U zbirci Mini-horor Barbi Marković pripoveda o Mini i Mikiju, dvoje mladih koji žive u Beču i trude se da se uklope i „urade sve kako treba“. Uprkos tome, njihov svakodnevni život prerasta u noćne more – sa duhovitim, nadrealnim i često mračnim obrtima. Ne progone ih samo brige, već i monstrumi, katastrofe i unutrašnje praznine. Barbi Marković promišlja „horor srednje klase“ – strah od savršenog porodičnog doručka, mobinga na poslu, nezadovoljavajućih odmora, ali i sveprisutne usamljenosti, stvarajući spomenik ljudima čija je svakodnevica ispunjena strahom. Stil Barbi Marković je eksperimentalno-poetičan: iz njene proze izbija kombinacija apsurda, crnog humora i grotesknog. Ova zbirka istovremeno nudi izuzetnu lakoću jezika, ali i filozofsku dubinu, obojena je saosećanjem i razoružavajućom ironijom, a čitanje je zabavno, uznemirujuće i dirljivo iskustvo.
Kritika je prepoznala originalnost i važnost ovog dela: zbirka Mini-horor je 2024. godine osvojila nagradu Sajma knjiga u Lajpcigu u kategoriji beletristike.
„Barbi Marković je majstorica uzbudljivo novog korišćenja poznatih elemenata žanra, uporediva, recimo, sa delima Džordža Sondersa ili Karen Rasel. (...) Za mene su knjige Barbi Marković najdirljivije avanturističko putovanje u tajne crtanofilmskog pripovedanja na nemačkom jeziku. (...) Zaista je prošlo mnogo vremena otkako sam imao priliku da čitam knjigu u kojoj se može toliko uživati, rečenicu po rečenicu, uprkos najjezivijim obrtima i sablasnim pojavama.“
Klemens Zec, Die Zeit
„Niko ne može da izmisli tako čudne priče i da ih još išprica u tako otkačenim rečenicama. Niko osim Barbi Marković.“
Kristina Vetoraci, Der Falter
Barbi Marković je rođena u Beogradu 1980. godine, a od 2006. živi u Beču. Studirala je nemačku književnost. Prvi njen roman Izlaženje (2006) nastao „remiksovanjem“ novele Hodanje austrijskog pisca Tomasa Bernharda, preveden na nemački 2009, izazvao je književnu senzaciju. Godine 2016. Barbi Marković je, na nemačkom, objavila roman Superherojke (Superheldinnen), za koji je dobila književnu nagradu Alfa, stipendiju nagrade Adelbert fon Šamiso, kao i nagradu Prisnic 2019. godine. Za Mini-horor (2023, Geopoetika 2025), dobila je Umetničku nagradu grada Berlina za književnost 2023. godine, a 2024. nagradu Sajma knjiga u Lajpcigu, kao i nagradu Karl Ameri za svoj književni rad. Pored navedenih dela, objavila je i poproman Spičkano vreme (Die verschissene Zeit, 2021), Piksijevu prašinu (Piksi-Buch, 2024) i Krasti, psovati, igrati se (Stehlen, Schimpfen, Spielen, 2025).
