Iako je u Pohođenju reč o ljudima i njihovim životnim pričama koje se protežu kroz ceo 20. vek, pa time i kroz istoriju Nemačke do danas, junak ovog romana zapravo je jedna kuća kroz koju se prelamaju sudbine njenih stanovnika.
„Ništa lepše nego roniti otvorenih očiju". Upravo ova autorkina rečenica iz romana savršeno govori o izuzetno originalnoj poetici Dženi Erpenbek. Ona nas upućuje i u metod i u cilj: zaroniti u svet koji nije čovekovo prirodno (ili bar obično to nije) stanište, ali bez obzira na to, ili upravo zbog toga, valja gledati u njega široko otvorenih očiju te ga, dakle, i videti. A ako se još u tome i uživa, čak i kada slike nisu baš najprijatnije, kao ni život sam, ali su vrhunski stilizovane, dosegnut je vrhunac doživljaja. I kod pisca i kod čitaoca.
Vladislav Bajac
„Ovaj roman je remek-delo".
Der Spiegel
„Virtuozno delo".
Frankfurter Algemeine Zeitung
Dženi Erpenbek je rođena 1967. godine u Berlinu. Studirala je opersku produkciju i pozorište na Univerzitetu Humbolt, kao i režiju na Muzičkoj akademiji, takođe u Berlinu. Učitelji su joj pored ostalih bili Werner Hercog i Hajner Miler. Godine 1995. radi kao asistent režije u Kući opere u Gracu, a od 1997. postavlja svoje produkcije. Posle toga započinje svoju književnu karijeru romanom Staro dete (1999). Slede drama Mačka ima sedam života (2000), zbirka priča Tričarije (2001), novela Knjiga reči (2005) i Pohođenje (2008).
Dženi Erpenbek potiče iz spisateljske familije, njeni roditelji a i njihovi roditelji, bili su pisci, prevodioci, filozofi. Čak je i odrasla u Erpenbekovoj ulici u Berlinu, nazvanoj po njenom dedi. Danas živi u istom gradu i bavi se pisanjem i režijom.
Knjige su joj prevedene na više od petnaest jezika. Dobitnica je nagrada „Ingeborg Bahman" (2001), „Ledig Rovolt" (2002), GEDOK (2004), Knjiga reči je nominovana za Independent Foreign Fiction Prize (2007), knjiga Pohođenje za nagradu Lajpciškog sajma knjiga (2007). Roman Dženi Erpenbek Pohođenje dobio je nagradu za književnost „Herta-Kenig" (2008), nagradu „Solothurner" (2008), i nagradu „Heimito fon Doderer" (2008).
