Izveštaj sa mesta čitanja:
Zemlja i vreme: Socijalistička Jugoslavija 60-ih i 70-ih. Toposi bratstva i detinjstva: Rab, Kvarner, Dalmacija, Beograd via Frankfurt i San Pedro, Kalifornija.
Radnja: Očevi u nestajanju, deca u odrastanju. Pubertet, radne akcije, rokenrol, kolektiv, a ipak – lepeza individua. Naivnost i vera. Lepota tela i tinejdžersko osvajanje sveta. Sazrevanje i otkrivanje seksa. Skrivena analiza sveta odraslih: u ljubavi, promeni identiteta, politici i šahu, i u već odavno otkrivenom seksu…
Instrumenti: Asamblaž (vajarska tehnika spajanja različitih predmeta u trodimenzionalnu prostornu kompoziciju) i kolaž (tehnika spajanja povezana sa vertikalnom površinom – slikom).
Proces: Boris Miljković od slika u glavi pred čitaocem, u toku trajanja same radnje, u umetničkoj radionici, rasklapa i relativizuje sećanja, pa ih potom komentariše, kao da su scenski opisi i didaskalije, raspravlja o njima naglas sam sa sobom, pa ih sklapa iz asamblaža u kolaž, iz fotografije u film. Montaža literarnih slika (kao da su celuloidne) pretvara dorađena sećanja, preko scenarija, u – roman.
Stil: Rečenice, često kratke, kao rezbarene perorezom, bez previše ukrasa. One kao da ponekad plove i morem i vazduhom pune šarma prvih doživljaja koji decu prevoze u stvarnost odraslih. Ponekad setne, a najčešće tople, kao stvorene za suze u bioskopskom mraku filmske projekcije.
Sufler: Junak koji „priča priče a sanja snove", a zapravo se svaki čas okreće u polusnu i tako menja čitaočev ugao posmatranja. Spavačeve interpretacije su kao „kratka stanka" između TV emisija toga doba.
Rezime: Šesnaestomilimetarska traka koja se otrgla u format knjige. Dobra stara traka, dobra nova knjiga.
Vladislav Bajac
Boris Miljković je diplomirao filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Tokom 80-ih bio je autor niza televizijskih emisija i filmova. Niko kao ja, Rokenroler, Ruski umetnički eksperiment i Šumanović – komedija umetnika, samo su neki od naslova. Autor je dokumentarnog narativa Put u budućnost, Umetnost buke, Kreativne industrije i Utopija, koje se bave ličnim čitanjem jugoslovenske likovne umetnosti i kreativnih veština druge polovine 20. veka, u produkciji RTS-a. Njegovi video-radovi predstavljeni su na izložbama u Muzeju savremene umetnosti u Hjustonu. Na Sorboni je krajem 2000. i početkom 2001. godine bila postavljena njegova video-instalacija Medijska opera. Režirao je pozorišne predstave u Narodnom pozorištu i Ateljeu 212, i radio je video-instalacije za predstave Dejana Mijača. Napisao je četiri knjige kratkih priča i novela koje su objavile izdavačke kuće Geopoetika i Samizdat B92, a za roman Čaj na Zamaleku (Geopoetika, 2002) dobio je Nagradu „Isidora Sekulić". Roman Jugosloveni (Geopoetika, 2020) bio je u užem izboru za Ninovu nagradu 2021. godine. Radi kao kreativni direktor na RTS-u i predaje na Univerzitetu u Novom Sadu. Realizovao je 2020. godine dugometražni film Povratak kući, Marina Abramović i njena deca, koji se prikazuje na velikim svetskim festivalima dokumentarnog filma.
