Okorela zemlja čuda i Kraj sveta je zadivljujući spoj sajber-panka, kafkijanske fantazije, detektivskih romana i mitske građe. Ovaj neumorno dovitljivi roman, koji tako lako navodi aktivnu pažnju čitalaca celim svojim fantazmagoričnim tokom, napisao je zasluženo najpopularniji japanski književnik i za njega dobio uglednu nagradu Tanizaki. U romanu se, po poglavljima, naizmenično smenjuju dve precizno konstruisane paralelne priče sa elementima sf-a. Uz majstorski oslikane likove Kalkulusa, Čitača Snova i Senke, sredstvima koja kao da su primerenija drugim medijima, filmu i stripu, Murakami gradi likove luckastvog i genijalnog profesora, njegove bucmaste privlačne sedamnaestogodišnje unuke opsednute pink odećom i sklone razgovorima o seksu, podzemnih čudovišta, bibliotekarke, a među njima smešta i Boba Dilana, Lorin Bekol, kao i čitavu plejadu književnika, muzičara i filmskih stvaralaca kojima autor u ovom roman pravi svojevrstan omaž.
Murakami na vrlo osoben način zapravo istražuje prirodu ličnosti i ispituje da li smo potpuno definisani svojim iskustvima i sećanjima od kojih se sastoji naša svest. Ako bismo uklonili sve sećanje, kakva bismo osoba bili? Kako bi ličnost mogla da poseduje bilo kakve osobenosti sopstvenog individualiteta bez prizivanja događaja koji su usmerili i odredili njen razvoj? Ova neodoljiva igra u predvorju uma prava je poslastica za one koji tumače moć unutarnjih svetova.
„Tajanstven, nadnaravan i zabavan... fantastični svet ovog dela dostojan je jednog Kafke."
Philadelphia Enquirer
„Prepun akcije, neizvesnosti, čudnih likova, neočekivanih okolnosti... provokativno delo."
Los Angeles Times Review of Books
„Mešavina američke zabave i japanske strave."
Esquire
„Otkačeno, urnebesno, bizarno... sjajna, izuzetna knjiga."
Times (London)
Haruki Murakami, jedan od najpoznatijih savremenih japanskih i svetskih pisaca, rođen je 1949. godine u Kjotu (Japan). Dobitnik je više prestižnih književnih nagrada, među kojima su i nagrada „Franc Kafka", nagrada za kratku prozu „Frenk O’Konor" – najznačajnija međunarodna nagrada ovog žanra, nagrada „Jerusalim" za slobodu pojedinca u društvu – najveće priznanje koje se u Izraelu dodeljuje stranim autorima, i danska književna nagrada „Hans Kristijan Andersen".
Do sada je objavio, među ostalim, romane: Fliper (1973), Slušaj pesmu vetra (1979), Potera za ovcom (1982), Okorela zemlja čuda i Kraj sveta (1985), Norveška šuma (1987), Igraj Igraj Igraj (1988), Južno od granice, zapadno od sunca (1992), Hronika ptice na navijanje (1994), Sputnik ljubav (1999), Kafka na obali mora (2002), Kad padne noć (2004), 1Q84 u tri toma (2009), Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća (2013) i Ubistvo Komtura (2017); knjige priča: Ponovni napad na pekaru (1993), Posle potresa (2000), Tokijske misterije (2005), Muškarci bez žene (2014) i Prvo lice jednine (2020); knjigu sećanja O čemu govorim kad govorim o trčanju (2007); knjigu eseja Pisac kao profesija (2015) i dokumentarističku knjigu Metro (1997/98).
Prevodio je na japanski Ficdžeralda, Karvera, Irvinga, Selindžera i druge američke pisce.
Nakon višegodišnjih perioda provedenih u Americi i Evropi, sada živi u Japanu, a angažovan je kao gostujući profesor na Univerzitetu Prinston u SAD.
