Tajron Mihen odrasta u brojnoj porodici u siromašnom irskom selu, pored nasilnog oca, veterana Irskog rata za nezavisnost, u paklu fizičkog zlostavljanja i jada nemaštine i gladi, ali u vatrenom zanosu istorijskih sukoba sa Britancima. Njegovi su idoli mladići iz redova radikalnih irskih nacionalista, ulicama svakodnevno odjekuju pesme o napaćenoj zemlji u kojoj živi, a jedini dostojanstveni smisao života koji poznaje ogleda se u borbi za oslobođenje Republike. Životne okolnosti utabale su jedan jedini put za ovog dečaka - život aktiviste Šin fejna, političkog krila IRA.
Ali, kako neko ko je osvedočeni patriota, neko ko je gledao svoje najbliže prijatelje i saborce kako ginu od britanskih metaka, postaje plaćeni doušnik omražene MI-5, britanske tajne službe?
Francuski novinar Sorž Šalandon trideset godina prati događaje o kojima je kao izveštač svojevremeno sam pisao i sa dubokim razumevanjem i iskrenim saosećanjem, kao da ispisuje sopstvenu povest u žaru dešavanja, pripoveda ispovest srčanog Irca.
Povratak u Kilibegz strukturiran je tako da paralelno prati Tajronovo mladalačko veličanje pobune i patriotizma i njegove bolne nedoumice, sumnju u čistotu ideologije i životni zamor čoveka koji je dao sve i, naposletku, izgubio sve. Upravo u ovom sukobu leže čar i moć ovog romana - Šalandon relativizuje ono što društvo doživljava kao herojstvo i dovodi u pitanje ono što se često olako označava kao kukavičluk.
Možda je samo stranac mogao tako spretno da napiše roman koji beskompromisno raspliće duševno klupko jednog irskog revolucionara - heroja i izdajnika - jer zaviruje u mračne hodnike kojima njegov junak luta, ali u koje nikada ne bi imao hrabrosti nikog drugog da pozove.
Sorž Šalandon, francuski novinar i pisac, rođen je 1952. godine u Tunisu. Kao novinar, od 1973. do 2007. godine, pisao je za Liberasion, list u kome je osim ostalog pratio i tadašnja aktuelna dešavanja u Iranu, Iraku, Libanu, Somaliji i Avganistanu. Godine 1988. primio je Nagradu „Alber Londr” za svoje reportaže o Severnoj Irskoj i o suđenju Klausu Barbiju. Danas je član redakcije satiričnog nedeljnika Kanar anšene (Okovani patak), u kom ima vlastitu kolumnu i piše filmske kritike. Autor nekoliko romana, među kojima su Le petit Bonzi (Maleni Bonzi, 2005), Mon traître (Moj izdajnik, 2008) i La Légende de nos pères (Legenda naših očeva, 2009), za svoj drugi roman Une promesse (Obećanje, 2006) dobio je Nagradu „Medisis“ (Prix Médicis). Za roman Povratak u Kilibegz (Retour à Killybegs, 2011, Geopoetika, 2013) Šalandon je dobio Veliku nagradu Francuske akademije, potom Nagradu čitalaca Festivala „Ulica knjiga“ (Festival Rue des Livres 2012), a ovaj se roman našao i u užem izboru za prestižnu Gonkurovu nagradu. Sorž Šalandon je prvi dobitnik Gonkurove nagrade studenata Srbije, 2012. godine i to upravo za roman Povratak u Kilibegz. Gonkurovu nagradu gimnazijalaca dobio je za roman Le Quatrième mur (Četvrti zid, Geopoetika, 2015). Godine 2015. objavio je knjigu Profession du pére (Zanimanje oca, Geopoetika, 2019) a nakon toga i Le jour d’avant (Dan ranije, 2017), Une joie féroce (Žestoka radost, 2019), Enfant de salaud (Dete jedne hulje, 2021, Geopoetika, 2023) i L’Enrage (Bes, 2023). Roman Dete jedne hulje bio je u najužem izboru za Gonkurovu nagradu 2021. godine.
