Bruklinska revija ludosti je tekst čudnog životopisa – pre nego što je dobio oblik knjige na srpskom jeziku, postojao je samo u elektronskoj formi. Na engleskom jeziku knjiga se pojavljuje tek nakon srpskog izdanja.
Život ovog romana je, dakle, baš kao i životi njegovih junaka, jasno određen jednom prelomnom tačkom: za rukopis to je trenutak kada iz elektronskog oblika prelazi na papir, oblik podatniji širem čitalačkom auditorijumu, a za Nejtana Glasa, koji je „glavni glas“ romana, za Toma Vuda, Harija Brajtmana, Auroru Vud, pa i malu Lusi, to su oni trenuci u kojima uspevaju da prodru u suštinu življenja, samo naizgled drugačiju za svakoga od njih.
Sve ono što Oster ume kao pripovedač, i zbog čega je stekao svetsku slavu, nalazi se i u ovom delu. Nove tonove dodaju okolnosti u kojima je delo nastalo, vreme koje je pisac ostavio iza sebe, ali i uticaj novih generacija, koje – za piščev ukus – život komadaju sa žestinom koju on ne zaslužuje. Povrh svega, ovo je prvo delo Pola Ostera u kome su atmosfera nihilističkog gledanja na svet i pesimizam stavljeni u drugi plan. Sve dok ne okrenete poslednju stranu romana.
Pol Oster (1947–2024) bio je jedan od vodećih savremenih američkih pisaca. Među njegovim brojnim delima izdvajaju se Mesečeva palata, Njujorška trilogija, 4321, Zimski dnevnik, Nevidljivi, Sanset Park, Čovek u mraku, Bruklinska revija ludosti… Za svoje stvaralaštvo dobio je veliki broj priznanja i nagrada među kojima su španska nagrada Princ od Asturije, nagrada Nezavisni duh za scenario filma Dim, francuska književna nagrada „Mediči“ u konkurenciji stranih pisaca (Prix Médicis étranger) za roman Levijatan, Velika zlatna medalja (Grande Medaille de Vermeil) grada Pariza za blistavu književnu karijeru, Premio Napoli za Sanset Park i dr. Takođe, našao se i u najužem izboru za nagrade IMPAC Dablin za Knjigu opsena, Pen/Fokner za prozu s romanom Muzika slučaja i nagradu Edgar u kategoriji misterije i kriminalističkih romana za Grad od stakla. Bio je član Američke akademije umetnosti i književnosti, i nosilac francuske titule Vitez reda umetnosti i književnosti.
Osterova dela prevedena su na više od četrdeset jezika.
Živeo je u Bruklinu, u Njujorku.
