Bonsai, briljantni prozni prvenac čileanskog književnika Alehandra Sambre (koji je inspirisao Kristijana Himenesa da napravi istoimeni film prikazan u selekciji „Izvestan pogled“ na festivalu u Kanu 2011), nije samo, po rečima poznate argentinske novinarke i književnice Leile Geriero, autorke Epiloga ovog izdanja, „prvi roman koji je do danas putovao nedodirljiv zadržavajući svoje kapacitete“, već je delo „pisca sa
apsolutnim sluhom“, u kome je „svaki pasus neophodan, u kome ništa ne nedostaje i ništa nije suvišno“; koji je, ukratko, pregled književnosti „kroz strašni, realni osećaj života“, i koji je već postao savremeni klasik. I, dodaje Leila Geriero, „lep generacijski roman o dve osobe koje su se nekada volele u Čileu, krajem dvadesetog veka, jedan strašan roman o dekadenciji i prolasku vremena, jedan kompleksan roman o književnim postupcima“.
Hulio, ćutljivi junak ove knjige, sebe uverava da je bolje zatvoriti se u svoju sobu i posmatrati rast jednog bonsaija nego lutati neudobnim putevima književnosti. Ovo je, kako kaže pripovedač, „jedna lagana priča koja postane teška“, nepotpuna priča koja izaziva vrtoglavicu objašnjenu uznemirujućim nestankom jedne žene.
Horhe Luis Borhes je savetovao da se piše na način kao da se uređuje, koriguje sadržaj već napisanog dela. I upravo je to uradio Alehandro Sambra u ovoj knjizi, koja nije kratak roman niti duga priča – kao što bonsai nije drvo – već rezime romana ili preciznije, roman-bonsai.
„Potresna i nežna priča, od koje se na kraju krajeva srce cepa, ljubavna priča dvoje pametnih mladih u Čileu, koji u krevetu pričaju o važnosti Prusta. Čitalac je već naježen posle strašne rečenice, na samom početku: ’Na kraju ona umire i on ostaje sam, mada je, u stvari, on bio sam i nekoliko godina pre njene smrti.’ No, samo čitajuci do kraja, moguće je uhvatiti sablasni duh priče.“
Žuno Dijas
Alehandro Sambra (1975) čileanski je pisac koga je čuveni književni britanski list Granta uvrstio u listu najboljih hispanskih pisaca. Za roman Načini povratka kući (Geopoetika, 2012) dobio je dve književne nagrade, Altasor (2012) i nagradu engleskog PEN-a za prevedenu prozu (2013). Bio je finalista najprestižnije međunarodne nagrade za kratku prozu „Frenk O’Konor“ (2015) sa zbirkom Mis documentos (Moji dokumenti). Dobitnik je holandske nagrade „Princ Klaus“ za celokupno delo (2013). Pored spomenutog, Načini povratka kući, objavio je romane Privatni život drveća (Geopoetika, 2010), neobičan i jedinstveni Faksimil (Geopoetika, 2017) i Čileanski pesnik (2020), kao i eseje Ne čitati (2018) i zbirku tekstova Slobodna tema (2019). Dela su mu prevedena na desetine jezika i osvojila su čitalačku publiku širom sveta. Priče objavljuje u časopisima Njujorker, Pariz rivju, Harpers magazin, Tin haus...
Prema prvom romanu Alehandra Sambre Bonsai (Geopoetika, 2023), dobitniku prestižne nagrade kritike i nacionalne književne nagrade za najbolji roman godine (2006), čileanski reditelj Kristijan Himenes snimio je istoimeni film, koji je prikazan u Kanu u selekciji „Izvestan pogled“ 2011. godine.
Na filmskom festivalu Sandens 2017. premijerno je prikazan film Vida de familia (Porodični život) u režiji Kristijana Himenesa i Alisije Šerson, baziran na istoimenoj Sambrinoj priči i po njegovom scenariju.
Danas živi u Meksiko Sitiju.
