Dopler se vratio iz šume u grad! A krstaški pohod Erlenda Lua protiv briljantnosti i konformizma se nastavlja!
Luovi romani su ranije nazivani „naivističkim“, ali sada su nam potrebne nove odrednice da bismo opisali ovaj specifični oblik iskrivljenog realizma.
Lu još jednom potvrđuje da je vispren pripovedač nesvakidašnje percepcije. I, dok mislimo da se zabavljamo čitajući o sumanutom ponašanju ovog egocentrika neobičnih navika i nazora, izloženi smo zapravo jednom brehtovskom procesu u kojem sve što nam se čini poznatim prvo bude oneobičeno, da bismo tek zahvaljujući tome mogli suštinski da ga spoznamo.
Roman Kraj nama poznatog sveta buntovniji je i snažniji nego svi prethodni. I dalje je tu luovski humor, ali ne možemo više bezbrižno da se smejemo, jer i iz naslova i iz teksta proviruje apokaliptična autorova vizija.
Sve licemerje sadašnjeg sveta (oličeno na primer u tome što stalno težimo bežanju u prirodu koju neprestano i svesno uništavamo), lažne vrednosti, falsifikati identiteta, primat materijalnog, novca, profita, odsustvo ljudskosti i pažnje, samo su neke od neželjenih tekovina civilizacijskog razvoja. A ono za šta smo mislili da je pozitivna tekovina – mediji i internet, njihova brzina i moć – zarobljava nas našim sopstvenim okovima straha i pesimizma. Istovremeno, taj tehnološki napredak prati civilizacijska regresija – mračne ideologije prete, klasne razlike sve su produbljenije, a netrpeljivost prema drugoj rasi i naciji, kao i netolerantnost prema drugačijem, deo su uobičajenog habitusa. Roman Kraj nama poznatog sveta može biti jedan od ključeva za razumevanje ovog našeg posrnulog sveta!
Pre je bilo mnogo lakše kad su ljudi imali vremena i kad im glava nije bila puna. Pre interneta nije bilo teško biti dobar čovek. Ljudi su imali sve vreme ovog sveta. Mogli su da misle na ono na šta su hteli.
Erlend Lu, pisac i scenarista, rođen je 1969. godine u Norveškoj. Pravio je kratke filmove i muzičke spotove, radio je u pozorištu, na psihijatrijskoj klinici, kao književni kritičar, učitelj i prevodilac poezije.
Objavio je romane: Prohujalo sa ženom (1993), Naivan. Super. (1996), L (1999), Činjenice o Finskoj (2001), Dopler (2004), Volvo Kamioni (2005), Mulej (2007), Mirni dani u Miksing Partu (2010), Fvonk (2011), Popis (2013), Kraj nama poznatog sveta (2015), Životinje u Africi (2018), Pakao (2019), O Jeverima i Junkerima (2022), knjigu eseja Pregovori sa stvarnošću: Godinu dana na jednom točku (2020), kao i nekoliko knjiga za decu. Njegove dečje knjige o Kurtu doživele su veliki uspeh i pretvorene su i u animirani film.
Po njegovom scenariju 2000. godine snimljen je film Detektor. U našim pozorištima (Atelje 212, Boško Buha...) s uspehom su se izvodile ili se izvode predstave nastale po delima Erlenda Lua.
Knjige ovog kultnog norveškog pisca prevedene su u četrdeset zemalja širom sveta.
Dobitnik je više nagrada i priznanja, među kojima su najvažnije: Nagrada Ministarstva kulture Norveške za dečju slikovnicu Veliki crveni pas, 1996. godine; Nagrada kritike za dečji roman Kurte, quo vadis?, 1998; Nagrada knjižara za roman L, 1999. U Strazburu je 2006. godine dobio Evropsku nagradu mladih čitalaca (Prix européen des jeunes lecteurs) za roman Naivan. Super. Njegov roman Dopler u Gardijanu je proglašen knjigom godine.
