Da li je ćutanje amnezija ili jezik kojim se izriču krajnja priznanja?
Može li iko prestati da sanja ako je san razgovor s mrtvima, putovanje u zemlju duša?
Da li je Bog kriv za naše grehe; hoće li doći da nas moli za oproštaj?
Da li je izgnanstvo carstvo slobode ili pristajanje na novo ropstvo?
Radnja novog romana Mije Kota, napisanog u formi triptiha, prepoznatljivim i neponovljivim rukopisom velikog majstora portugalskog jezika i literature, smeštena je u jednoj zemlji u Africi opustošenoj ratom, bedom, bolestima... Opterećen grižom savesti zbog nekažnjenog zločina i progonjen avetima sopstvene prošlosti, otac odvodi svoja dva sina i jednog vernog slugu na napušteno i razrušeno imanje nekadašnjeg rezervata, s namerom da tamo zasnuje novo čovečanstvo, ali ne da obnovi i nastavi ljudski rod nego da na ničijoj zemlji zaustavi vreme, zabrani sećanja, snove i uspomene, da se izmesti iz sebe i istorije i da u zaboravu pronađe utehu i način opstanka. Tako se nehotice pretvara u tiranina, a njegova represija nužno dovodi do pobune. U svetu bez žena pojavljuje se jedna nezvana gošća, a mlađi sin, Muanito, koji je ujedno i narator ove pripovesti, uprkos očevoj zabrani, krišom uči da čita i piše da bi otkrio kako je pisanje, pored snova, najčvršća spona između prošlosti i budućnosti, između zaborava i nade...
Jasmina Nešković
Antonio Emilio Leite Koto, koji se još od detinjstva potpisuje imenom Mija Koto, rođen je 1955. u Mozambiku (Beira), u jednom malom gradu gde, prema piščevom svedočenju, kolonijalna racionalnost nije uspela da stvori uporište, i gde su se evropski kvartovi, naseljeni belcima, graničili i preplitali s crnackim naseljima.
Kao potomak Evropljana, belac čiji je maternji jezik portugalski, Mija Koto je proveo detinjstvo „s jednom nogom u kući“ a drugom u magičnom svetu crnačkih predgrađa u kojima je posredstvom usmenih predanja usvajao urođeničku kulturu. Prevazilaženje konflikta između te dve kulture predstavlja osnovnu preokupaciju ovog pisca. Svet njegove proze omeđen je granicama njegovog zavičaja, a priče koje nam pripoveda gotovo uvek su podstaknute nekim istinitim događajem koji mu je neko ispričao, ali tako „kao da se sve to dogodilo na nekoj drugoj obali sveta“.
Mija Koto (biolog po struci), jedan od najpoznatijih i najprevođenijih pisaca mlađe generacije koji stvaraju na portugalskom jeziku, živi i radi u Mozambiku a dela objavljuje u Portugalu.
