Ova geopoetička knjiga sastavljena je od putopisa i zapisa iz svih delova planete. Od drugih sličnih dela razlikuje se pre svega po besprekornom stilu, melanholičnoj atmosferi i jedinstvenom gledištu svog autora. U svakoj od sedamdeset priča koje se odigravaju širom sveta, od Beča i Dunava do polarnih predela, i u vremenskom rasponu od više decenija, Ransmajer zapravo istražuje ljudsku prirodu, čovekovu sposobnost za krajnje domete dobra i zla. Knjiga predstavlja razuđenu i intrigantnu avanturističko-lirsku meditaciju o metafizici istraživanja, koja ispituje krajnosti ljudske psihe, ispisanu besprekornim pesničkim stilom. Putopisna poglavlja smenjuju se sa opisima ključnih trenutaka detinjstva i zrelog doba, retkim kod ovog veoma povučenog autora. Možda je upravo ta njegova čuvena samoća tvorac neobičnog žanrovskog preplitanja između proze i putopisa. Ovo je knjiga mudra i poetična, sastavljena od opčinjujućih slika koje kartografišu život i smrt, ljudsku sreću i usud, ispisana prebogatim književnim rečenicama što vode do zemaljskog i nebeskog beskraja. Na delu je majstorsko pismo jednog od najboljih pisaca Evrope koje se sklapa u Knjigu sveta ispisanu u čast tog istog sveta.
Kristof Ransmajer je rođen 1954. godine u Velsu, Gornja Austrija. Studirao je filozofiju i etnologiju; živi u Beču.
Pored romana Užasi leda i mraka (1984, Geopoetika 1997), Poslednji svet (1988, Geopoetika 2003), Morbus Kitahara (1995, Geopoetika 1999), Atlas uplašenog čoveka (2012, Geopoetika 2014), Koks ili tok vremena (2016, Geopoetika 2017) i Majstor vodopada (2021, Geopoetika 2022), autor je i drugih proznih dela u kojima je eksperimentisao sa narativnom formom – pored ostalog: Put za Surabaju (1997), Nevidljivo (2001), Priznanja jednog turiste (2004), Leteća planina (2006, Geopoetika 2008), Dame i gospoda pod vodom (zajedno sa Manfredom Vakolbingerom, 2007), pozorišni komad Odisej, zločinac (2010).
Za svoje knjige, do sada prevedene na više od trideset jezika, dobio je veliki broj nagrada, među kojima su i one nazvane po Fridrihu Helderlinu, Francu Kafki, Bertoltu Brehtu i Ernstu Toleru, Velika austrijska nagrada za književnost, italijanska književna nagrada Mondelo, nagrada Aristeion Evropske unije, francuska nagrada za najbolji strani roman (Prix du meilleur livre étranger), počasna nagrada premijera Bavarske, nagrada „Žan Mone“ za evropsku književnost i nagrada „Mariluize Flajser“, koju je 2017. godine dobio za Atlas uplašenog čoveka i Koks ili tok vremena.
