„Da li verujete u moć Zla?“ pripovedača pita glavni junak na početku ovog romana – bajke. Uvek postoji neka vrsta protivotrova Zlu koje, inače, u ljudskom umu pronalazi plodno tlo da se raširi i ponovo rodi. Tako bi mogao da glasi jedan od mogućnih odgovora koji nudi ova priča. Možda je taj protivotrov upravo gotski roman Paola Maurensiga: u njemu se prepliću drevna legenda o vukodlacima i tajanstveni događaji iz vremena uoči Drugog svetskog rata. U trenutku kad se činilo da je i sama priroda zadržala dah očekujući zloslutni ratni potres, legenda o zlim ljudima – vukovima javlja se i kao predosećanje i predskazanje. Značaj legendi je izgleda veći, nagoveštava markgrof, jedan od junaka, pokušavajući istovremeno da sakrije i otkrije svoju mračnu tajnu. Da li su legende samo izmišljene priče, ili one predstavljaju drugačiji pogled na događaje u kojima veze između ljudi, prirodnih pojava pa i životinja, zapravo nisu uvek uobičajene? Pa čak i kad je reč o Zlu.
Četvrti roman Paola Maurensiga, pisca i graditelja instrumenata, u izdanju Geopoetike.
Paolo Maurensig, italijanski romanopisac i esejista, rođen je u Gorici 1943. godine. Veliku pažnju svetske književne javnosti privukao je njegov ratni roman o antisemitizmu i strasti prema šahu – Varijanta Lineburg (1993, Geopoetika 2003), preveden na više od dvadeset jezika. Sa sledećim romanom, Canone inverso (1996, Geopoetika 2002), Maurensig obrađuje svoju, pored šaha i slikarstva, omiljenu temu – muziku. Po tom svetskom bestseleru snimljen je i igrani film. Među Maurensigove značajne romane ubrajaju se i Čuvar snova (2003, Geopoetika 2004), Vukovlad – gospodar vukova (2006, Geopoetika 2007), Oluja – Đorđoneova tajna (2009), Arhanđeo šaha – tajni život Pola Morfija (2013), Teorija senki (2015, Geopoetika 2016) i Đavo u pisaćem stolu (2018, Geopoetika 2019).
