012. godinu. Iste godine DeLilo je primio književnu nagradu Karl Sandburg na univerzitetu Ilinois u Čikagu.
U novembru 2015. odlikovan je Medaljom za izuzetan doprinos američkoj književnosti. Nagrada se dodeljuje za životno delo i pripada instituciji Nacionalne nagrade za književnost (National Book Award), čiji je DeLilo takođe raniji dobitnik.
Autor je i tri drame i na desetine pripovedaka i eseja koji se bave kako umetničkim tako i fenomenima američke stvarnosti.
