Četvrti roman austrijskog pisca Kristofa Ransmajera jeste putovanje po vodi, ostrvlju i planinama.
Dva brata sa irskog ostrva Hors Ajlend upućuju se na Tibet da savladaju vrh Leteće planine (na visini od sedam hiljada metara). Kinezi, zemlja Kamp, njeni stanovnici - nomadi Kampi, grad Lasa, Mont Everest, scenografija su za priču o cilju, upornosti, čežnji, nostalgiji za sobom, za mestom u svetu, za „belom mrljom negde u daljini." I o ljubavi.
Naročito o ljubavi.
Leteća planina (Phur-Ri) glavni je junak ove knjige. Kao i sva priroda, uostalom. Osama o kojoj se govori nije povlačenje iz sveta već, po autorovom uverenju, napredovanje „korak po korak sve više, a nikada naniže ili nadole."
Ova porodična priča i porodično putovanje razoružavaju dubinom intime, filozofskom upitanošću, moralnom čistotom. I opet - ljubavlju.
Ransmajerova odvažnost da prozne rečenice prelomi u stih graniči se sa književnim rizikom. No upućujući izazov da se proza gleda i shvata kao poezija, a da se čita kao proza, autor ovde maestralno prevazilazi pitanje književnog roda i žanra.
Kristof Ransmajer i dalje ostaje jedno od najsvetlijih imena evropske literature.
Vladislav Bajac
Kristof Ransmajer je rođen 1954. godine u Velsu, Gornja Austrija. Studirao je filozofiju i etnologiju; živi u Beču.
Pored romana Užasi leda i mraka (1984, Geopoetika 1997), Poslednji svet (1988, Geopoetika 2003), Morbus Kitahara (1995, Geopoetika 1999), Atlas uplašenog čoveka (2012, Geopoetika 2014), Koks ili tok vremena (2016, Geopoetika 2017) i Majstor vodopada (2021, Geopoetika 2022), autor je i drugih proznih dela u kojima je eksperimentisao sa narativnom formom – pored ostalog: Put za Surabaju (1997), Nevidljivo (2001), Priznanja jednog turiste (2004), Leteća planina (2006, Geopoetika 2008), Dame i gospoda pod vodom (zajedno sa Manfredom Vakolbingerom, 2007), pozorišni komad Odisej, zločinac (2010).
Za svoje knjige, do sada prevedene na više od trideset jezika, dobio je veliki broj nagrada, među kojima su i one nazvane po Fridrihu Helderlinu, Francu Kafki, Bertoltu Brehtu i Ernstu Toleru, Velika austrijska nagrada za književnost, italijanska književna nagrada Mondelo, nagrada Aristeion Evropske unije, francuska nagrada za najbolji strani roman (Prix du meilleur livre étranger), počasna nagrada premijera Bavarske, nagrada „Žan Mone“ za evropsku književnost i nagrada „Mariluize Flajser“, koju je 2017. godine dobio za Atlas uplašenog čoveka i Koks ili tok vremena.
