Kao i Erik Majkl Paker, glavni junak DeLilovog Kosmopolisa – romana posvećenog upravo Polu Osteru – i Majls Heler, glavni junak nove Osterove knjige, romana Sanset Park, ima dvadeset osam godina i Njujorčanin je. Njihove sličnosti tu, međutim, završavaju. Dok je DeLilov Paker multimilijarder, Majls Heler na Floridi preživljava radeći kao fizički radnik. Napustivši rodni grad i fakultet zbog porodične tragedije, godinama je lutao Amerikom, a za Floridu se vezao zbog mlade devojke, Pilar, koja je još srednjoškolka. Upravo zbog njene mladosti, međutim, tačnije rečeno, maloletnosti, Majls će se (privremeno) vratiti u Njujork, odazvavši se pozivu starog prijatelja...
U Sanset Parku Oster se vraća nekim od svojih opsesivnih tema: mladosti, porodičnim odnosima, Njujorku, književnosti. Kontekst je savremen: vreme svetske ekonomske krize i masovne nezaposlenosti, vreme u kome doktoranti i perspektivni umetnici jedva spajaju kraj s krajem, vreme fluidnih i neodređenih društvenih vrednosti. U svetu u kome je izvesna samo neizvesnost, Osterovi junaci u ljubavi pronalaze jednu od retkih oaza smisla.
Iako je Majls Heler bez sumnje glavni junak romana, njegova perspektiva nema privilegiju da bude jedina iz koje se priča pripoveda. Perspektive njegovog oca Morisa, majke Meri-Li Svon, starog prijatelja Binga Nejtana, poznanica i cimerki Alis Bergstrom i Elen Brajs, doprinose polifoničnosti Sanset Parka, romana koji, kao i prethodni Osterovi, čitaoca osvaja čarobnjačkom veštinom pričanja i u kojem se Oster pokatkad doima tužnijim i mudrijim nego ikad pre.
Pol Oster (1947) jedan je od najznačajnijih američkih romansijera današnjice, pesnik, esejista, scenarista, reditelj i prevodilac. Svojim društvenim angažmanom svrstava se među uticajne kritičare stanja sacremenog sveta, i posebno savremenog američkog društva. Autor je romana G. Vertigo, Levijatan, Mesečeva palata, Njujorška trilogija, U zemlji poslednjih stvari, Knjiga opsena, Proročka noć, Bruklinska revija ludosti, Putovanja u skriptorijum, Čovek u mraku, Nevidljivi, Sanset park, Zimski dnevnik, 4321. Napisao je dve memoarske knjige, knjigu eseja Umetnost gladovanja, kao i zbirku pesama Iščezavanja. Autor je scenarija za film Dim, koreditelj (sa Vejnom Vangom) filma Pandorina kutija, scenarista i reditelj filma Unutrašnji život Martina Frosta. Njegove knjige su prevedene na preko dvadeset jezika. Živi u Njujorku.
