Zbirka priča Irački Hristos dobila je 2014. godine prestižnu književnu nagradu lista Indipendent, koja se preko četvrt veka svake godine dodeljuje za najbolju stranu beletrističku knjigu u Velikoj Britaniji. Prethodna zbirka priča Ludak sa Trga slobode (Geopoetika, 2015) ušla je ranije u širi izbor za istu nagradu. Obe zbirke bile su hvaljene, pa je i kritičar britanskog Gardijana napisao o Blasimu: „Možda najbolji živi arapski pisac.“
Irački Hristos donosi nastavak serije priča u kojima se oslikava život u sadašnjem Iraku kao u nadrealnom paklu. To su priče profanog lirizma, iskošene simbolike i jezive, zagrobne romantike. Ispričane su brzo, neposredno, često kratkim rečenicama i uvek jednostavnim jezikom, lišenim svih ukrasa uz primerenu spisateljsku tehniku i realističke opise tako čudesnih doživljaja da se u njih prosto ne može poverovati. Centralna tema zbirke je procesuiranje traume, ili, radije, nemogućnost njene obrade. „Te priče nisu samo posvećene mrtvima već ih i pričaju mrtvi, ili oni koji su obuzeti smrću i odjecima smrti u dušama živih.“ Teme nisu isključivo iračke – ponekad je to sudbina preneta iz Iraka u čemerno izbeglištvo. Mnogi likovi su pasionirani čitaoci i priče o njima pune su prividnog teoretisanja o pisanju. Mračnim metaforama pisac razvija svoju filozofiju u kojoj u normalnom životu neprestano odjekuju ratne strahote, kao da je rat osnovni model stvarnosti. Dva veka od pojave Geteovog Zapadno-istočnog divana, tog ohrabrenja Zapadu i Istoku da stupaju u živu kulturnu razmenu, zasad više-manje uzaludnog, jer su za sve vreme na toj relaciji hipertrofirali samo interesi krupnog kapitala, korupcija, krvoprolića i živa mržnja, Blasimov trud da tu zlokobnu vezu svojim pisanjem razotkriva i, možda, utiče da se ona menja, izgleda vredan poštovanja, a na trenutke i divljenja.
Srpko Leštarić, iz Pogovora
Hasan Blasim je rođen 1973. godine u Bagdadu, gde je studirao na Akademiji za film i na tamošnjem festivalu dobio nagrade za scenario i režiju svojih filmova Gardenija i Bela glina. Nakon što je zbog svojih filmova uhapšen nekoliko puta, sklanja se 1998. godine u irački Kurdistan i, posle više pokušaja, uspeva da se kanalima za krijumčarenje ljudi i uz muke koje jedva da mogu dočarati i njegove neverovatne ali uverljive priče o izbegličkim patnjama, prebaci do Finske, gde živi od 2004. godine do danas. Piše priče, romane, pozorišne komade, a snimio je i mnoštvo kratkih filmova i dokumentarnih emisija za televiziju.
Zbog tema kojima se bavi, a pre svega zbog izuzetno kritičkog duha, te oštrog i nemilosrdnog jezika, njegove knjige do sada nisu objavljivane u zemljama arapskog govornog područja, osim Ludaka sa Trga slobode (Geopoetika, 2015) u znatno cenzurisanom izdanju. Na engleskom jeziku objavljene su njegove zbirke Ludak sa Trga slobode, Irački Hristos (Geopoetika, 2016), izbor iz ove dve pod naslovom Izložba leševa, kao i roman Alah 99, koji je preveden i na finski i holandski. Geopoetika je 2021. godine objavila i njegov roman Bulbul i njegov gazda. Blasimova dela prevođena su na više od dvadeset jezika.
Dobitnik je nekoliko međunarodnih nagrada, među kojima je najznačajnija Nagrada lista Indipendent za najbolju stranu knjigu 2014. godine za Iračkog Hrista. Po prvi put je nagrada dodeljena knjizi originalno napisanoj na arapskom, a i prvi put je nagradu dobila jedna zbirka priča.
