Samanta Harvi nas u romanu U orbiti, za koji je dobila Bukerovu nagradu 2024. godine, vodi na Međunarodnu svemirsku stanicu, gde šest astronauta tokom jednog dana šesnaest puta obiđe Zemlju. Dok obavljaju eksperimente i prikupljaju podatke, oni posmatraju kontinente i okeane, pustinje i glečere, planinske vrhove i oluje. Iz njihove neobične perspektive Zemlja se ukazuje istovremeno kao beskrajno veličanstvena i zapanjujuće krhka i ranjiva. U orbiti, dakle, nije roman o svemiru koliko je roman o Zemlji i ljudima koji na njoj žive. U beskrajnom ponavljanju izlazaka i zalazaka sunca, u vestima koje stižu sa planete, u sećanjima, snovima, strahovima i razgovorima astronauta, Harvi otvara velika pitanja o prolaznosti, vremenu, ljubavi, gubitku, prirodi i mestu čoveka u svetu.
Napisan u lirskoj, preciznoj i izuzetno sugestivnoj prozi, U orbiti spaja intimno i kosmičko, naučno i poetsko, svakodnevno i filozofsko, pri čemu se u tom prostoru daleko iznad Zemlje granice među ljudima čine nevažnim, a zajednički dom dragocenijim nego ikad. Samanta Harvi je roman opisala kao „svemirsku pastoralnu književnost“ - pisanje o prirodi koje istražuje lepotu Zemlje i vezu čoveka s njom. Dok posmatramo Zemlju očima onih koji su od nje najudaljeniji, postajemo svesniji koliko joj pripadamo i koliko ona zavisi od nas.
„Samanta Harvi, jedna od savremenih britanskih spisateljica koje nas najdoslednije iznenađuju, u svom po obimu malom, a veličanstvenom romanu U orbiti postaje svojevrsni kosmički tvorac našeg doba ... U orbiti je najneobičniji i najčarobniji od svih njenih književnih poduhvata.“
The New Yorker
„Blistav i dubok, U orbiti je roman koji je teško ispustiti iz ruku, a još teže zaboraviti.“
Booklist
„Sažet, duboko osećajan i hipnotišući... umešnost opisivanja Samante Harvi nema premca.“
The Telegraph
Samanta Harvi (1975), engleska književnica, autorka romana Divljina (The Wilderness), Sve je pesma (All Is Song), Dragi lopove (Dear Thief), Zapadni vetar (The Western Wind) i U orbiti (Orbital), autorka knjige sećanja Bezoblična nelagoda (The Shapeless Unease), studirala je filozofiju na univerzitetima u Jorku i Šefildu, a danas predaje kreativno pisanje na Univerzitetu Bat Spa. Pre nego što se posvetila književnosti, radila je u Heršelovom muzeju astronomije u Batu, posvećenom Vilijamu Heršelu, koji je sa tog mesta 1781. godine otkrio Uran. Za svoj prvi roman Divljina Samanta Harvi je dobila nagradu Beti Trask, a knjiga je bila u širem izboru za Bukerovu nagradu 2009. Njeni romani bili su u užem izboru za nagradu za beletristiku - Orindž, Gardijanovu nagradu za prvu knjigu, nagradu Volter Skot i nagradu Džejms Tejt Blek. Za roman Zapadni vetar dobila je 2019. književnu nagradu Staunč (Staunch Book Prize) koja odaje priznanje trilerima u kojima nema nikakvog oblika nasilja nad ženama. Samanta Harvi je nagrađena Bukerovom nagradom za 2024. godinu za roman U orbiti, objavljen 2023. godine. Roman je osvojio i Hotorndensku nagradu za književnost i nagradu InVords, a bio je u finalu Orvelove nagrade za političku prozu i u užem izboru za književnu nagradu Ursula K. Le Gvin. Roman U orbiti preveden je na veliki jezika i objavljen širom sveta.
