„Određeni sklopovi za nas imaju značenje. Stoga mislimo da se ne mogu desiti igrom slučaja. Verujemo da je posredi trik. Kad se u rasporedu karata ne nazire neki prepoznatljiv sklop, kažemo da je špil promešan. Uplela se slučajnost. A to se događa zato što taj određeni redosled, za koji kažemo da je dobro promešan, nama ništa ne predstavlja.“
Put do misteriozne „Kokoškine lutke“ počinje u Drezdenu razorenom bombama na kraju Drugog svetskog rata, sa jevrejskim dečakom Isakom Dreznerom koji se nastanjuje u podrumu prodavnice ptica Bonifaca Fogela. U ovom neobičnom prijateljstvu, u kom isprva Bonifac „glasu iz poda“ ostavlja hranu, a glas mu zauzvrat suflira pri cenkanju s mušterijama, ubrzo će se uplesti čitava galerija nesvakidašnjih likova. Uloga ovih karaktera i njihovih priča naizgled je nasumična i nejasna, kako to u životu obično i biva. No kako mali delovi slagalice sve jasnije formiraju sliku i njena nepretenciozna grandioznost počinje da se nazire, postavlja se pitanje da li stvarnost unosi smisao u fikciju, ili je, zapravo, obrnuto. Uz pomoć stvarnih likova koji su kreirali umetnička dela a onda sami postali deo jednog – poput Oskara Kokoške i Tomasa Mana, izmišljeni pisac Matijas Popa i stvarni autor romana Afonso Kruz zamagljuju granice između mašte i zbilje, podsećajući nas koliko je jedno neodvojivo od drugog. Spajajući začudne slike u stilu magijskog realizma i formu nalik na dečje knjige u kojima ako okrenemo stranu sedam naš junak radi jedno, dok na strani devet bira drugi put, pisac nas vodi kroz događaje čije značenje sami moramo da dešifrujemo. Pisana sa uzbuđenjem koje donose intriga i zagonetke bez očiglednog rešenja, Kokoškina lutka je roman o nasumično pomešanom špilu karata u kom je neočekivano prijateljstvo osmice i dame od suštinske važnosti za kralja koji na dnu kutije sedi i čeka da mu se otvore karte.
Od rođenja 1971. u Figeiri de Foz do danas Afonso Kruz je obišao više od 60 zemalja. Studije je pohađao na Umetničkoj školi „Antonio Arojo“, Lisabonskom fakultetu likovnih umetnosti i Institutu za likovne umetnosti na Madeiri. Godine 2008. objavio je svoj prvi roman A Carne de Deus: Aventuras de Conrado Fortes e Lola Benites (Telo Božje: avanture Konrada Fortesa i Lole Benites), a godinu dana kasnije Enciclopédia da Estória Universal (Enciklopediju svetskih priča), za koju je dobio nagradu „Kamilo Kaštelo Branko“ portugalskog udruženja pisaca. U 2011. usledile su Os Livros Que Devoraram o Meu Pai (Knjige koje su progutale moga oca) i A Contradição Humana (Protivrečnost ljudi).
Za roman Kokoškina lutka, 2012. primio je Nagradu Evropske unije za književnost. Lisabonski Tajm-aut, kao i čitaoci lista Publiko proglasili su Jesus Cristo Bebia Cerveja (Isus Hristos je pio pivo) najboljim romanom 2012. godine. Dnevni list Ekspreso uvrstio ga je među 40 talenata koji dolaze.
Godine 2013. izašle su mu The Year Book / O Livro do Ano (Godišnjak), kao i Para onde Vão os Guarda-chuvas (Kuda idu kišobrani), za koju je dobio nagradu Portugalskog udruženja autora u kategoriji za književnost. Njegova knjiga Capital (Kapital) nagrađena je Portugalskom nacionalnom nagradom za ilustraciju. Kruz je autor mesečne kolumne „Parallax“, u časopisu za književnost, umetnost i ideje Žornal de letras (JL). Pored toga, bavi se ilustracijom, animiranim filmom i član je bluz grupe The Soaked Lamb.
