Antonio Lobo Antuneš je jedan od velikana evropske književnosti, pisac za kog je Boston gloub rekao: „Kada se Antuneš razmahne… stoji rame uz rame sa Vilijamom Foknerom ili Selinom.“
Priručnik za inkvizitore, roman koji je utemeljio Antunešovu reputaciju širom Evrope, jeste potresna optužnica protiv portugalskog fašizma, priča o sunovratu jedne porodice i čitavog društva, moralno i duhovno izvitoperenog četvorodecenijskom totalitarnom vlašću. Gospodin Fransiško, nekada moćni ministar i bliski prijatelj portugalskog diktatora Salazara, provodi svoje poslednje dane u staračkom domu u Lisabonu nakon doživljenog šloga, osvrćući se na minuli život i ljubavi. Emotivni metež koji obavija njegovu porodicu sustiže ga i samog, nakon što se četrdeset i dve godine duga diktatura završi revolucijom, a stari režim se stropošta poput kule od karata. Gospodin Fransiško postaje monumentalna, ali prazna senka vlastite prividne svemoći.
Priručnik za inkvizitore, nemilosrdan prikaz života pod jednom od najgorih diktatura prošlog veka, izuzetno je složene narativne strukture, sa gotovo dvadeset različitih pripovedača, čije intimne ispovesti grade kaleidoskopsku sliku minule moći i potonjeg sunovrata bogate i moćne porodice koja je deo Salazarovog režima. Pred čitaocem se smenjuje čitava galerija likova koji pripovedaju u zadihanom, vrtoglavom ritmu, no svaki pojedinačni lik autor oblikuje sa zapanjujućom psihološkom dubinom i stilskom istančanošću, istovremeno se dotičući socijalnih, kulturnih i klasnih razlika i trvenja koja karakterišu portugalsko društvo pre i posle diktature, ogoljujući odnose moći i vlasti, kako na porodičnom tako i na društvenom planu.
Antonio Lobo Antuneš rođen je 1942. godine u Lisabonu. Studirao je medicinu i specijalizovao psihijatriju. Mobilisan je 1970. godine da bi služio kao vojni lekar u ratu u Angoli. Ostavivši tada trudnu suprugu za sobom, provodi na frontu dvadeset i sedam meseci, od 1971. do 1973. godine. Tamo upoznaje Ernešta Mela Antuneša (1933–1999), jednog od arhitekata Revolucije karanfi la 1974, i autora nekih od najvažnijih političkih dokumenata Pokreta oružanih snaga koji je izveo revoluciju.
Ovi događaji ostavili su trag na književnu putanju autora: užas i besmisao kolonijalnog rata, kao i izneverena revolucija, teme su kojima se često vraća. Prve romane objavio je na izmaku sedamdesetih godina dvadesetog veka, a sredinom osamdesetih napušta karijeru lekara i posvećuje se isključivo pisanju. Jedan od njegovih ranih romana, Iza Božjih leđa, dostupan je i u prevodu na srpski.
Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja, među kojima su najvažnije: Velika nagrada za roman i novelu Portugalskog društva pisaca 1985. godine, Austrijska državna nagrada za evropsku književnost 2000, Nagrada Latinske unije 2003, Nagrada „Jerusalim" 2005, Nagrada „Kamoiš" 2007, Nagrada „Huan Rulfo", 2008, Međunarodna nagrada „Nonino", 2014. Više puta je nominovan za Nobelovu nagradu.
Roman Priručnik za inkvizitore (Geopoetika, 2016) u Francuskoj je nagrađen Nagradom za najbolji strani roman (Prix du Meilleur livre étranger), čiji su prethodni dobitnici i Kaneti, Asturijas, Kazancakis, Muzil, Darel, Kavabata, Gras, Singer, Apdajk, Markes, Šulc, Sabato, Ljosa, Ruždi, Rot, Pamuk…
U Portugaliji Lobo Antuneš je proglašen vitezom Velikog krsta reda Svetog Jakova od mača, a u Francuskoj je odlikovan Ordenom komandanta reda umetnosti i književnosti.
