Pisan u Cirihu, Trstu i Parizu u periodu od 1914. do 1921. godine, roman Uliks postao je ne samo kruna Džojsove asketski dosledne umetničke misije, već i jedan od najznačajnijih romana u istoriji pisane reči. Krajnje svedena i jednostavna fabula ovog dela obuhvata život tri glavna lika u toku jednog jedinog dana, 16. juna 1904. godine, u Dablinu. No ispod površinskog sloja radnje – satkanog mahom od trivijalnih sitnica koje prelomljene kroz svest junaka dobijaju neslućeno veliki značaj – krije se nesagledivo obilje nivoa kazivanja i značenja. Najznačajniji i najraskošniji među tim nivoima verovatno je onaj koji je sagrađen kroz preplitanje, paralelizme i kontraste sa Homerovom Odisejom. Džojsov Odisej, Leopold Blum, daleko je od Homerovog junaka isto onoliko koliko su dablinske zagušljive krčme i javne kuće daleko od uzvišenog helenskog sveta. Džojsova dekonstrukcija mita odvija se na beskompromisan i umetnički plodan način: svaka od Blumovih mahom banalnih dogodovština ima svoj pandan u nekoj od veličanstvenih Odisejevih avantura, i time Džojs ubedljivo pokazuje u šta je mit pretvoren u savremenom svetu. Nema više heroja, nema više podviga koji pomeraju granice čovekovih sposobnosti i dosega njegovog saznanja. Ipak, ono “da” na kraju čuvenog monologa Moli Blum kojim se roman završava, ne mora značiti tek rezignirano mirenje s užasom praznine, već možda i radosno prihvatanje života koji, iako lišen mitske uzvišenosti, nije ostao lišen svakog smisla. Stari mitovi su mrtvi – valja izmišljati nove. Džejmsu Džojsu je to u Uliksu mnogostruko pošlo za rukom: uostalom, stvorio je roman koji je i sam prerastao u mit, trajno otvoren za nova čitanja i tumačenja.
Džejms Džojs (1882-1941), jedan od utemeljivača moderne književnosti, rođen je i odrastao u Dablinu. U mladosti mučen dilemom izbora između svešteničkog poziva i književnosti, u poslednjem trenutku odabrao je ovo drugo. Potpuna posvećenost koju je smatrao nužnim preduslovom ozbiljnog književnog rada, podrazumevala je i herojsku samoću svojevoljnog izgnanstva: zbog toga će Džojs 1904. godine zauvek napustiti Dablin i Irsku, da bi ostatak života proveo – zajedno sa svojom odanom saputnicom Norom Barnakl – na bezbroj različitih adresa u Italiji, Francuskoj i Švajcarskoj.
Dela: pesnička zbirka Kamerna muzika (Chamber Music, 1907); zbirka pripovedaka Dablinci (Dubliners, 1914); drama Izgnanici (Exiles, 1918); romani Portret umetnika u mladosti (A Portrait of an Artist as a Young Man (1914), Uliks (Ulysses, 1922) i Fineganovo bdenje (Finnegans Wake, 1939).
