Bruklinska revija ludosti je tekst čudnog životopisa – pre nego što je dobio oblik knjige na srpskom jeziku, postojao je samo u elektronskoj formi. Na engleskom jeziku knjiga se pojavljuje tek nakon srpskog izdanja.
Život ovog romana je, dakle, baš kao i životi njegovih junaka, jasno određen jednom prelomnom tačkom: za rukopis to je trenutak kada iz elektronskog oblika prelazi na papir, oblik podatniji širem čitalačkom auditorijumu, a za Nejtana Glasa, koji je „glavni glas“ romana, za Toma Vuda, Harija Brajtmana, Auroru Vud, pa i malu Lusi, to su oni trenuci u kojima uspevaju da prodru u suštinu življenja, samo naizgled drugačiju za svakoga od njih.
Sve ono što Oster ume kao pripovedač, i zbog čega je stekao svetsku slavu, nalazi se i u ovom delu. Nove tonove dodaju okolnosti u kojima je delo nastalo, vreme koje je pisac ostavio iza sebe, ali i uticaj novih generacija, koje – za piščev ukus – život komadaju sa žestinom koju on ne zaslužuje. Povrh svega, ovo je prvo delo Pola Ostera u kome su atmosfera nihilističkog gledanja na svet i pesimizam stavljeni u drugi plan. Sve dok ne okrenete poslednju stranu romana.
Pol Oster (1947) jedan je od najznačajnijih američkih romansijera današnjice, pesnik, esejista, scenarista, reditelj i prevodilac. Svojim društvenim angažmanom svrstava se među uticajne kritičare stanja sacremenog sveta, i posebno savremenog američkog društva. Autor je romana G. Vertigo, Levijatan, Mesečeva palata, Njujorška trilogija, U zemlji poslednjih stvari, Knjiga opsena, Proročka noć, Bruklinska revija ludosti, Putovanja u skriptorijum, Čovek u mraku, Nevidljivi, Sanset park, Zimski dnevnik, 4321. Napisao je dve memoarske knjige, knjigu eseja Umetnost gladovanja, kao i zbirku pesama Iščezavanja. Autor je scenarija za film Dim, koreditelj (sa Vejnom Vangom) filma Pandorina kutija, scenarista i reditelj filma Unutrašnji život Martina Frosta. Njegove knjige su prevedene na preko dvadeset jezika. Živi u Njujorku.
