Glavni junak izlazi iz svoje rupe koju je, kao i ostali, iskopao čekajući da prođe kataklizma na površini. Sa svojim spasiocem kreće u spasavanje sveta umetnošću, što deluje pomalo donkihotovski. Reč je o alegoriji o savremenom čoveku, umetnosti i društvu nakon kraja velikih ideologija iz pera jednog od najznačajnijih slovenačkih pisaca današnjice.
Rupe su skloništa u koja se povlačimo braneći se od stvarnosti, informacijski mehuri u kojima živimo, ideološki rovovi, praznine u kolektivnom pamćenju, pukotine u društvu nastale raspadom zajedničkih vrednosti... Drugim rečima, svi likovi, a ne samo glavni junak, žive u nekoj svojoj rupi, a svako od čitalaca mogao bi dopisati spisak sopstvenim tumačenjem ove metafore.
Svesno se poigravajući stilom, registrom, žanrom i perspektivom, Blatnik opisuje našu sadašnjost i dileme sa kojima se suočavamo. U svojevrsnom ogledalu društva u kojem živimo postavlja se pitanje: Da li je među beskrajnim izborom puteva koji se granaju moguće izabrati pravi ili svi vode nazad, bez stvarnog izlaza?
Rupe su duhovit, ironičan, ciničan, višeslojan i žanrovski razigran fragmentarni roman o svetu koji se raspao na bezbroj ličnih bunkera. Polazeći od postapokaliptične premise, Blatnik piše o strahu, sećanju i večnom pitanju – može li umetnost da promeni stvarnost? Pritom je uspeo da ovu distopiju natopi nadom.
Andrej Blatnik (1963, Ljubljana) jedan je od najpoznatijih i najprevođenijih savremenih slovenačkih pisaca.
Objavio je romane: Baklje i suze (1987), Tao ljubavi (1996), Promeni me (2008), Rupe (2020, Geopoetika, 2026), Trg oslobođenja (2021); knjige priča: Buketi za Adama venu (1983), Biografije bezimenih (1989), Promene koža (1990), Zakon želje (2000) i Kapiraš? (2009, Geopoetika, 2017), i Ugrizi (2018, Geopoetika, 2021); knjige studija i eseja: Papirni lavirinti (1994), Gledanje preko ramena (1996), Neonski pečati (2005); kao i udžbenik Pisanje kratke priče (2010).
Blatnikove kratke priče prevedene su na više od trideset jezika. Prevodi njegovih knjiga izlaze kod uglednih inostranih izdavača.
Piše radio drame i prevodi s engleskog (dela Anais Nin, Stivena Kinga, Silvije Plat, Pola Boulsa).
Dobitnik je Zlatne ptice (1984), Župančičeve nagrade (1991) i Nagrade Prešernovog fonda (Prešernov sklad) (2002), kao i učesnik brojnih književnih festivala i programa za pisce. Roman Promeni me bio je među pet romana koji su se našli u finalu za nagradu Kresnik za najbolji slovenački roman 2009. godine. Dosad je objavljen na pet jezika.
Studirao je Opštu književnost, Sociologiju kulture, Američku književnost i komunikologiju. Radi kao urednik izdavačke kuće Cankarjeva založba i predaje na Katedri za Bibliotekarstvo, informatiku i izdavaštvo na Filozofskom fakultetu u Ljubljani. Od 2007. do 2015. godine bio je predsednik žirija za dodelu srednjoevropske nagrade Vilenica.
Priče iz knjige Kapiraš? uvrštene su u antologiju Best European Fiction 2010, koju je uredio Aleksandar Hemon, i antologiju Short: Five Centuries of Short Short Stories, a knjiga je ovenčana i uglednom ruskom nagradom Premje Jugda za najbolju slovensku knjigu 2016. godine. Zbirka priča Ugrizi bila je među četiri knjige u finalu za nagradu Novo mesto 2019, a roman Rupe takođe među četiri najbolje knjige u finalu za Cankarjevu nagradu 2021. godine.
