Istorijski roman o stvaranju moderne matematike pokriva pet hiljada godina ljudske civilizacije. Radnja romana Nula počinje zbivanjima u ratnom Iraku 2003. godine. Matematička nula spočetka je u drugom planu - glavna junakinja je Aemer, to jest njena inkarnacija u pet različitih vremena: u današnjem vremenu ona je arheolog u Iraku, a u prošlosti sveštenica boginje ljubavi, prostitutka, čitačica snova, kradljivica i robinja. Njenih pet života, prepunih napetih životnih scena, kreću se kroz prostor Mesopotamije, Uruka, Ura, Vavilona, Bagdada i Iraka. Iako je roman podeljen u zasebne celine, sve one pripovedaju zajedničku priču o ženi koja nije u stanju da ispuni Odsutnost. Kada se Praznina proširi sa lika junakinje na univerzalnu ravan, dobijamo knjigu koja oslikava pet hiljada godina čovekovog simboličkog predstavljanja Praznine.
Deni Geđ, francuski autor rođen 1940. u Alžiru, bio je naučnik, profesor istorije nauke i epistemologije; po obrazovanju matematičar, i u ovom romanu o stvaranju nule još jednom je pronašao koliko književne toliko i precizne reči za matematičke i životne brojeve (Geđ je autor čuvenog međunarodnog hit romana o istoriji i geografiji matematike - Papagajeva teorema, Geopoetika, 2000).
Deni Geđ (1940–2010) francuski matematičar, pisac, scenarista i profesor istorije nauke i epistemologije na Univerzitetu Pariz VIII predavao je matematiku i istoriju matematike, a na Odeljenju za filmsku umetnost – filmovanje i romansiranje nauke. Bio je glavni urednik za matematiku u Enciklopediji Larus i autor Matematičke hronike u listu Liberasion. U Parizu je 2009. godine učestvovao u studentskim protestima protiv Novog zakona o univerzitetima.
Objavio je više dela, među kojima su romani Merenje sveta: Meridijan (1987) – za koji je dobio nagradu Prix de l’Institut 1989. godine, Naučna revolucija (1988), Carstvo brojeva (1996), Proizvoljnost više ništa ne vredi (1997), Papagajeva teorema (1998), Berenikina kosa (2003), Nula (2005).
Napisao je scenario i realizovao film Imaš samo jedan život (1978). U saradnji sa Filipom Trufoom, snimio je dokumentarac po knjizi Carstvo brojeva, koji je 2002. godine nagrađen na Filmskom festivalu u Nansiju, a dobitnik je i druge nagrade za scenario u oblasti filmova za mlade 1992. godine za Šifra soko: Bagdad posle…
Napisao je i realizovao dva pozorišna komada: Hiljadu i jedan broj i nešto više i Od tačke do linije.
Autor je Astrolaba i lepotice, predstave planetarijuma La Vilet i koautor prvog francuskog filma naučne fantastike na Omnimaksu, pod nazivom Pišem u svemiru, realizovanog za Žeod (La Géode) – Grad nauke. Autor je i reditelj filmske serije o matematici u dvanaest priča: Ljubav kao matematika.
