Posthumno objavljena memoarska fikcija, kako je klasifikuju neki kritičari, Špijun iz prvog lica ređa slike prošlosti i sadašnjosti iz života protagoniste koje sadrže kaleidoskopsku lepotu. Pripovedač nije superioran u odnosu na čitaoca; i njemu su neki delovi pripovesti nejasni koliko i drugima, jer mu je vizura vrlo specifična – ona sa ivice trajanja, koja ga primorava da detalje svog života vidi nekim novim očima. Zbog toga je tu onaj Drugi, njegov posmatrač, ali i posmatrani, neko ko procenjuje kako fizičko stanje pripovedača tako i njegovu verodostojnost u priči. Problem se javlja kad shvatimo da pouzdanost njihovih priča nije i njihov forte. Sekvence iz porodičnog života, uspomene sa snimanja, anegdote koje su zaostale u ponekom kutku svesti, u telu koje odbija poslušnost, građa su od koje je sačinjeno ovo u isto vreme tragično i komično delo, poslednji tekst Sema Šeparda.
Figura usamljenog jahača koji s uzvisine posmatra prostor pred sobom u nameri da sagleda vlastito mesto u njemu, kao i sve ono što bi moglo da predstavlja pretnju, jeste vestern arhetip koji nepogrešivo uokviruje lik i delo Sema Šeparda… Teško je svesti takav život na nekoliko pasusa, na vikipedijsko nabrajanje onoga što je snimio i objavio, na Pulicerovu nagradu i nominaciju za Oskara. Jedno je sigurno – vremenski luk, od dana kada izgladneli Stiv Rodžers u Njujorku donira svoju krv da bi mogao da kupi čizburger, do dana kada Sem Šepard diktira poslednje rečenice Špijuna iz prvog lica, opasuje punoću, doslednost vlastitom osećaju za jezik i stvarnost, uronjenost u istinsku emociju, ma kako bolna ona bila.
Ivana Đurić Paunović, iz Pogovora
Sem Šepard (1943–2017) dobitnik Pulicerove nagrade, autor je više od pedeset pet drama i tri zbirke priča. Glumio je u preko šezdeset filmova, a 1984. bio je nominovan za nagradu Oskar, za ulogu u filmu Put u svemir (The Right Stuff, 1983). Bio je u finalu za dodelu nagrade „W. H. Smith" za zbirku priča Great Dream of Heaven. Godine 2012. dodeljena mu je počasna diploma Koledža Triniti u Dablinu u Irskoj. Član je Američke akademije umetnosti i književnosti, dobitnik je Zlatne medalje za dramu ove Akademije, a primljen je i u Pozorišnu kuću slavnih.
Knjiga Onaj iznutra (Geopoetika, 2019) objavljena je u godini njegove smrti, a poslednju knjigu Špijun iz prvog lica (Geopoetika, 2021) završio je uz pomoć članova svoje porodice nekoliko dana pre smrti i objavljena je posthumno.
