Ovo je priča o gradu u kom se stanovnici iznenada razbolevaju od nepoznate bolesti, bolesti koja isto tako iznenada nestaje bez objašnjenja. No svi hrle da je zaborave kao da se nikad nije dogodila.
Vlada briše sve dokaze o njenom postojanju. Priča koja se služi mnogim elementima naučne fantastike, ali samo ako se čita „iz prošlosti“ – naime, ono što je izgledalo nemoguće devedesetih, danas je i te kako realistično. U velikoj meri, protagonista romana je grad, kosmopolitski i prosperitetni zapadni svet nad koji se nadvila velika pretnja: polako, ali sigurno, njegovi stanovnici postaju lak plen tišine i nepokretnosti. Kada zlo preraste u epidemiju, prva reakcija vlade jeste da nepoznato predoči tako da građanima ostavi prostor za nadu. Alarm je strogo zabranjen. Atmosfera romana podseća na Orvelovu 1984 i film Džona Karpentera Njujork 1997.
Aluzije na svet u kome danas živimo su jasne: umor Zapada, sveopšte odumiranje humanosti, filozofija potrošnje, licemerje medija, politike i društvenih normi.
Književna vrednost knjige leži u Arguljolovoj sposobnosti da uz ironiju opiše sam proces nestanka ljudi i živog grada. Svi sastojci postmodernog romana su tu: alegorijski realizam, neizvesnost, prevlast prostora nad vremenom.
Razlog pošasti osvojio je nagradu „Nadal“ 1994. godine.
Rafael Arguljol (Barselona, 1949) pisac i filozof, autor je dvadeset sedam knjiga eseja, romana, pesničkih zbirki i putopisa. Profesor estetike na Fakultetu humanističkih nauka Univerziteta Pompeu Fabra u Barseloni, bio je predavač na Berkliju (USA), kao i na univerzitetima širom Evrope i Latinske Amerike.
Lampeduza, roman kojim se Arguljol predstavlja po prvi put našoj čitalačkoj publici, svojevrsna je metafora mediteranskog sveta, prikazana kroz jednu mitsku ljubavnu priču. Dobitnik prestižne književne nagrade Nadal za svoj roman Razlog pošasti (La razón del mal, 1992, Geopoetika, 2015) i nagrade za najbolju knjigu eseja za Jedno senzorijalno vaspitanje (Una educación sensorial, 2002), najveći broj priznanja Rafael Arguljol dobio je za svoju poslednju knjigu, Pogled sa dna mora (Visión desde el fondo del mar, 2010), koju i sam pisac smatra svojim životnim delom.
