Prozaistu i dramskog pisca Sergeja Nosova ne zanimaju ni zvek vojne bronze ni seobe naroda niti užarena isparenja hadskih pukotina od kojih prskaju tektonske ploče istorije. Nosov je tih pisac. Predmet njegovog interesovanja bili su i ostali "sitni oblici života" - čovek kao jedinka sa svim svojim besmislicama: praznim uvredama, zanimljivim fobijama i glupim predrasudama. Takav je i roman Vitičaste zagrade. Čarobna farmakopeja: fotografija, već živo platno koje diše. Odista, Nosov ume tako da nasmeje da čitaoca uhvati strah od sopstvenog smeha.
Roman Sergeja Nosova napisan je kao "živa hronologija" čovekove sudbine, konkretizovana na iskustvu jednog običnog neobičnog čoveka. Ovom Nosovljevom romanu će prostor za veću čitanost otvoriti i sledeća činjenica: on se može čitati kao duhovita priča o neobičnom svetu učesnika osnivačke skupštine (kongresa) iluzionista, mikro i makromaga, ali može biti shvaćen i kao porodična priča o nesigurnosti, strahu i fovijama običnog čoveka kojim manipulišuonostrane i ovozemaljske „više sile". Istine se u Nosovljevoj „živoj hronologiji" čuvaju kao najdublja tajna, zapretana između višestrukih vitičastih zagrada. Roman Vitičaste zagrade je jedna od "živih hronika" ruskog postsovjetskog tranzicionog društva. Zato činjenica da je dobio nagradu „Nacionalni bestseler" za najbolji ruski roman 2015. godine, poznavaoce ruske kulture nije iznenadila.
Sergej Anatoljevič Nosov (Lenjingrad, 1957) na velikoj sceni ruske književnosti pojavio se kao peterburški pisac pripovedaka, romana i drama, devedesetih godina 20. veka.
Diplomirao je na Lenjingradskom institutu za avio-instrumente (1980), a završio je i Književni institut „A. M. Gorki" (1988). Radio je kao inženjer, kao urednik časopisa Lomača i na Radio Rusiji.
Autor je više desetina knjiga književne proze, eseja i drama: Dole pod zvezdama (1990), Spomenik Krivcu za sve (1994), Gazdarica istorije (2000), Član društva ili Gladno doba (2000), Dajte mi majmuna (2001), Ždralovi odleteli (2005), Muzej okolnosti. Eseji (2008), Tajna života peterburških spomenika (2008,2012), Jedan i po kunić (2012), Konspiracija ili Tani život peterburških spomenika - 2 (2012), Vitičaste zagrade (2015) i dr.
Kao dramskom piscu najbliži mu je žanr tragikomedije. Najviše uspeha imale su njegove drame Don Pedro i Berendej. Dobio je nagradu „Andrej Tolubejev" (2010), „za umetničko istraživanje prirode dramskog apsurda".
Za roman Ždralovi odleteli dobio je 2006. književnu nagradu „N. V. Gogolj", a roman Vitičaste zagrade 2015. osvojio je priznanje „Nacionalni bestseler" za ruski roman godine.
