Maglinisovo Isleđivanje je nastavak davno okončanog sudskog procesa, u kojem se ne isleđuje mučitelj, niti se mučitelj preslišava, isleđuje se i preslišava sama žrtva. Kosta, kao mladi aktivista organizacije Riga od Fere, iskusio je strahote mučenja za vreme diktature. U knjizi se, iz perspektive psihologije i analize ličnosti, odvija duboko i suptilno isleđivanje i razotkrivanje.
Kao ključni fenomen provlači se fenomen ljudskog tela, tela koje pati, koje trpi, tela koje se muči i biva mučeno, tela koje postaje predmetom posebne vrste umetnosti i umetničkog izraza.
Iz Pogovora
Kostinu ćerku Marinu razdire breme porodičnog iskustva, jer se ono prenosi na naredna pokolenja upravo neiskazivošću i ćutanjem. Marina otelotvoruje prošlost, a ispitivanje granica izdrživosti sopstvenog tela postaje njeno sredstvo pamćenja i stvaranja umetnosti. Ona, inspirisana nedostižnom vrhunskom umetnošću Marine Abramović, samu sebe fizički povređuje uspostavljajući i rekonstruišući porodičnu istoriju u vidu performansa, u vidu „izvođenja“ traume, pri čemu koristi vlastito telo kao oruđe pripovedanja, poimanja i iskupljenja.
Kostis Kornetis
Iliјas Maglinis (1970) rođen јe u Kinšasi u Narodnoј Republici Kongo (bivšem Zairu). U Engleskoј јe završio studiјe anglistike i političkih nauka, a u Škotskoј teoriјu mediјa masovnih komunikaciјa.
U periodu 1994–2003. godine bio јe novinar u časopisu Diјavazo (Διαβάζω), a sada piše za dnevni list Katimerini (Καθημερινή). Maršalov fond (The German Marshall Fund of the United States) dodelio mu јe 2004. godine nagradu „Peter Vaјc“ za upečatljivo izveštavanje o evropskim pitanjima.
Do sada su mu obјavljivane priče u časopisima i antologiјama, a njegova prva knjiga Telo uz telo (Σώμα με σώμα) izašla јe 2005. u izdanju Polisa. Zapaženi su i njegovi prevodi dela Ernesta Hemingveјa, Filipa Rota, Ilaјe Kazana, Teriјa Igltona.
