„Ovaj roman ima magično značenje. On podmićuje svojom čudnom lepotom."
Daily Telegraph
„Iz Ransmajerovog jezika koji liči na brušeni dijamant zrači čarobna fascinacija."
El Pais
„Publije Ovidije Nazon, slavan još za života i do danas jedan od najčitanijih pisaca antike, deceniju pre svoje smrti je po carskom naređenju prognan iz Rima. Pogođen time, spalio je tekst svog najvažnijeg dela Metamorfoze. Na svu sreću, bio je to samo prepis gotovo dovršenog rukopisa, tako nam je ostala epska pesma od preko petnaest tomova. Kristof Ransmajer nam predočava šta se moglo dogoditi da je Ovidije svoje delo poneo sa sobom u progonstvo i da je ono tamo nestalo zajedno sa svojim autorom. Ransmajer šalje Kotu, obožavaoca i površnog Nazonovog prijatelja da pronađe nestalog pesnika. On putuje u "poslednji svet", u Tome, gvozdeni grad na obali Crnog mora. To putovanje se pretvara u san koji postepeno postaje noćna mora. Ransmajer piše knjigu o preobraženjima i od toga pravi furiozno delo."
Ingrid Heinrich-Jost, Der Tagesspiegel
Kristof Ransmajer je rođen 1954. godine u Velsu, Gornja Austrija. Studirao je filozofiju i etnologiju; živi u Beču.
Pored romana Užasi leda i mraka (1984, Geopoetika 1997), Poslednji svet (1988, Geopoetika 2003), Morbus Kitahara (1995, Geopoetika 1999), Atlas uplašenog čoveka (2012, Geopoetika 2014), Koks ili tok vremena (2016, Geopoetika 2017) i Majstor vodopada (2021, Geopoetika 2022), autor je i drugih proznih dela u kojima je eksperimentisao sa narativnom formom – pored ostalog: Put za Surabaju (1997), Nevidljivo (2001), Priznanja jednog turiste (2004), Leteća planina (2006, Geopoetika 2008), Dame i gospoda pod vodom (zajedno sa Manfredom Vakolbingerom, 2007), pozorišni komad Odisej, zločinac (2010).
Za svoje knjige, do sada prevedene na više od trideset jezika, dobio je veliki broj nagrada, među kojima su i one nazvane po Fridrihu Helderlinu, Francu Kafki, Bertoltu Brehtu i Ernstu Toleru, Velika austrijska nagrada za književnost, italijanska književna nagrada Mondelo, nagrada Aristeion Evropske unije, francuska nagrada za najbolji strani roman (Prix du meilleur livre étranger), počasna nagrada premijera Bavarske, nagrada „Žan Mone“ za evropsku književnost i nagrada „Mariluize Flajser“, koju je 2017. godine dobio za Atlas uplašenog čoveka i Koks ili tok vremena.
