Sololand
Romaneskna diologija: Ilijas u zemlji zvanoj Idil i Zakon Sololanda
Hasan Blasim
Preveo s arapskog i priredio Srpko Leštarić
Godina izdanja: 2023
Format (cm): 20
Broj Strana: 178
ISBN: 978-86-6145-404-2
Cena: 1298 din
-30
%: 908.6 din
Hasan Blasim (koga je Gardijan opisao kao „možda najvećeg živog pisca arapske fikcije“) uvek piše o savremenim temama tesno povezanim sa životom ljudi u Iraku, njegovoj rodnoj zemlji, decenijama podrivanoj stranim agenturama, razaranoj ratovima i vojnim pučevima proglašavanim za velike revolucije, mračnim aktivnostima tajne policije i političko-finansijskom korupcijom.(...) U Blasimovom fokusu su i oni njegovi zemljaci u koje se, šire, ubrajaju svi napaćeni žitelji Srednjeg istoka i Afrike koji su, jednom zasvagda a s krajnje neizvesnim ishodom, napustili rodna ognjišta i danas su poznati pod latinizovanom etiketom – migranti. Sve što Blasim piše, zapravo, govori o njima i njihovom udesu, jer je u tom zastrašujućem demografskom talasu i sâm našao sopstvenu sudbinu.
Novi roman-dilogija Sololand, posle efektnog prvog dela Ilijas u zemlji zvanoj Idil, u svom drugom segmentu Zakon Sololanda donosi, pored duboko dirljivog manifesta u odbranu tražilaca azila, uzbudljiv romaneskni zaplet s elementima dostojnim jedne Agate Kristi, u pitkom narativu što pruža izvesnu nadu da poveća razumevanje među ljudima i u svesti čitaoca otvori novi prostor.
Srpko Leštarić, iz Pogovora
„Blasimove reči ne leže uredno i tiho na stranici, kao većina ’dobro vaspitane’, književnosti; eksplodiraju, plaše, vređaju, nasmeju te onim stvarima kojima ne bi trebalo da se smeješ i drže te budnim noću. Blasimovo delo, kao i njegov život, podseća na to da rat besni na našim gradskim kapijama, dok mi spavamo, uvereni da je sve u redu sa svetom.“
Ra Pejdž, Comma Press
Hasan Blasim je rođen 1973. godine u Bagdadu, gde je studirao na Akademiji za film i na tamošnjem festivalu dobio nagrade za scenario i režiju svojih filmova Gardenija i Bela glina. Nakon što je zbog svojih filmova uhapšen nekoliko puta, sklanja se 1998. godine u irački Kurdistan i, posle više pokušaja, uspeva da se kanalima za krijumčarenje ljudi i uz muke koje jedva da mogu dočarati i njegove neverovatne ali uverljive priče o izbegličkim patnjama, prebaci do Finske, gde živi od 2004. godine do danas. Piše priče, romane, pozorišne komade, a snimio je i mnoštvo kratkih filmova i dokumentarnih emisija za televiziju.
Zbog tema kojima se bavi, a pre svega zbog izuzetno kritičkog duha, te oštrog i nemilosrdnog jezika, njegove knjige do sada nisu objavljivane u zemljama arapskog govornog područja, osim Ludaka sa Trga slobode (Geopoetika, 2015) u znatno cenzurisanom izdanju. Na engleskom jeziku objavljene su njegove zbirke Ludak sa Trga slobode, Irački Hristos (Geopoetika, 2016), izbor iz ove dve pod naslovom Izložba leševa, kao i roman Alah 99, koji je preveden i na finski i holandski. Geopoetika je 2021. godine objavila i njegov roman Bulbul i njegov gazda. Blasimova dela prevođena su na više od dvadeset jezika.
Dobitnik je nekoliko međunarodnih nagrada, među kojima je najznačajnija Nagrada lista Indipendent za najbolju stranu knjigu 2014. godine za Iračkog Hrista. Po prvi put je nagrada dodeljena knjizi originalno napisanoj na arapskom, a i prvi put je nagradu dobila jedna zbirka priča.