Otkrivanje novog pisca u jednoj kulturi najčešće se vezuje za njegovo rano pokazivanje talenta. No, redak je slučaj da neko možda i decenijama u sebi nosi taj talenat, a da ga nije ni sebi, a pogotovo ne drugima ponudio na uvid. Na svu sreću, takav momenat se ipak dogodi: evo ga pred nama.
Boris Miljković u književnost ulazi "sa strane" - zrelo i suvereno, a pre svega kao njeno autentično osveženje.
Čaj na Zamaleku je najpre knjiga priča, ali i mini-roman i putopis o Kairu istovremeno. Ali bitnije od definisanja forme ove knjige su lepota i vrcavost jezika, modernost stila, radost i seta u više slojeva, egzotičnost atmosfere.
Ovo je hrabra, drska i duboko emotivna proza.
Boris Miljković je diplomirao filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Tokom 80-ih bio je autor niza televizijskih emisija i filmova. Niko kao ja, Rokenroler, Ruski umetnički eksperiment i Šumanović – komedija umetnika, samo su neki od naslova. Autor je dokumentarnog narativa Put u budućnost, Umetnost buke, Kreativne industrije i Utopija, koje se bave ličnim čitanjem jugoslovenske likovne umetnosti i kreativnih veština druge polovine 20. veka, u produkciji RTS-a. Njegovi video-radovi predstavljeni su na izložbama u Muzeju savremene umetnosti u Hjustonu. Na Sorboni je krajem 2000. i početkom 2001. godine bila postavljena njegova video-instalacija Medijska opera. Režirao je pozorišne predstave u Narodnom pozorištu i Ateljeu 212, i radio je video-instalacije za predstave Dejana Mijača. Napisao je četiri knjige kratkih priča i novela koje su objavile izdavačke kuće Geopoetika i Samizdat B92, a za roman Čaj na Zamaleku (Geopoetika, 2002) dobio je Nagradu „Isidora Sekulić". Roman Jugosloveni (Geopoetika, 2020) bio je u užem izboru za Ninovu nagradu 2021. godine. Radi kao kreativni direktor na RTS-u i predaje na Univerzitetu u Novom Sadu. Realizovao je 2020. godine dugometražni film Povratak kući, Marina Abramović i njena deca, koji se prikazuje na velikim svetskim festivalima dokumentarnog filma.
