Još jedna bolna lična ispovest uklopljena u moćni, duboko potresni roman iz pera nagrađivanog francuskog pisca Sorža Šalandona. Dete jedne hulje svojevrsni je nastavak surovog i pretužnog romana Zanimanje oca o detinjstvu dečaka zarobljenog u paranoidnu imaginaciju nasilnog oca. Sin je ovde u svojim tridesetim. Kao novinar, u Lionu 1987. godine prati suđenje nacističkom zločincu Klausu Barbiju i istovremeno pronalazi sudski dosije svog oca koji otkriva tri godine života jednog kolaboracioniste, ispričane kroz policijske zapisnike, saslušanja, suđenje i osude. Umešno preplićući pripovest o strašnim satima suđenja Klausu Barbiju i svoju ličnu istragu o ocu za vreme Drugog svetskog rata, Sorž Šalandon razotkriva iz poglavlja u poglavlje sve tajne što okružuju ovu hulju od oca čiji strašni portret ovde zaokružuje.
„On i dalje uporno laže svog sina kome spas može doneti samo ova knjiga, divna i bolna, koja, još jednom, pokazuje koliko je dečacima životno važno da im očevi govore istinu, o ratu i o svemu drugom. Bez toga, sinovi će zauvek lutati.“
Magazine Psychologies
"Kukavnoj patologiji Šalandon dodaje najveću moguću izdaju. Ako je briljantni reporter i oprostio odvratne prevare, dugo je zadržao upaljenu ranu najintimnije obmane, obmane odrastanja uz oca koji se pretvarao da je otac, oca kog se morao odreći da bi postao čovek."
La Tribune de Geneve
Delikatno i hrabro, uznemirujuće.
Les Échos
Sorž Šalandon, francuski novinar i pisac, rođen je 1952. godine u Tunisu. Kao novinar, od 1973. do 2007. godine, pisao je za Liberasion, list u kome je osim ostalog pratio i tadašnja aktuelna dešavanja u Iranu, Iraku, Libanu, Somaliji i Avganistanu. Godine 1988. primio je Nagradu „Alber Londr” za svoje reportaže o Severnoj Irskoj i o suđenju Klausu Barbiju. Danas je član redakcije satiričnog nedeljnika Kanar anšene (Okovani patak), u kom ima vlastitu kolumnu i piše filmske kritike. Autor nekoliko romana, među kojima su Le petit Bonzi (Maleni Bonzi, 2005), Mon traître (Moj izdajnik, 2008) i La Légende de nos pères (Legenda naših očeva, 2009), za svoj drugi roman Une promesse (Obećanje, 2006) dobio je Nagradu „Medisis“ (Prix Médicis). Za roman Povratak u Kilibegz (Retour à Killybegs, 2011, Geopoetika, 2013) Šalandon je dobio Veliku nagradu Francuske akademije, potom Nagradu čitalaca Festivala „Ulica knjiga“ (Festival Rue des Livres 2012), a ovaj se roman našao i u užem izboru za prestižnu Gonkurovu nagradu. Sorž Šalandon je prvi dobitnik Gonkurove nagrade studenata Srbije, 2012. godine i to upravo za roman Povratak u Kilibegz. Gonkurovu nagradu gimnazijalaca dobio je za roman Le Quatrième mur (Četvrti zid, Geopoetika, 2015). Godine 2015. objavio je knjigu Profession du pére (Zanimanje oca, Geopoetika, 2019) a nakon toga i Le jour d’avant (Dan ranije, 2017), Une joie féroce (Žestoka radost, 2019), Enfant de salaud (Dete jedne hulje, 2021, Geopoetika, 2023) i L’Enrage (Bes, 2023). Roman Dete jedne hulje bio je u najužem izboru za Gonkurovu nagradu 2021. godine.
