Kada Lea Ipi na društvenim mrežama otkrije fotografi ju svoje bake Leman sa medenog meseca u italijanskim Alpima 1941, suočava se sa uznemirujućim pitanjima. Na fotosu je sa svojim mužem Aslanom Ipijem, simpatizerom Narodnog fronta, čiji otac vodi kolaboracionističku vladu Albanije, dok Drugi svetski rat besni.
U pokušaju da istraživanjem obnovi istinu o baki (ko je ona zapravo bila?, zašto se na fotografiji iz ‘41. smeši?), Lea Ipi nas prebacuje u nestali svet osmanske aristokratije, stvaranja moderne Grčke i Albanije, globalne finansijske krize, u strahote rata i svitanje komunizma na Balkanu.
Knjiga priča o preživljavanju u doba krajnosti i otkriva krhkost lične i političke istine, kao i cenu odluka donetih protiv struje istorije. Pita se šta zaista znamo o bliskim ljudima? I sa kojim moralnim pravom sudimo o delima prethodnih generacija?
„Zapanjujuće višeslojno delo, koje obuhvata vreme od pada Osmanskog carstva preko uspona fašizma u Evropi do sovjetske ere... Na površini su drama i emocije porodične priče. Ispod nje su filozofija, književnost, istorija i još toga... Poniženost istražuje šta se događa kada se filozofija susretne sa istorijom, i kada odluke moraju biti donete pred uperenim pištoljem.“
Piter Hoskin, Prospect
„Izvanredno i smelo... (Autorkina baka) Leman je vodila život prepun obrta i tako bogat zbivanjima da samo roman može da na pravi način prikaže njegovu složenost; a ono što je Lea Ipi napisala i jeste neka vrsta romana .“
Beka Rotfeld, Washington Post
„Bogat prikaz jednog života na vratima istorije... Delom sećanje i delom istorijski roman. Ili – ako hoćete, delom maštovita rekonstrukcija tajne porodične istorije.“
Kevin Pauer, Irish Times
Lea Ipi, rođena 1979. u Draču (Durrës) u Albaniji, univerzitetski profesor, predaje političku teoriju na Londonskoj školi ekonomije (London School of Economics). Članica je Britanske akademije, stalna je članica Berlinskog instituta za napredne studije (Wissenschaftskolleg zu Berlin) i počasna profesorka filozofije na Australijskom nacionalnom univerzitetu (Australian National University). Studirala je filozofiju i književnost na rimskom univerzitetu Sapijenca, a doktorirala na Evropskom univerzitetskom institutu (EUI) u Firenci.Bila je postdoktorski istraživač na Oksfordskom univerzitetu, a gostovala je institucijama širom sveta.
Polje njenog naučnog interesovanja obuhvata normativnu političku teoriju, političku misao prosvetiteljstva (Kant), bavi se marksizmom, kritičkom teorijom, nacionalizmom, intelektualnom istorijom Balkana (posebno Albanije).
Objavila je brojne radove u oblasti političke teorije, među kojima se izdvajaju: Global Justice & Avant-Garde Political Agency, 2012. Kant and Colonialism, Historical and Critical Perspectives; 2014, The Meaning of Partisanship, 2016, The Architectonic of Reason: Purposiveness and Systematic Unity in Kant’s Critique of Pure Reason, 2021.
Godine 2021. objavila je knjigu sećanja Slobodna: Odrastanje na kraju istorije - svojevrsnu istoriju Albanije kroz ličnu i porodičnu prizmu autorke, koja je detinjstvo provela u Draču u vremenu pred kraj socijalizma. Porodica joj je na različite, nekad i direktne, načine bila povezana s politikom. Pradeda joj je bio i premijer Albanije 20-ih godina 20. veka.
Knjiga je 2024. godine dobila Rajdenhaurovu nagradu, koja se dodeljuje za izuzetno delo od društvenog značaja, dok je 2022. godine dobila nagrade Ondači Kraljevskog književnog društva, nagradu Slajtli fokst, za najbolje prvo biografsko delo, bila je u najužem izboru za nagrade Kosta, Bejli Giford i Gordon Birn. Knjigom godine Slobodnu su proglasili Njujorker, Vašington post, Fajnenšel tajms, Tajmsov Književni dodatak, Forin afers, Sandej tajms...
Knjigu Poniženost: Život iznova zamišljen objavila je 2025. godine. Kroz istoriju svoje porodice, Ipi istražuje odnos između ličnog i istorijskog sećanja, dostojanstva, istine i političkog nasilja. Knjiga je ušla u uži izbor za knjigu godine 2026. lanca britanskih knjižara Blekvel, kao i na dugu listu za Žensku nagradu za publicistiku (Women's Prize for Non-Fiction). Za svoj rad na temama slobode i demokratije u vremenima autoritarnih izazova Lea Ipi je 2026. godine dobila nagradu Hana Arent.
Španski El Pais 2023. godine uvrstio je Leu Ipi među šest vrhunskih svetskih mislilaca. Radovi su joj prevedeni na više od trideset pet jezika.
