Aleksandar Žikić rođen je 1959. u Valjevu. Prvu ploču (Delilah Toma Džonsa) dobio je desetak godina kasnije. Početkom osamdesetih počeo je profesionalno da se bavi novinarstvom, najpre u magazinu Džuboks, a zatim u većini relevantnih listova tadašnje Jugoslavije. Objavio je preko hiljadu tekstova, uglavnom iz oblasti popularne kulture (rokenrol, strip, film,...
Novinarsku karijeru započeo je 1982. godine u listu Omladinske (kasnije NON); 1984. godine prelazi u kuću Politika, gde - uz povremene izlete u Borbina izdanja ili hrvatsku štampu - radi narednih deset godina, pišuci za NIN, Rock, dnevnu Politiku, itd. Paralelno sa tim, u prvoj polovine devedesetih piše za Vreme...
Ivana Stefanović je studirala violinu i kompoziciju na Muzičkoj akademiji u Beogradu. Usavršavala se na IRCAM-u (Institut de recherche et Coordination Aconstique/Musique) u Parizu kao stipendista francuske vlade.
Dela Ivane Stefanović izvođena su u zemlji i inostranstvu, na festivalima: Gaudeamus, Zagrebački Biennale, Biennale u Helsinkiju, BEMUS, BITEF, Prix Italia, Prix...
Svetislav Jovanov je rođen 1953. godine u Jasku. Diplomirao na odseku za dramaturgiju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Radio kao selektor Sterijinog Pozorja. Živi u Novom Sadu sa suprugom i dvoje dece. Piše pozorišnu i književnu kritiku, kao i eseje iz oblasti teorije književnosti i teorije drame.
Objavio knjige...
Peter Englund, istoričar i pisac, profesor na Univerzitetu u Upsali do 2001, a do 2006. profesor na Institutu za dramu u Stokholmu, član Švedske akademije od 2002. godine, rođen je 1957. u Bodenu, na krajnjem severu Švedske. Studirao je arheologiju, filozofiju i istoriju na Univerzitetu u Upsali. Doktorirao je 1989....
Maja Lundgren je rođena 1965. godine u Stokholmu, gde i danas živi. Pored pisanja, bavi se književnom kritikom i prevođenjem sa engleskog, francuskog i italijanskog jezika. Studirala je književnost, istoriju ideja i francusku književnost u Švedskoj. Živela je u Francuskoj i, u više navrata, u Italiji, zemlji uz koju je...
Dženi Erpenbek je rođena 1967. godine u Berlinu. Studirala je opersku produkciju i pozorište na Univerzitetu Humbolt, kao i režiju na Muzičkoj akademiji, takođe u Berlinu. Učitelji su joj pored ostalih bili Werner Hercog i Hajner Miler. Godine 1995. radi kao asistent režije u Kući opere u Gracu, a od...
Norveški filozof Espen Hamer (1966), redovni je profesor pri Univerzitetu u Oslu. Filozofiju predaje, među ostalim, na Pensilvanijskom univerzitetu, kao gostujući profesor, i na Univerzitetu Templ u Filadelfiji. Predavač je i na Univerzitetu Eseks.
Postkantovska tradicija u evropskoj filozofiji je uža naučna oblast kojom se Hamer bavi, a njegova glavna...
Srdjan Valjarević was born in Belgrade in 1967. He is an award-winning author who had his literary debut at the beginning of the 1990s, with the novel List na korici hleba (Leaf on a Bread Crust, 1990). An acute observer of the tumultuous end of the century, Balkan style, he...
One of the most prolific Serbian authors, Svetislav Basara (Bajina Bašta, 1953) is considered to be the key figure of contemporary Serbian literature. His literary career started in the former Yugoslavia in the early 1980s with a collection of short stories, Priče u nestajanju (Vanishing Tales, 1982). For his novel...
Vladislav Bajac is a novelist, story-teller, poet and publisher, born in 1954 in Belgrade. He studied Yugoslav and World Literature at the Faculty of Humanities in Belgrade. He has also worked as a journalist and translator. From English into Serbian, he has edited and translated dozens of literary texts, including...
Volf Lepenis (1941), profesor Slobodnog univerziteta u Berlinu (1970-1986), šef Evropske katedre na Collège de France u Parizu (1991-1992), stalni član prinstonskog Instituta za viša istraživanja (Institute for Advanced Studies, od 1982) i direktor Berlinskog naućnog kolegija (Wissenschaftskolleg zu Berlin, 1986-2001), autor je i priređivač preko petnaest knjiga iz sociologije...
Mirjana Novaković was born in Belgrade in 1966. She is the author of:
Dunavski apokrifi (short stories), 1996
Strah i njegov sluga / Fear and Servant (novel), 2000
Johann's 501 (novel), 2005
The Serbian original of Fear and Servant was shortlisted for the NIN literary prize and received the...
Fernando Savater (1947) rođen je u San Sebastijanu. Ovaj istaknuti španski pisac i esejista večiti je disident, polemičan i briljantan filozof koga je intelektualna opredeljenost dovela i do frankističkog zatvora. Bio je predavač filozofije na brojnim univerzitetima, a u mnogim svojim delima trudio se da filozofiju približi mladima. Objavio je...
Zorica Đergović-Joksimović (1968) je docent za užu naučnu oblast Engleska i američka književnost. Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, među ostalim predmetima, predaje Utopiju u engleskoj književnosti i Naučnu fantastiku. U domaćim i stranim publikacijama objavila je više naučnih radova.
Tom Stendidž je urednik poslovnih vesti u Ekonomistu i autor Istorije sveta u 6 pića (bestselera Njujork tajmsa), kao i knjiga Turčin (The Turk), Dosije Neptun (The Neptune File) i Viktorijanski internet (The Victorian Internet), koju je Vol strit džernal opisao kao
Klas Estergren je rođen u Stokholmu 1955.godine i autor je velikog broja romana od kojih su najpoznatiji Džentlmeni (1981) i njihov nastavak Gangsteri (2005), a slede još i: Poslednja cigareta (2009), Tri portreta (2002), Tri romana (2001), Čuda u septembru (1994), Trgovci i partizani (1991), Sidro (1988), Daj mi malo... Rođena je u Milanu 1951. godine. Predavala je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Getingenu, a sada predaje predmet Političke doktrine i institucije na Fakultetu komunikacionih nauka Univerziteta u Luganu. Objavila je brojne monografije u kojima obrađuje filozofsko-politička i etička pitanja. Njeni eseji objavljivani su u mnogim italijanskim i stranim... Dejvid Morli je profesor komunikacija na Koledžu Goldsmits londonskog univerziteta. Napisao je: Publika širom zemlje (BFI, 1980), Porodična televizija (Comedia, 1986), Televizija, publika i kulturološke studije (Routledge, 1992), Prostori identiteta (sa Kevinom Robinsom, Routledge, 1995). Koautor je: Stjuart Hol: kritički dijalozi u studijama kulture (sa Kuan Sing Čenom, Routledge, 1996)... Al Gor je suosnivač i predsednik Current TV-a, nezavisne kablovske i satelitske televizijske informacione mreže za mlade, koja je dobitnik nagrade Emi. Sadržaj mreže formira se na osnovu reagovanja gledalaca, novinarskih priloga građana i istraživačkog novinarstva. Takođe, Gor je i suosnivač Generation Investment Menagementa, firme usmerene ka novom pristupu održivim... Hubert Klimko-Dobžanjecki rođen je 1967. godine. Studirao je teologiju, filozofiju i islandsku filologiju. Bavio se raznim zanimanjima, između ostalog, bio je mimičar, svinjar, poljoprivredni radnik, krijumčar dijamanata, čerupao je ćurke, prodavao je kavijar i umetnička dela. Dve zbirke pesama izdao je na islandskom, objavljivao je priče u Studijumu („Studium“), Kulturnom... Su Tong (1963) pripada mlađoj generaciji savremenih kineskih pisaca. Od 1983. godine objavljuje prozna dela, među kojima su zbirke novela i pripovedaka Žene i konkubine (Geopoetika, 2010), Tužni ples, Ženski raj, Rumenilo, kao i romani Pirinač, Moj carski život, Vu Zetijen, U severnom delu grada itd. Prema njegovim romanima Pirinač... Alek Popov je rođen u Sofiji 1966. godine. Diplomirao je na katedri za bugarsku filologiju na Sofijskom univerzitetu. Tokom 1997. godine školovao se u SAD. Autor je zbirki priča Druga smrt (1992), Prljavi snovi (1994), Ciklus kupusa (1997), Put ka Sirakuzi (1998), Nivo za napredne (2002, 2003, Geopoetika 2010), romana... Rože-Pol Droa je filozof i pisac. Objavio je dvadesetak knjiga, od kojih je većina prevedena širom sveta. Bivši đak čuvene Politehničke škole, Žan-Mark Jankovisi profesor je i savetnik za energetiku. Dragan Velikić was born in 1953 in Belgrade. He grew up in the Croatian town of Pula on the Adriatic coast. From 1972 until 1976 he studied world literature at the University of Belgrade. From 1991 until 1995 he was a columnist with the independent weekly „Vreme", and from 1995 until... Alana Mičel, novinarka i publicistkinja, gostujući saradnik i predavač na Koledžu Grin Oksfordskog univerziteta, tokom svoje sedamnaestogodišnje novinarske karijere osvojila je tri nagrade za rad na polju socijalnih zbivanja i finansija. No ova je autorka u žižu svetske javnosti dospela pošto je kao novinarka kanadskog dnevnog lista Gloub end mejl... Kanadski pisac, Jan Martel, rođen je u Španiji 1963. godine. Po završetku studija filozofije putovao je i radio najrazličitije usputne poslove pre no što se, od svoje 27. godine, okrenuo samo pisanju. Autor je zbirki priča Činjenice iza Rokamatiovih iz Helsinkija (The Facts Behind the Helskinki Roccamatios, 1993) i Na... Majgul Akselson, novinarka i spisateljica, rođena je 1947. godine u Švedskoj. Napisala je više dokumentarističkih knjiga, pre svega o deci Trećeg sveta: Naša najmanja braća (1986), Rosario je mrtva (1989), Ubijaju nas (1991). Romanom Daleko od Nifelhajma (1994) ostvaruje veoma zapažen debi i u okviru lepe književnosti, a potom sledi... Slavoljub Stanković (Smederevo, 1968), graduated from the University of Belgrade, Faculty of Philosophy and specialized in advertising at the University of Arts in Belgrade. He works in one of the largest advertising agencies in Belgrade. He is the author of several hundred advertising campaigns for renowned international and local brands....
Dan(i) knjige u Geopoetici! 30% popusta na sva naša izdanja od 20. do 30. aprila
20.04.2024.
Pročitaj više
Predstava "Zvona i čini" Viktorije Čaplin u Beogradu
21.03.2024.
Geopoetika je o ovom velikom autoru i glumcu objavila 2014. godine knjigu “Svet pozornice / Svet filma Svetlosti pozornice” izvrsno opremljenu, u tvrdom povezu, koju potpisuje Dejvid Robinson. Čaplin je priču filma “Svetlosti pozornice” isprva zamislio kao kratki roman od trideset i četiri hiljade reči to jest oko sto strana, pod nazivom “Svet pozornice” (Footlights), koji se takođe nalazi u ovoj knjizi u kojoj je ujedno i prvi put objavljen, i to više od šezdeset godina od kada je napisan. Ovu knjigu ilustruju do tada neobjavljivani dokumenti i fotografije iz Čaplinovih arhiva, kao i istorijske fotografije iz sveta teatra kakav je bio u Čaplinovoj mladosti.
„Godine 1979. nastupali smo pod šatorom u Parizu – a Dejvid Robinson je objavio prikaz predstave u Tajmsu. Godinu dana kasnije sreli smo ga u studiju Riversajd u Londonu preko Džerija Epstina, pa smo ga povezali sa Unom Čaplin, koja je za njega otvorila vrata Čaplinove arhive. Dejvid Robinson je s vremenom postao jedan od najboljih i najinformisanijih Čaplinovih biografa. Njegovo duboko poznavanje istorije varijetea, cirkusa i vodvilja prirodno ga vodi ka filmu koji ovaj svet slika na tako živopisan način. Film i varijete su velike strasti Dejvida Robinsona... Nije čudo što su “Svetlosti pozornice” posebno privukle njegovu pažnju. Uvek su ga okruživale veličine poput Grimaldija, Malog Tiča, Vilijama Kloda Fildsa, Freda Karnoa, Harija Lodera, Groka i svih ostalih. Čarli se rodio u tom svetu, i iz njega je crpeo inspiraciju. Niko drugi ne bi mogao da nam ispriča priču iz pozadine filma “Svetlosti pozornice” tako kao Dejvid Robinson.“
Viktorija Čaplin i Žan-Batist Tijere, Cirque Invisible
U predstavi “Zvnona i čini” koja predstavlja poemu o ranama i pobuni igra Čaplinova unuka, Aurelija Tijere. Delo koje je osmislila, skrojila i odsanjala njena majka Viktorija Čaplin, ostavlja snažan utisak i širom otvara vrata psihe.
Knjiga “Svet pozornice / Svet filma Svetlosti pozornice” može da se kupi sa 20% popusta u knjižari Geopoetika u Ulici Laze Pačua ili preko sajta www.geopoetika.com, kao i u bolje snabdevenim knjižarama.
Pročitaj više
"Ruka u vatri" Staše Bajac u užem izboru za Nagradu "Laza Kostić"
20.03.2024.
Žiri u sastavu Milica Vučković, Goran Ibrajter i Vladimir Gvozden proglasiće dobitnika Nagrade "Laza Kostić" na Novosadskom sajmu 21. marta na otvaranju Dana Laze Kostića, kada biti i uručena nagrada.
Pročitaj više
Radivoj Šajtinac dobitnik Nagrade "Jovan Skerlić" za 2023. godinu
13.02.2024.
Radivoj Šajtinac rođen je 1949. godine u Zrenjaninu. Član je Srpskog književnog društva, Društva književnika Vojvodine i Srpskog PEN-a. Bio je jedan od osnivača i dve decenije glavni i odgovorni urednik časopisa za književnost i kulturu „Ulaznica”. Piše poeziju, prozu, književnu i likovnu kritiku, bavi se dramaturgijom, a i prevodi s ruskog i engleskog jezika. Poezija, proza i eseji Radivoja Šajtinca prevođeni su na engleski, nemački, francuski, španski, mađarski, slovenački, makedonski, rumunski, poljski, finski, turski, slovački i grčki jezik.
Pročitaj više
30% popusta od 10. do 14. februara na sva naša izdanja povodom Dana zaljubljenih
09.02.2024.
Pročitaj više
Razgovor o knjizi "Devojka, 1983" Lin Ulman u Parobrodu
30.01.2024.
Lin Ulman u svom romanu iznosi brutalnu priču o zloupotrebi moći, podeljenu na tri dela pod imenom: Plavo-Crveno-Belo. U traganju za Devojkom iz 1983. godine, Ulman citira mnogobrojne pesnikinje, autorke i autore, između ostalih En Karson, En Sekston, Dženi Ofil, Ingeborg Bahman, Simon de Bovoar, Federika Garsija Lorku ali i francusku dobitnicu Nobela za književnost Ani Erno. Lin Ulman (1966), jedan je od najistaknutijih glasova u skandinavskoj književnosti. Dobitnica je nekoliko nagrada, među kojima su nagrada ''Amalija Skram''za književni rad i Zlatno pero za novinarski rad u vodećim norveškim dnevnim novinama Aftenposten. Roman ''Nespokojni'' (Geopoetika, 2018) nominovan je za književnu nagradu Nordijskog saveta, kao i za Nacionalnu nagradu kritičara, koju su ga nazvali književnim remek-delom. Živi u Oslu.
Pročitaj više
Nađa Petrović sa romanom "Meduze žive zauvek dok ih ne uhvate" na Postninovskim čarolijama
22.01.2024.
Roman "Meduze žive zauvek dok ih ne uhvate" je tinejdžerska drama koja se pretvara u uzbudljivu intimnu ispovest. Priča o krhkosti, strahu od smrti i od života.
Pročitaj više
Film po romanu "Sve te sitnice" Kler Kigan otvara 74. Berlinale
19.01.2024.
Režiju filma potpisuje Tim Mielants, koji je sa Marfijem (jedan od glavnih pretendenata za nagradu Oskar za naslovnu ulogu u filmu “Openhajmer”) već sarađivao u proslavljenoj seriji “Birmingemska banda” (Peaky Blinders). Pored toga što otvara festival, ovaj film će se naći i u takmičarskom programu Berlinala.
“Sve te sitnice”, međunarodni bestseler, dirljiva je priča o nadi, tihom herojstvu i empatiji, a istovremeno i proslava saosećanja i stroga kritika grehova učinjenih u ime religije.
Ovo nije prvi put da se snima film po romanu Kler Kigan, koja je 2023. proglašena za autora/autorku godine u Irskoj. Po njenom romanu “Foster” snimljen je višestruko nagrađivani film “Tiha devojčica” prikazan na Festu 2023.
Pročitaj više
Nađa Petrović s romanom “Meduze žive zauvek dok ih ne uhvate” u užem izboru za NIN-ovu nagradu
10.01.2024.
Žiri u sastavu Milena Đorđijević, Žarka Svirčev, Violeta Stojmenović, Tamara Mitrović i Goran Korunović (predsednik), odlučiće koji romani ulaze u najuži izbor za sedam dana. U ponedeljak, 29. januara, biće saopšteno ime 70. dobitnice ili dobitnika NIN-ove nagrade!
Pročitaj više
Romani “Meduze žive zauvek dok ih ne uhvate” Nađe Petrović i “Ruka u vatri” Staše Bajac u užem izboru za nagradu Beogradski pobednik
10.01.2024.
U užem izboru nalazi se 14 romana, a sačinio ga je žiri u sastavu dr Predrag Petrović (predsednik), dr Vesna Trijić, dr Petar Pijanović, dr Slađana Ilić i dr Nataša Anđelković. Najuži izbor biće objavljen 16. januara.
Pročitaj više
Roman "Ruka u vatri" Staše Bajac u užem izboru za Nagradu "Zlatni suncokret"
10.01.2024.
Žiri u sastavu Milica Vučković, Dragan Jovanović Danilov i Vladimir Gvozden (predsednik) u uži izbor uvrstio je 20 knjiga. Dobitnik nagrade biće poznat tokom februara.
Pročitaj više
Romani “Meduze žive zauvek dok ih ne uhvate” i “Ruka u vatri” Nađe Petrović i Staše Bajac u širem izboru za Nagradu Beogradski pobednik za najbolji roman 2023.
04.01.2024.
U ovogodišnji širi izbor ušlo je 27 romana, a sačinio ga je žiri u sastavu dr Predrag Petrović (predsednik), dr Vesna Trijić, dr Petar Pijanović, dr Slađana Ilić i dr Nataša Anđelković.
Uži izbor biće objavljen u utorak, 9. januara, 2024. godine.
Pročitaj više
Radno vreme knjižare Geopoetika za praznike i slanje knjiga
03.01.2024.
Sve porudžbine napravljene preko našeg sajta do 12h u petak 29. decembra biće poslate (i nadamo se isporučene od strane Post Express-a) u ovoj godini. Porudžbine napravljene 30. decembra i kasnije biće poslate nakon novogodišnjih i božićnih praznika.
Pročitaj više
Roman Nađe Petrović "Meduze žive zauvek dok ih ne uhvate" u širem izboru za NIN-ovu nagradu
03.01.2024.
Žiri u sastavu Tamara Mitrović, Violeta Stojmenović, Milena Đorđijević, Žarka Svirčev i Goran Korunović načinio je prvu selekciju od ukupno 188 romana primljenih na konkurs. Uži izbor biće objavljen u NIN-u 11. januara, a najuži sedam dana nakon toga. Ovogodišnja dobitnica ili dobitnik NIN-ove nagrade biće poznat 29.januara.
Pročitaj više
Promocija knjige "Meduze žive zauvek dok ih ne uhvate" Nađe Petrović
25.12.2023.
Roman "Meduze žive zauvek dok ih ne uhvate" mlade autorke Nađe Petrović, je, po rečima Vladislava Bajca, “originalan, intiman, romantičan i surov”.
“Ovaj razigran, snažan i uznemirujuć roman započinje kao tinejdžerska drama odrastanja, ali se brzo pretvara u uzbudljivu intimnu ispovest, lepršavu i poetičnu, a istovremeno dirljivu i bolnu. To je priča o dubokoj i suštinskoj krhkosti, o strahu od smrti, ali i strahu od života. Intenzivno ispričana, posebna i razarajuće emotivna, a opet uronjena u sve nesigurnosti, nestalnosti i lomljivosti duše jedne mlade devojke. U tom kontrastu, gotovo nespojivih stvari, Nađa Petrović gradi svoj izrazito poseban autorski svet, a njena proza nam direktno u lice, snažno i bez zadrške baca netaknutu i nedvosmislenu istinu. Istinu u koju ne možemo da ne poverujemo, jer ta istina izbija iz svake reči, misli, pogleda i uzdaha glavne junakinje romana…”
Srdan Golubović
Nađa Petrović (rođ. 1997) završila je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, kao i master iz filmske i TV režije, na istom fakultetu.
Sa šesnaest godina osvojila je treće mesto na konkursu Mladi književni supertalenti kad joj je objavljen roman "To je to". Njene priče objavljene su u zbirkama priča "Priče sa gradskih ćoškova", "Studentske priče" i "Mokri(n) čvor".
Po njenim scenarijima snimljeno je desetine kratkih filmova koji su prikazani na preko 100 festivala širom sveta i nagrađivani su na Sarajevo film festivalu, Les Arcs festivalu u Francuskoj, Martovskom film festivalu, Beldocs film festivalu.
Za film “Sve kako treba” dobila je nagradu za najbolji scenario na festivalu Bašta fest.
Režirala je kratke igrane filmove i kratki dokumentarni film “Drugi avgust”, koji je imao premijeru na Martovskom filmskom festivalu 2023. godine.
Živi i radi u Beogradu.
Slavimo zajedno 30. rođendan u knjižari
22.12.2023.
Uz kompletan prihod od prodajnih akcija sa potpisanim primercima knjiga naših autora koje smo oganizovali preko naših profila na društvenim mrežama ove nedelje, deo prihoda koji bude ostvaren u subotu (23. decembra) u knjižari Geopoetika, biće doniran u humanitarne svrhe NURDOR-u, Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka.
Dođite da nazdravimo, uz šampanjac i slatkiše, i poželimo jedni drugima da se čitamo još dugo dugo dugo!
Vaša slavljenica Geopoetika – načitana devojka u najboljim godinama!
Pročitaj više
Humanitarna akcija Geopoetike za NURDOR
19.12.2023.
U utorak (19. decembra) prodavaćemo potpisane primerke knjige “Stovarište” Sergeja Trifunovića, u četvrtak (21. decembra) potpisane primerke knjige “Vremensko sklonište” Georgija Gospodinova, a u subotu (23. decembra, na naš rođendan) stavićemo na aukciju jedan jedini potpisan primerak romana “Zovem se crveno” nobelovca Orhana Pamuka koji čuvamo za ovu priliku od 2006. godine!
Imamo puno razloga za slavlje, ali i puno razloga da delimo sa onima kojima je to potrebno.
Pročitaj više
Milena Pavlović - "Troje" i "Ljubav, itd"
18.12.2023.
S obzirom na njenu profesiju, a ona je advokat, zaintigirala me je njena reakcija i kroz njenu prizmu sam počela i da ulazim u lavirint „trojke“. Rašomonski ugao gledanja je omogućio raznolika sredstva u monolozima i igri tri glavna lika koji su ujedno naratori i učesnici samih događaja.
Džulijan Barns je majstor da osvoji čitaoca/gledaoca svojim crnohumornim pogledom na život. Tako smo i mi kao ekipa predstave: Nikola Đuričko, Ljubinka Klarić, Milan Čučilović i ja zavoleli Olivera, Džilijan i Stjuarta sa svim njihovim vrlinama i manama i zdušno smo branili njihove životne stavove, osećanja i porive pred publikom kao kakvom porotom. Zaigrali smo se u tom našem odrastanju i zrenju likova. Odigravši 50 predstava dobili smo ponudu od Nebojše Bradića, tadašnjeg upravnika Beogradskog dramskog pozorišta da napravimo i drugi deo, tj. nastavak romana „Troje“ i upustimo se u avanturu zvanu kriza srednjih godina kroz knjigu „Ljubav, itd“. Ekipi se pridružila mlada koleginica Danijela Štainfild u ulozi Eli. To je bilo izazovno i inovativno, neobično i začudno, igrati tj. predstavljati jednu priču na pozorišnoj sceni u nastavcima. Tako da smo dve sezone igrali paralelno „Troje“ i „Ljubav, itd.“ Džulijan Barns je tako postao jedan od mojih omiljenih pisaca, pročitala sam sve njegove romane i uvek me iznenadi svojim duhovitim, a ujedno surovim pričama i načinom na koji uvede čitaoca u svoje štivo, neprimetno ga zaposedne, te ovaj ne može da ispusti knjigu iz ruke dok ne stigne do poslednje korice.
Takođe sam imala čast da sarađujem sa ljudima iz Geopoetike, kao i prevodiocima Barnsovih romana – bračnim parom Paunović. Svima im se divim u upornosti da kvalitetna pisana reč, dobar prevod i izdavaštvo opstanu pred surovom konkurencijom tehnologije i brze zabave društvenih mreža.
Iz programa, tj. brošure predstave "Troje" i "Ljubav, itd" citirala bih likove iz romana.
Oliver: "Zar svako od nas ne ispisuje roman svog života onako kako se seća? Priča o našim životima nikada nije autobiografija, uvek je roman. Naša sećanja su tek još jedan trik."
Džil: "Organizujete brak, štitite decu, starate se za ljubav, upravljate životom, samo ponekad zastanete i zapitate se: da li vi upravljate svojim životom ili on upravlja vama."
Stjuart: "To što nešto želite može vas dovesti do toga da to i dobijete. Ako se desi da dobijete to što želite, hoće li to rešiti vaše probleme? Ne."
Eli: "Odrasli su totalno sjebani, zar ne? Mrzim kad se pretvaraju da ste njihovi dokle god im to odgovara, a kad to prestane da im odgovara, onda za njih više ne postojite."
30% popusta na sve naše naslove od 18. do 31. decembra
18.12.2023.
U ovoj zaista posebnoj godini za nas (jer ne slavi se 30. rođendan svaki dan ), pripremili smo vam brojna iznenađenja u našem slavljeničkom mesecu.
Pratite naše objave na društvenim mrežama, očekuju vas iznenađenja, a posebno se pripremite za 23. decembar, naš rođendan, kada vam spremamo nešto posebno.
Ove zime, neka prskaju vatrometi knjiga!
Jurij Bujda dobitnik najprestižnije ruske nagrade "Velika knjiga"
08.12.2023.
Jurij Bujda je našoj čitalačkoj publici poznat po knjigama „Otrov i med“ i „Modra krv“, objavljenim u izdanju „Geopoetike“, kao i po pričama objavljivanim u časopisima i antologijama. Na dodeli nagrade, Bujda je rekao da književne nagrade nimalo ne utiču na vrednost književnost dela, ali da „skreću pažnju na to da književnost postoji“. Nagradu „Velika knjiga“ Bujda je jednom već dobio za roman „Lopov, špijun i ubica“.
Predsednik žirija Književne akademije Velika knjiga, direktor državnog muzeja koji nosi ime V. I. Dalja, Dmitrij Bak, svečanost dodele započeo je rečima Tomasa Mana o tome da se promene vremenom habaju. Rekao je, takođe, da se nekadašnji odnosi umetnosti i stvarnosti sada dovode u sumnju, a da se novi odnosi tek formiraju, i izrazio nadu da će ovogodišnji dobitnici nagrade „Velika knjiga“ barem u izvesnoj meri odgovoriti na pitanje kako se ti odnosi formiraju.
Pročitaj više
Nagrada “Miloš N. Đurić” za najbolji prevod u 2023. Jasmini Jovanović za “Vremensko sklonište”
07.12.2023.
Pohvaljene su i prevoditeljke naših izdanja Marija Joanna Stojadinović za prevod s bugarskog knjige "Granica" Kapke Kasabove u kategoriji proze i Ana Stefanović za prevod s engleskog knjige "Kraljice ratnice i tihe revolucionarke" Kejt Mos u kategoriji humanistike/esejistike.
Žiri je radio u sastavu: Mila Gavrilović, Vesna Stamenković, Marko Čudić (predsednik), Vladimir D. Janković i Novica Antić.
Još jedan događaj koji upotpunjava ovu izuzetno uspešnu godinu Geopoetike – nakon što smo dobili Nagradu novinara za izdavača godine na Sajmu knjiga, sada je prevod knjige u izdanju Geopoetike dobio najprestižniju nagradu za najbolji prevod – “Miloš N. Đurić”. Jedna knjiga je nagrađena, a dva naša izdanja pohvaljena, te smo tako zaokružili blistavu prevodilačku godinu. Uz čestitke prevoditeljkama i uz ponos što smo još jednom osvojili ovu nagradu i to baš u godini kada obeležavamo 30 godina postojanja, Geopoetika želi ovom prilikom posebno da istakne rad lektorke Marije Lazović, koja je skoro svih 30 godina sa nama i koja svih tih godina svojim zadivljujućim znanjem, odgovornošću i prilježnošću daje nemerljiv doprinos kvalitetu naših izdanja.
Pročitaj više
Geopoetika otkupila prava za novi roman Pola Ostera
05.12.2023.
Pored ove knjige, otkupili smo prava i za knjigu “Bloodbath Nation”, ali i prava za obnavljanje “Njujorške trilogije” i “Sanset Parka”. Srpsko izdanje romana “Baumgartner” očekujemo do leta 2024. godine.
Geopoetika je ekskluzivni izdavač Pola Ostera za srpski jezik, a u planu su nam i reizdanja drugih starijih naslova ovog autora.
Pročitaj više
Geopoetika otkupila prava za novi Murakamijev roman "Grad i njegove nestalne zidine"
01.12.2023.
Kao i uvek do sada, roman prevodimo direktno sa japanskog jezika, a ne sa engleskog - kako je to često slučaj u regionu. Knjigu prevodi Divna Glumac, a ona će se u rukama naših čitalaca naći na proleće 2024!
Knjiga “Grad i njegove nestalne zidine” zvanično je u Japanu objavljena u aprilu ove godine i izazvala je veliku senzaciju među Murakamijevim obožavaocima. Priču koja je inspiracija i baza za ovaj roman, Murakami je počeo da piše davne 1980. godine kao mlad pisac, da bi posle 40 godina za vreme korone odlučio da joj udahne novi život i pretvori je u roman koji je konačno završio u decembru 2022. godine.
Odlomci iz knjige "Februar 33" Uvea Vitštoka na Radio Beogradu 3
20.11.2023.
Knjiga dokumentarističke proze Uvea Vitštoka “Februar 33” govori o dešavanjima u februaru 1933. godine, mesecu nakon kojeg su nacisti od Nemačke, a nešto kasnije i čitave Evrope, napravili pakao.
Vitštok najveći deo teksta posvećuje slavnim nemačkim umetnicima koji se, februara 1933. godine, još uvek nalaze u Berlinu. Tu su Tomas Man i Hajnrih Man, tu je Gotfrid Ben, tu je Erih Marija Remark, tu su slavni izdavači i slavni slikari, tu su heroji iz Prvog svetskog rata, tu je blistavi Berlin, ali i onaj tužni Berlin koji trpi posledice poraza iz Velikog rata.
Odlomke čita Aleksandar Božović. Emisiju su uredili Olivera Gavrić, Ivan Milenković i Olivera Nušić
Pročitaj više
Promocija knjige “Kronika sretnih trenutaka/Odlomci iz ludih osamdesetih” Snježane Banović u Beogradu
09.11.2023.
Ne propustite priliku da čujete autorku, koja vas vodi na putovanje kroz lude i prelomne osamdesete. Ova knjiga lako od lične priče postaje hronika jednog vremena u zemlji koje više nema. Opisujući zvuke novog talasa, škripu pozorišnih dasaka, kao i celokupnu kulturu Zagreba i Jugoslavije osamdesetih godina prošlog veka, autorka čini ovu knjigu privlačnom za sve generacije, od bejbi bumera do generacije Z. Otkrivajuće, zanimljive priče o plejadi poznatih i važnih likova nude i odgovor na pitanje - kako je počelo i zašto nam se desilo sve što nam se desilo. Ovo je knjiga o slobodi, o umetnosti, o pravim vrednostima, o novinarstvu, o politici, o društvu, ali i o ljubavi. Neke Azrine pesme od sada ćemo drugačije da čujemo...
*Autor fotografije Snježane Banović: Anto Magzan
Otvoreno pismo Ministarstvu kulture povodom izostajanja mera kulturne politike u izdavaštvu
10.11.2023.
Početkom ove godine, pre nego što su raspisani konkursi za podršku savremenoj kulturi, održan je sastanak predstavnika izdavačkih grupacija i Ministarstva kulture. Iako su izdavači, na osnovu analize stanja u kulturi i neophodnih mera kulturne politike, predložili i obrazložili obuhvatan program kulturne politike u izdavaštvu, Ministarstvo kulture je, umesto suštinskih, unelo samo kozmetičke promene u konkurse namenjene podršci izdavaštvu i književnim programima.
Otuda Udruženje profesionalnih izdavača Srbije (UPIS), pre nego što se u narednim nedeljama raspišu konkursi za podršku kulturi u 2024. godini, još jednom podseća na zahteve izdavačke zajednice, jer su oni u najboljem kulturnom i društvenom interesu.
1. Republički otkup knjiga
• Zahtevamo da budžet za Otkup knjiga bude udvostručen, jer je postojeći budžet prevaziđen i nedovoljan
• Zahtevamo proširenje sastava Komisije za Otkup knjiga na 7 članova različitih orijentacija i oblasti. Predlažemo da se Komisija proširi ljudima koji su stručnjaci – iz oblasti književnosti za decu, humanističkih nauka, srpske i svetske književnosti, kao i iz likovne i grafičke oblasti (oprema knjige)
• Zahtevamo transparentno objavljivanje spiska kandidata za članove Komisije, kako bi se na vreme ukazalo na eventualne propuste ili sukob interesa
• Zahtevamo da rad Komisije bude javan
• Zahtevamo da rabat za Otkup bude umanjen sa 40% na 30%
• Zahtevamo da na Otkupu mogu učestvovati samo prva izdanja knjiga objavljenih u godini Otkupa
• Zahtevamo da na Otkupu mogu učestvovati samo publikacije koje su odštampane u godini na koju se odnosi Otkup
• Zahtevamo da se kriterijumi, procedura i rad Komisije regulišu Pravilnikom o Otkupu, odnosno Pravilnikom o radu Komisije
• Preporučujemo da Otkup knjiga bude organizovan dva puta u toku jedne godine, predlažemo da to budu maj i oktobar.
2. Ravnomernija raspodela sredstava za kapitalne i prevodilačke projekte
• Zahtevamo uvećanje sredstava koja se dodeljuju za kapitalna izdanja i za prevođenje dela srpske književnosti na druge jezike
• Zahtevamo ravnomernost u raspodeli sredstava koja mora važiti za čitavu teritoriju Srbije, bez favorizovanja bilo koje političke posebnosti, ideološke orijentacije ili geografske celine.
3. Obavezni primerak i CIP
• Zahtevamo promenu Zakona o obaveznom primerku publikacija, u skladu s međunarodnim standardima i preporukama Uneska i Saveta Evrope, uz smanjenje broja obaveznih primeraka koje izdavači dostavljaju Narodnoj biblioteci Srbije i Matici srpskoj.
• Predlažemo umanjenje cene CIP-a ili kompenzaciju na osnovu broja dostavljenih obaveznih primeraka.
4. Sajam knjiga u Beogradu
• S obzirom na izmenjene okolnosti, predlog se nalazi u posebnom zahtevu koji je dodatak ovom pismu.
5. Međunarodni sajmovi knjiga
• Zahtevamo da se obezbede dodatna sredstva Ministarstva koja će pokrivati učešće na međunarodnim sajmovima, pre svega na sajmovima knjiga u Frankfurtu i Bolonji svake godine, uz mogućnost još jednog svetskog sajma godišnje, odabranog po aktuelnoj potrebi.
• Zahtevamo da se obezbede sredstva za nacionalni štand Srbije i obavezno učešće na regionalnim sajmovima knjiga: Zagreb, Podgorica, Sarajevo, Banjaluka.
6. Reprezentativnost udruženja
• Zahtevamo da se obnovi status reprezentativnih udruženja u izdavaštvu.
7. Unapređenje i zaštita izdavaštva
Predstavnici UPIS-a predlažu da se hitno započne rad na sledećim oblastima unapređenja i zaštite izdavaštva:
- digitalna transformacija
- rešenje problema piraterije
- priprema Zakona o izdavaštvu.
Dajući ove konkretne i ostvarljive predloge, UPIS smatra da je neophodno pokrenuti javni dijalog o kulturnoj politici u izdavaštvu kao posebno važnoj i, pokazalo se, veoma vitalnoj grani savremene kulture. Takav dijalog nije samo u interesu izdavaštva nego i u interesu ukupne savremene kulture i društva.
Udruženje profesionalnih izdavača Srbije obaveštava Ministarstvo kulture da će, zajedno s drugim asocijacijama izdavača, pisaca i prevodilaca, organizovati rad neformalne nadzorne grupe sačinjene od predstavnika izdavača. Nadzorna grupa će pratiti proces rada komisija zaduženih za pojedine konkurse koje raspisuje Ministarstvo kulture i izveštavati o rezultatima usvajanja naših predloga.
Rad ove grupe odnosiće se na sve javne aktivnosti i konkurse koji su vezani za izdavaštvo.
Upravni odbor Udruženja profesionalnih izdavača Srbije
Beograd, 10.novembar 2023.
Saopštenje Udruženja profesionalnih izdavača Srbije povodom rušenja i preseljenja Beogradskog sajma
10.11.2023.
Udruženje profesionalnih izdavača Srbije (UPIS) pozdravlja široki front institucija, udruženja i pojedinaca koji su podigli svoj glas protiv nastavka pustošenja Beograda i njegovih kulturnih dobara.
Primer planskog nestanka Beogradskog sajma knjiga sa urbanističke mape glavnog grada pokazuje svu upornost vlasti i nezasitog investitorskog lobija u pokušaju da se falsifikatima, manipulacijama, demagogijom, ukratko – političkim potezima na ivici kriminala, izbriše postojanje prošlosti i budućnosti i pravo na kulturni kontinuitet.
UPIS, kao esnafska izdavačka institucija, posebno naglašava nedopustivu ignoranciju donosilaca političkih odluka i njihovog sprovođenja na nivou republike i grada, a u ime arhitektonske i inženjerske struke, koja nije ni konsultovana, da se izmeštanjem Beogradskog sajma, 66 godina tradicije Međunarodnog beogradskog sajma knjiga – baci na poljanče za pikanje fudbala.
Nemušti planovi različitih nivoa prikazuju se građanima samo zarad zamućivanja suštinskih ideja koje stoje iza njih: razgraničavanje parcela hale 1 Beogradskog sajma od ostatka prostora pokušaj je da se sve druge hale sajma odvoje od prve, iako su jedinstvena arhitektonska celina, te da se time legalizuje i njihovo rušenje.
Priče oko toga da su svi važni sajmovi (knjiga) van centara gradova, pa i samih gradova, čista su neistina. Pariski Salon knjige je u centru prestonice, Londonski sajam je vraćen u Olimpiju – srce Londona, Pekinški sajam knjiga je takođe, posle neuspešnih godina ’provoda’ na livadi vraćen u okvire centralnih prstenova grada… Da, postoje i sajmovi knjiga van gradova, ali iz potpuno drugih razloga tamo postavljeni i tehnički i logistički savršeno organizovani (Lajpcig, Teheran, Kairo itd.). Ali valja primetiti da je Beogradski sajam knjiga jedan od najvažnijih među već pomenutim u Evropi (dugo je bio odmah iza Frankfurtskog) i da je taj argument softverski izuzetno važan. Ako bismo prešli na druge kontinente, samo bismo proširili iste primere: Njujorški sajam knjiga održava se u srcu Menhetna, ne u preriji, a sličan je slučaj i sa Kanadom – Kvebek i Toronto, kao i azijskim sajmovima knjiga.
UPIS smatra da su stručnjaci različitih vrsta u svom protivljenju ovom razaranju kulturnog nasleđa izrekli već dovoljno argumenata. Naš zadatak je da podsetimo javnost na čitaoce koji nisu samo kupci knjiga, već naslednici duhovnih vrednosti koje im izdavači donose. Čitaoci i posetioci upravo završenog Sajma knjiga su se kroz medije vrlo jasno izjasnili protiv rušenja i preseljenja ovog Sajma. U demokratski uređenoj državi, njihov glas, čak i bez ikakvog obrazloženja, bio bi dovoljan da ga nadležni organi poštuju i dosledno primene.
Kao jedan od najmasovnije posećenih sajmova u toku godine, Međunarodni beogradski sajam knjiga, na mestu na kojem je, kolevka je održavanja naših estetskih, kulturoloških i civilizacijskih vrednosti. Ne treba da bude i njihov grob.
Časni posao izdavača je da stvaraju knjige, a ne da učestvuju u njihovom uništavanju.
Upravni odbor Udruženja profesionalnih izdavača Srbije
Beograd, 10.novembar 2023.
Roman „Knjiga o bambusu“ Vladislava Bajca objavljen u Turskoj
10.11.2023.
Reč je o kultnoj knjizi ovog autora koja se i posle više od 30 godina od njenog prvobitnog izdanja i dalje objavljuje u Srbiji i svetu. Svojevremeno je ovaj naslov dve hiljaditih bio uvršten među dvadeset i pet najboljih romana decenije. Ovo je njegov jedanaesti jezik i sedamnaesto izdanje van Srbije.
Bajac je nedavno u Istanbulu na književnom festivalu ITEF predstavio publici roman u razgovoru sa književnom kritičarkom Ajčom Čakmak, koja je Knjigu o bambusu opisala kao „remek-delo“, a autora kao „živu legendu“.
Bajcu je na turskom jeziku pre nekoliko godina objavljen i roman Hamam Balkanija u izdanju kuće Abis, a u prevodu Ajle Hafiz-Kučukuste. Predstavljanje ove knjige imao je u Ankari i Istanbulu.
Pročitaj više