Na prvi pogled, kao da je ovo novi i drugačiji Erlend Lu.
Njegovi glavni likovi su u prethodnim romanima bili muškarci, dok je u ovom to osamnaestogodišnja Julija. Usamljenost i poremećeni društveni kontakti nisu posledica dobrovoljnog izgnanstva, na šta nas je Lu navikao, već tragičnog događaja. Julija ostaje sama, jer joj čitava porodica gine u avionskoj nesreći.
Napuštanje doma i odlazak još je jedan od zajedničkih motiva, ali je odlazak u prirodu iz Doplera i Volvo Kamiona, zamenjen životom po aerodromima širom sveta i neprestanim putovanjima.
Po preporuci psihijatra, Julija piše dnevnik i on je pun njenih gnevnih, mračnih i samoubilačkih misli. Takav tragičan siže ostavlja manje prostora za Luov neodoljivi humor, ali daje priliku da se sve njegove prepoznatljive ideje izvedu do krajnjih granica. Na kraju, ova tamna knjiga, u većem delu lišena nežnih emocija, ipak završava začetkom novog života, nadom i ljubavlju, kao univerzalnim i ubedljivim odgovorom.
A da je ovo knjiga jednog od najoriginalnijih savremenih, još uvek mladih svetskih pisaca, jasno je već kod samog naslova:
Po mami je reč muzej jedna od prvih reči koje sam izgovorila, samo što sam ja iz nekog razloga govorila mulej. Pre nego što sam počela čisto da govorim, posetila sam Mulej Prado, Britanski mulej, Mulej moderne umetnosti, Stedelijk mulej, Van Gogov mulej i Mulej Vasa, i Pikasov mulej i Mulej Luvr i mnoge druge muleje. Ostatak porodice je usvojio tu reč. Nikada nismo govorili muzej - jedino u prisustvu onih koji nisu članovi porodice.
Erlend Lu, pisac i scenarista, rođen je 1969. godine u Norveškoj. Pravio je kratke filmove i muzičke spotove, radio je u pozorištu, na psihijatrijskoj klinici, kao književni kritičar, učitelj i prevodilac poezije.
Objavio je romane: Prohujalo sa ženom (1993), Naivan. Super. (1996), L (1999), Činjenice o Finskoj (2001), Dopler (2004), Volvo Kamioni (2005), Mulej (2007), Mirni dani u Miksing Partu (2010), Fvonk (2011), Popis (2013), Kraj nama poznatog sveta (2015), Životinje u Africi (2018), Pakao (2019), O Jeverima i Junkerima (2022), knjigu eseja Pregovori sa stvarnošću: Godinu dana na jednom točku (2020), kao i nekoliko knjiga za decu. Njegove dečje knjige o Kurtu doživele su veliki uspeh i pretvorene su i u animirani film.
Po njegovom scenariju 2000. godine snimljen je film Detektor. U našim pozorištima (Atelje 212, Boško Buha...) s uspehom su se izvodile ili se izvode predstave nastale po delima Erlenda Lua.
Knjige ovog kultnog norveškog pisca prevedene su u četrdeset zemalja širom sveta.
Dobitnik je više nagrada i priznanja, među kojima su najvažnije: Nagrada Ministarstva kulture Norveške za dečju slikovnicu Veliki crveni pas, 1996. godine; Nagrada kritike za dečji roman Kurte, quo vadis?, 1998; Nagrada knjižara za roman L, 1999. U Strazburu je 2006. godine dobio Evropsku nagradu mladih čitalaca (Prix européen des jeunes lecteurs) za roman Naivan. Super. Njegov roman Dopler u Gardijanu je proglašen knjigom godine.
