Milton Hatum je brazilski pisac, prevodilac i univerzitetski profesor. Smatra se jednim od najvećih živih pisaca u Brazilu. Sin libanskih imigranata, rođen je 1952. godine u Manausu (Amazonija) u kojem je proveo detinjstvo i deo mladosti. Posle studija u Braziliji i Sao Paulu, gde je stekao zvanje arhitekte, radio je...
Alber Kosri (1913, Kairo - 2008, Pariz) iako poreklom Egipćanin, pisao je na francuskom. Prvu knjigu Ljudi koje je Bog zaboravio napisao je kad je imao dvadeset sedam godina. Tu je knjigu na engleski preveo Henri Miler i ona je u SAD objavljena 1940. godine. Zatim slede romani: Kuća izvesne...
David Albahari was born in Serbia in 1948 and emigrated to Canada in 1994. He is the author of thirteen novels and eleven collections of short stories. Description of Death, a collection of short stories won the Ivo Andric Award in 1982. His novel Bait won the NIN Award as the best novel published in...
Peter Zilahi (Zilahy Péter, 1970), zapaženi je i svestrani pisac i provokativni performans majstor novije generacije. Po neobičnom, vrcavom i duhovitom, naizgled frivolnom i laganomladalačkom stilu i tematici, teško se može svrstati u bilo koju struju savremene mađarske književnosti. Autor je knjige Poslednji prozor žirafa (kod nas objavljene u prevodu...
Deni Geđ (1940–2010) francuski matematičar, pisac, scenarista i profesor istorije nauke i epistemologije na Univerzitetu Pariz VIII predavao je matematiku i istoriju matematike, a na Odeljenju za filmsku umetnost – filmovanje i romansiranje nauke. Bio je glavni urednik za matematiku u Enciklopediji Larus i autor Matematičke hronike u listu Liberasion. U Parizu je 2009. godine učestvovao...
Marsel Bajer rođen je u Tajflingenu, odrastao u Kilu i studirao englesku i opštu književnost u Zigenu, da bi se konačno nastanio u Drezdenu. Magistrirao je s radom o spisateljici Friderike Majreker. Od 1980. piše pesme, šest godina kasnije počinje s prozom, a krajem osamdesetih objavljuje priloge o književnosti, muzici...
Nedim Gursel (1951) je istaknuti turski pisac i intelektualac čije je obimno i razuđeno književno delo steklo poklonike u više od dvadeset zemalja sveta. Diplomirao je modernu francusku književnost na Univerzitetu Sorbona, gde je i doktorirao sa temom veza između savremene turske i francuske poezije. Predaje tursku književnost na Visokoj...
Ingmar Bergman (1918 - 2007), rođen je u Upsali, kao sin sveštenika Erika Bergmana i Karin Bergman, rođene Okerblum. Odrastanje u religioznom okruženju i složene porodične odnose opisao je u svojoj trilogiji koju čine romani Najbolje namere (Geopoetika, 2010), Rođeni u nedelju (Geopoetika, 2011) i Razgovori u četiri oka (Geopoetika, 2012). Pošto je radio sa...
Raj Kuder, američki kompozitor i producent, rođen je 1947. u Los Anđelesu. Slavu je stekao kao gitarista, svirajući takozvanom slajd tehnikom. Svoju obimnu i eklektičnu muzičku karijeru započeo je u roku i bluzu, sa legendama poput Taj Mahala, Captain Beefhearta i Rolling Stonesa. U tom periodu objavljuje nekoliko solo albuma,...
Bertolt Breht rođen je u Augzburgu 1898. Po izbijanju Prvog svetskog rata, da bi izbegao mobilizaciju, upisuje dodatne studije iz medicine i filozofije. Počinje da piše pozorišnu kritiku; ipak odlazi u rat, ali samo na mesec dana. Iste godine piše svoju prvu dramu Baal, a potom i drame Bubnjevi u noći i U džungli...
Jagoda Mihajlovska Georgieva rođena je 3. marta 1953. godine. Živi u rodnom Skoplju i u Mavrovu. Više od tri decenije je novinar, esejist i filmski kritičar u štampanim medijima, a poslednjih petnaest godina radi kao urednik na makedonskoj televiziji Telma. Autor je serije televizijskih putopisa o Bombaju i o Goi...
Jelena Lengold (Kruševac, 1959) is a short story writer, novelist and poet.
She has published books of poems: The Deterioration of Botany (Raspad botanike,1982), The Spindle (Vreteno,1984), The Poppy Region (Podneblje maka, 1986), The Passing of Angels (Prolazak anđela, 1989), Images from the Life of a Kappelmeister (Sličice iz života kapelmajstora, 1991), A Well of Harsh Words (Bunar teških reči, 2011); short story books: Rain-Drenched...
Rozalind Majls (Vorikšir, Engleska) nagrađivana je autorka dvadeset tri dela iz oblasti publicistike i umetničke proze. Među najpoznatija spadaju romani Return to Eden (Povratak u Eden, 1984), Bitter Legacy (Gorko nasleđe, 1986), Act of Passion (Čin strasti, 1993) i dve trilogije – I, Elisabeth (Ja, Elizabeta, 1993) i Isolde (Izolda,...
Antonio Emilio Leite Koto, koji se još od detinjstva potpisuje imenom Mija Koto, rođen je 1955. u Mozambiku (Beira), u jednom malom gradu gde, prema piščevom svedočenju, kolonijalna racionalnost nije uspela da stvori uporište, i gde su se evropski kvartovi, naseljeni belcima, graničili i preplitali s crnackim naseljima.
Kao...
Kirmen Uribe (1970, Ondaroa, Baskija, Španija) pesnik i romansijer, pored pisanja, bavi se i prevođenjem i multimedijalnim projektima (kombinuje književnost sa drugim umetničkim disciplinama). Na baskijski jezik preveo je dela Rejmonda Karvera, Silvije Plat, An Sekston, Mahmuda Darviša i Vislave Šimborske. Dopisnik je mnogih uglednih časopisa, među kojima je i Njujorker.
Za svoj prvi roman Bilbao–Njujork–Bilbao, dobio je...
Petar Mihajlović je rođen 1979. godine u Kragujevcu. Studirao je medicinu, upisao treću godinu prava, a onda diplomirao dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Za tekst drame Samo ne u Švajcarsku dobio je nagradu „Slobodan Selenić“, a za dramu Radnička hronika Sterijinu nagradu na konkursu za originalni domaći dramski...
Karen Bliksen (17. april 1885 – 7. septembar 1962) je danska spisateljica, rođena u dobrostojećoj porodici oficira i zemljoposednika. Objavljivala je i pod više pseudonima: Isak Dinesen, Oceola, Tanja Bliksen, Piter Loles i Pjer Ondrezel. Pisala je dela na danskom, francuskom i engleskom jeziku. Osim što se bavila pisanjem, Karen Bliksen...
Rebi Džabir je libanski književnik mlađe generacije. Rođen je u Bejrutu 1972. godine. Završio je fiziku na Američkom univerzitetu u Bejrutu. Od 2001. godine radi kao urednik nedeljnog kulturnog dodatka Horizonti u arapskom međunarodnom dnevnom listu El Hajat.
Za svoj prvi roman Gospodar tame (1992) dobio je libansku književnu nagradu...
Vudi Gatri (Vudro Vilson Gatri, 1912-1967) ikona američke folk muzike, autor je preko tri hiljade pesama, među kojima je i neformalna himna Sjedinjenih Američkih Država „This Land Is Your Land“ („Ova zemlja je tvoja zemlja“, 1940).
Smatra se duhovnim ocem Boba Dilana, a presudno je uticao i na stotine...
Samjuel Beket je rođen 13. aprila 1906. godine, u Irskoj, u Fokskroku blizu Dablina. Krajem dvadesetih godina dvadesetog veka odlazi u Pariz i počinje da piše i prozu i poeziju. Do 1945. pisao je na engleskom ali posle toga prelazi na francuski, svoj usvojeni jezik. Njegovi prevodi vlastitih dela na...
Lorens Norfok je rođen u Londonu 1963. Najranije detinjstvo proveo je s porodicom u Iraku, a od 1967. živi u Engleskoj. U toku studija engleske i američke književnosti, na Kraljevskom koledžu u Londonu, počinje da piše svoj prvi roman Lemprijerov rečnik (Lempriere’s Dictionary) koji je objavljen 1991. godine.
Papin...
Paskal Kinjar (1948), rođen je u porodici francuskih lingvista u Vernej sir Avru. Pošto je završio studije filozofije, radio je u izdavačkoj kući Galimar (koja izdaje i njegova dela). Znalac je klasičnih jezika, filozofije, opere, pozorišta. Zajedno sa Fransoa Miteranom osnovao je Festival opere i baroknog pozorišta u Versaju, gde...
Đorđe Pisarev (Vizić, Serbia, 1957), a novelist, short-story writer, essayist and literary critic, has been ranked among the most prominent voices of the postmodern experiment in Serbian literature since the 1980s. He gratuated from Novi Sad Univerity's Faculty of Philosophy and has been working in various domains of the literary...
Ivana Đurić Paunović (1969) predaje na Odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu od 1993. godine. U žiži njenog naučnog i prevodilačkog interesovanja nalaze se savremena američka i engleska proza. Nagrađivani je prevodilac dela Džulijana Barnsa, Vladimira Nabokova, Vilijama Trevora, Klajva Barkera, Pola Ostera, Andžele Karter, Samjuela Beketa i...
Paulina Šizijane je rođena 1955. godine u protestantskoj porodici, u Manžakazeu, u južnoj mozambičkoj pokrajini Gazi, a u ranom detinjstvu se preselila u glavni grad Maputo (tada Lourenso Markes). Piše romane i kratke priče. Studirala je lingvistiku na Univerzitetu Eduardo Mondlane u Maputu. Odrasla je u neasimilovanoj porodici, gde je...
Božo Koprivica rođen je u Nikšiću 1950. Diplomirao je Svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu kod profesora Vojislava Đurića.
Napisao je knjige: Volej i sluh (1992), Vreme reči, Razgovori sa Borislavom Pekićem (1993), Kiš, Borhes, Maradona (1996), Dribling 1001 noć (2006), Samo bogovi mogu obećati (Ljevak, Zagreb, 2010; izmenjeno...
The artistic career of Mileta Prodanović (1959, Belgrade) is divided between art and literature. He is a well-known painter, writer and novelist who studied architecture and painting at the
University of Arts in Belgrade where he teaches today. Since the early 1980s Mileta Prodanović has been publishing essays in the...
Anhel Rosenblat, filolog, hispanista i esejista, rođen je 1902. godine u Poljskoj, i jevrejskoj porodici koja se iselila u Argentinu kada je imao šest godina, a umro je u Venecueli, u Karakasu 1984. Studije filologije završio je na Univerzitetu u Buenos Ajresu, kod čuvenog profesora, filologa, lingviste, književnog kritičara i...
Ajfer Tunč je rođena 1964. godine u Adapazaru. Završila je fakultet političkih nauka na Istanbulskom univerzitetu, a još tokom studija počela je da objavljuje tekstove u časopisima za književnost i kulturu. Na konkursu za najbolju priču „Junus Nadi", koji je 1989. godine organizovao dnevni list Džumhurijet, učestvovala je sa pričom„Tajanstvena" i...
Ukratko o Stivenu Fejnu Erlu
Stiv Erl (1955) rodio se u Virdžiniji, ali je prva zemlja na koju je spustio stopalo, bila teksaška, koju su mu baba i deda - sa svoje porodične farme u Teksasu - poslali u konzervi.
Stiv Erl je sa jedanaest godina naučio da svira gitaru,...
Geopoetika na novosadskom Sajmu knjiga
07.03.2023.
Sajam knjiga će, u 2023. godini u kojoj Novosadski sajam obeležava vek postojanja, okupiti izlagače iz oblasti književnosti, medije i izdavače iz Srbije i regiona.
U istom terminu održavaju se 27. međunarodna izložba umetnosti ART EXPO, kao i 18. međunarodni sajam obrazovanja „Putokazi“, koji 9. i 10. marta promoviše profile obrazovnih institucija u zemlji i inostranstvu.
Pročitaj više
Haruki Murakami napisao novi roman
06.03.2023.
O romanu pod nazivom "The City and Its Uncertain Walls"("Grad i njegove nesigurne zidine", u slobodnom prevodu) izdavač kaže: "Ova knjiga je uzbudljiv, 100% čist Murakamijev svet”.
Uz ovaj komentar, Asošijeted pres donosi i tizer za knjigu:
“Mora se otići u grad. Bez obzira na sve. Zatvorena “priča” se lagano pokreće, kao kad se “stari snovi” probude i razmrse u nekom skrivenom arhivu.
Izdavačka kuća Geopoetika je ekskluzivni izdavač svih Murakamijevih dela na srpskom jeziku i trenutno su u toku pregovori za dobijanje autorskih prava za ovaj najnoviji roman, koji se s velikim nestrpljenjem očekuje u celom svetu.
Sjon osvojio „Malog Nobela” za 2023!
22.02.2023.
Geopoetikin autor, islandski pisac Sjon, osvojio je Nordijsku nagradu za književnost za 2023. godinu! Ova nagrada poznata i pod nazivom „Mali Nobel” Sjonu je dodeljena za ukupan doprinos književnosti, a svake godine je dodeljuje Švedska akademija.
Geopoetika je 2005. godine objavila roman „Ptičje mleko” ovog autora, a Sjonov drugi roman „Mesečev kamen” objavljen je u našoj kući 2017. godine.
Nordijska nagrada Švedske akademije osnovana je 1986. kako bi obeležila 200 godina postojanja ove ustanove. Dodeljuje se pojedincima poreklom iz nordijskih zemalja koji su dali izuzetan doprinos književnosti. Svečano uručenje nagrade održaće se u Stokholmu 12. aprila ove godine.
Sjon je nagrađivani i svestran autor, piše beletristiku, poeziju, tekstove pesama i filmske scenarije. Njegova dela su prevođena na preko 30 svetskih jezika. Bio je nominovan za Oskara 2001. godine za tekst pesme koju je komponovala i u filmu „Ples u tami" Larsa fon Trira izvela islandska pevačica Bjork. Sjon i Bjork su inače jedno vreme zajedno stvarali u grupi „Sugarcubes". Autor je i teksta pesme „Okeanija", koju je Bjork pevala na svečanom otvaranju Olimpijskih igara u Atini 2004. godine...
Roman “Gvozdena zavesa” Vesne Goldsvorti u širem izboru za prestižnu književnu nagradu “Dablin”
31.01.2023.
Roman “Gvozdena zavesa” (Iron Curtain) Vesne Goldsvorti našao se u širem izboru među 70 knjiga koje će se ove godine takmičiti za prestižnu književnu nagradu “Dablin”!
Književna nagrada “Dablin” dodeljuje se svake godine za roman napisan ili preveden na engleski jezik. Nominaciju naslova vrše javne biblioteke iz gradova širom sveta, što ovu nagradu čini jedinstvenom. Knjigu “Iron Curtain” nominovala je Biblioteka grada Beograda, a podsećamo da je svetska premijera romana “Gvozdena zavesa” objavljena u Geopoetici prošle godine! Uži izbor biće objavljen 28. marta.
Gvozdena zavesa je vispreno i elegantno ispisana ljudska drama koja preispituje mitove koje sebi prepričavamo. Ovaj roman proglašen je za jednu od najboljih knjiga “Tajmsa” i “Fanenšajl tajmsa” u 2022. godini. Među drugim važnim književnim nagradama, nalaze se i odlikovanja za knjigu godine od strane “Independenta” i “Spektatora”, knjigu dana časopisa Gardijan, knjigu nedelje knjižare “Hatčards”, kindl bestseler kompanije “Amazon”...
Ana Marija Grbić i Katja Perat u Antologiji Regiona
25.01.2023.
U nedavno objavljenoj antologiji „Regiona: antologija regionalne ženske književnosti“ koju je priredila Vladislava Gordić Petković, a objavio Savez feministickih organizacija (Re)konekcija iz Novog Sada, zastupljene su, uz još 15 autorki iz regiona, i dve autorke Geopoetike: Ana Marija Grbić sa pričom „Ptice beže iz predgrađa“ iz zbirke „Srneća leđa“ (Geopoetika, 2021) i Katja Perat sa odlomkom iz romana „Mazohistkinja“ (Geopoetika, 2020).
„Jedna od tema ove antologije jeste tema migracija, sve snažnija umetnička i istraživačka opsesija, pri čemu ova reč više ne označava samo promenu jezičkog i kulturnog okruženja, već i premeštanja socijalnih relacija u virtuelne svetove. Jedan od tih svetova je i poezija, koja kipi i vri nedoumicama, ali i proza koja bukti u snovima i konfliktima.” (Iz Predgovora Vladislave Gordić Petković).
Promocija „Regione” biće održana u Ustanovi kulture „Parobrod”, 31. januara u 19h uz učešće naše autorke Ane Marije Grbić.
Pročitaj više
Književno veče s Vesnom Goldsvorti u Londonu
17.01.2023.
Uz izvrsne kritike u britanskoj i međunarodnoj štampi, ”Gvozdena zavesa” je jedna od knjiga godine magazina "The Spectator"; najbolja knjiga 2022. godine novina "The Times", "The Independent", "The Financial Times", "The Guardian"; "Amazon Kindle Bestseller"...
"Gvozdena zavesa" bila je u izboru knjige leta časopisa "The Times", "The Independent" i "The Financial Times", a Carnegie Europe i pariski magazin "Le Grand Continent" proglasili su je knjigom leta.
U Srbiji, Vesna je za roman “Gvozdena zavesa” dobila nagradu Zadužbine Momo Kapor za književnost u 2022. godini (prva žena-pisac koja je dobila tu prestižnu nagradu).
Dalibor Pejić u Domu kulture Studentski grad
17.01.2023.
Ulaz je slobodan na sve programe festivala koji traje od ponedeljka, 16. januara do petka, 20. januara.
Pročitaj više
"Mesečari" u užem izboru za NIN-ovu nagradu
11.01.2023.
Dalibor Pejić: MESEČARI (Geopoetika)
Grupa ljudi, okupljenih pod okriljem aktivističke organizacije, saborci su u borbi protiv određenih poluga vlasti, pre svega izvršitelja. Bez konkretnih primera iz dnevne politike, roman uspeva da bude angažovan na višem nivou.
Anarhizam i „levičarenje“ važni su elementi ovog angažmana, ali ih samim imenom za organizaciju „Levaci“ autor preispituje. Istovremeno, ironijski pristup ne ublažava i ne relativizuje rečenicu iz knjige: „Radikalna suprotstavljenost bilo čemu daje ti jasan oblik.“ Glavni lik je „nasilnik sklon poeziji“, snovidi šetač, uvek na granici sna i jave, ali i fikcije i realnosti, pisanja o životu i življenja samog, slobodan u svojim izborima. Nasuprot njemu, vremešni bivši obaveštajac želi da bira uslove sopstvene smrti i, u borbi za slobodu tog izbora, život mu se previše svidi, pa tragično gine u trenucima uživanja u lepoti života. Dalibor Pejić (Beograd, 1984) secira stvarnost do najsitnijih detalja, gradeći nove izraze, dok se reči slažu, ponavljaju, prepliću u igri predstavljanja najsurovijih tema – smrti i nasilja na jednoj, odnosno ljubavi i slobode na drugoj strani.
Pročitaj više
Romani Ane Marije Grbić i Dalibora Pejića u užem izboru za Vitalovu nagradu
11.01.2023.
Najuži izbor kandidata biće saopšten do kraja januara. Nagrada, koja podrazumeva diplomu i novčani iznos, biće uručena u Beogradu u februaru.
Nagrada „Zlatni suncokret“ za knjigu godine, dodeljuje se dvadeset i šesti put za književno ostvarenje na srpskom govornom području u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike.
Roman "Mrtvi na dodir" u užem izboru za Nagradu "Beogradski pobednik"
09.01.2023.
Žiri Nagrade "Beogradski pobednik" za najbolji roman napisan na srpskom jeziku u prethodnoj godini odabrao je 16 naslova za uži izbor ovog priznanja, saopštila je Biblioteka grada Beograda.
Najuži izbor biće objavljen 13. januara.
Pročitaj više
Romani “Mrtvi na dodir” i “Mesečari” u širem izboru za NIN-ovu nagradu i Nagradu “Beogradski pobednik”
04.01.2023.
Čestitamo Ani i Daliboru!
Pročitaj više
Knjižara Geopoetika od ponedeljka, 24. avgusta radi po uobičajenom radnom vremenu svim danima osim nedelje od 10 do 21 h
03.02.2022.
Pročitaj više
Promocija knjige Srđana Karanovića "Sam o sebi"
15.12.2022.
Na promociji će govoriti Srđan Karanović i Goran Marković, a u ime izdavača Jasna Novakov Sibinović i Vladislav Bajac.
Po završetku promocije, autor će potpisivati knjige, koje će moći da se kupe sa posebnim popustom.
Nakon promocije i potpisivanja, od 20 h, biće prikazan film "Besa" (2009). Pisac scenarija i reditelj: Srđan Karanović. Uloge: Miki Manojlović, Iva Krajnc, Nebojša Dugalić, Radivoje Bukvić. Kompozitor: Zoran Simjanović.
Projekcija filma "Besa" je besplatna.
Pročitaj više
Geopoetika u Parobrodu!
12.12.2022.
Uz prigodni saundtrek, muziku Lenarda Koena, Boba Dilana, Dorsa, Peti Smit, Milana Mladenovića, Đanija Morandija, Adrijana Ćelentana i njegovih 24 hiljade poljubaca, Geopoetika će se uklopiti u ovaj tematski sajam svojom edicijom "Notni spisi" i odabranim novim naslovima koji će biti dostupni po sniženim cenama u glavnom holu i Parobrod teatru.
Ulaz je slobodan.
Dve nagrade za Geopoetiku na Sajmu knjiga u Nišu
30.11.2022.
Sajam knjiga u Nišu održava se u "Hali Čair" od subote, 26. novembra do nedelje, 4. decembra. Radno vreme Sajma je svakog dana od 10 do 20h, a ulaznice možete kupiti na biletarnici ispred "Hale Čair" po ceni od 150 rsd. Naša izdanja na Sajmu prodaju se sa posebnim popustom.
Pročitaj više
Info o tome gde se (ne) može kupiti knjiga Srđana Karanovića "Sam o sebi"
25.11.2022.
Razlozi se tiču profesionalnih odnosa isključivo između izdavaćke kuće Laguna i Srđana Karanovića i nemaju nikakve veze sa ovom knjigom, niti sa Geopoetikom, koja ni na koji način nije mogla da utiče na ovu odluku Lagune.
Sve druge knjige Geopoetike se, kao i do sada, prodaju u knjižarama Delfi i Laguna.
Podsećamo vas da ovaj, kao i druge naslove Geopoetike možete kupiti s popustom od 20% u našoj knjižari u Ulici Laze Pačua u Beogradu, kao i preko našeg sajta.
Pročitaj više
Ana Marija Grbić dobitnica Nagrade "Stevan Sremac"
21.11.2022.
Za nagradu „Stevan Sremac“ za 2022. godinu prispelo je 80 proznih knjiga.
Odluka o dobitniku doneta je jednoglasno, a obrazloženje žirija glasi:
"Originalno i inventivno Ana Marija Grbić u knjizi „Srneća leđa“ revitalizuje izvornu, sudbinsku i životnu, tematizaciju likova i prostora. Kreativno oživljavajući zatamnjena mesta raznolikih sudbina „običnih ljudi“, koje savremena književnost već pomalo zaboravila u karnevalskim fascinacijama konstruktivizom i jalovim ideološkim iskrivljenjima. Spretno, žanrovski i pripovedački suvereno, iskreno i neposredno, ona ispisuje književno intrigantne i čitalački uzbudljive kratke priče o ljudima i događajima uspostavljajući ponekad tragične, ponekad groteskne, svakako veoma ubedljive veze između uspomena i neposrednog iskustva, lica i naličja života, bez patetike, sentimentalizma i sreće kao jeftine eksplikacije socijalnog uspeha. Izbegavajući vešto uobičajene stereotipe u građenju likova, ne dozvoljavajući da ta vrsta prepoznatljivosti oblikuje čitalački utisak ona nalazi pravu meru između stvarnosnog predloška i njegovog književnog preoblikovanja."
Nagradu „Stevan Sremac“ dodeljuje grad Niš uz finansijsku pomoć Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Program nagrade realizuje Niški kulturni centar, a čine je plaketa i novčani iznos.
Nagrada će Ani Mariji Grbić biti uručena tokom trajanja manifestacije „Dani Stevana Sremca“ koja se održava u Nišu svakog novembra.
Pročitaj više
Kineski pisac Han Šaogung gost u srpskom Klubu čitalaca kineske književnosti
17.11.2022.
Predstavljajući Han Šaogunga kao dobitnika više kineskih i međunarodnih književnih nagrada, profesorka Filološkog fakulteta Mirjana Pavlović je istakla da je roman „Rečnik mesta Maćao“ (Geopoetika, 2017) smeo i uspešan književni eksperiment sa formom rečnika. „Pisac koristi dovitljive, često duhovite jezičke igre pomoću kojih živopisno predstavlja mentalitet Kineza i otpor običnog čoveka za vreme Kulturne revolucije, kada se život svodio na puku borbu za opstanak“, zaključila je Pavlović.
Han Šaogung je nadahnuće za svoj roman dobio još davnih sedamdesetih godina prošlog veka kada je po završetku srednje škole poslat da živi i radi u selu na severu provincije Hunan, gde se suočio sa poteškoćama da razume lokalni dijalekat. „Tada sam shvatio da je jezik ponikao iz života i da se s vremenom oblikuje u skladu s ljudskim iskustvom. Reči u tom smislu predstavljaju vrata, neku vrstu ulaza koji nas vodi u jedan skriveni svet i istoriju, a mi ponekad, poput detektiva, pokušavamo da otkrijemo priču koja se krije iza određene reči. Stoga sam poželeo da napišem roman u kom će jezik biti jedan od likova. Hteo sam da opišem kako reči nastaju i rastu, kako se menjaju, kako su se venčale i kako su umrle“, istakao je kineski pisac.
Govoreći o rečničkoj strukturi svog romana, Han Šaogung je istakao da su ga na pisanje u toj formi podstakla filozofska razmišljanja o jeziku u Evropi šezdesetih godina prošlog veka, kao i bogat žanrovski preplet u tradicionalnoj kineskoj književnosti. „Onog trenutka kada sam odlučio da tako napišem svoj roman, osetio sam veliku slobodu, jer sam na taj način odbacio stege forme klasičnog romana koji ima svoja posebna pravila i zahteva određeni stepen dramatizacije zapleta“, rekao je Han Šaogung. Kineski pisac je, međutim, ispričao i anegdotu o tome kako je u vreme kada je roman 1996. godine prvi put objavljen u Kini, u nekim knjižarama stavljen na police predviđene za rečnike i jezičke priručnike.
Zahvalivši se Han Šaogungu na predavanju, glavni urednik „Geopoetike“ Vladislav Bajac je objasnio da je imao dva razloga za objavljivanje ove sjajne knjige. Kao izdavač, odmah je shvatio da je takvo istraživanje jezika vrsta eksperimenta koja je sadržana u samoj strukturi romana, dok je kao pisac bio privučen daoističkim i budističkim filozofskim, književnim i jezičkim nasleđem učitanim u tkivo knjige. Bajac je istakao da će „ovaj roman živeti u budućnosti jer pokazuje da je jezik živo biće koje će menjati svoj život zahvaljujući Han Šaogungu i njegovim čitaocima“.
Zoran Skrobanović, profesor Filološkog fakulteta i prevodilac „Rečnika mesta Maćao“, koji je za izvanredan prevod te knjige dobio nagradu „Miloš Đurić“ za najbolje prevedeni roman 2018. godine, naglasio je da se u taj roman odmah zaljubio čim ga je prvi put pročitao, jer se bavi jezikom, prevođenjem i sposobnošću ljudi da se međusobno razumeju. „Osetio sam posebnu bliskost prema ovom romanu zato što je Han Šaogungov književni jezik vrlo jasan i precizan i zaista sam uživao dok sam ga prevodio“, rekao je Skrobanović. On je za ovu knjigu napisao i izvanredan pogovor, takođe u obliku rečnika, ali ovog puta prevodioca.
Han Šaogungovo predavanje zainteresovano je pratila neobično brojna publika, koja je čuvenom kineskom autoru postavila nekoliko pitanja i tako podstakla zanimljiv razgovor o promenama u jeziku i načinu pisanja. Događaj je odlično i vešto konsekutivno prevodila dr Ana Jovanović sa Filološkog fakulteta.
Pročitaj više
Promocija romana "Mrtvi na dodir" Ane Marije Grbić u Beogradu
14.11.2022.
O romanu su rekli:
Upravo zbog žestoke ironije na račun likova, oni u ovom romanu mađioničarski oživljavaju, ne manje i zato što su istesani iz samog života. Ko voli moderni duh koji nas prožima, zaneće ga brzo i dinamično pripovedanje. Uvrnuti i duhoviti opisi. Svežina ovog romana podaruje nam radost koja premaša svaku paru datu za njega.
Jovica Aćin
Poznavajući njen poetski opus, nju još ne poznavajući, kad me je Ana Marija Grbić zamolila da pročitam rukopis romana Mrtvi na dodir, koji se tada drugačije zvao – pomislio sam – ako i u prozi bude bar upola onako snažna kao u poeziji, imaću to retko čitalačko zadovoljstvo.
Pokazalo se da je Ana Marija više nego upola snažna u prozi, štaviše da je vrlo uzbudljivo biti mrtav na dodir.
Svetislav Basara
Online susret s poznatim kineskim piscem Han Šaogungom u Klubu čitalaca kineske književnosti
10.11.2022.
Piščevo izlaganje i razgovor s publikom konsekutivno će prevoditi dr Ana Jovanović. Uvodničarka će biti Mirjana Pavlović, profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu, a govoriće i prevodilac romana, profesor Zoran Skrobanović, kao i Vladislav Bajac, glavni urednik „Geopoetike". Naši čitaoci će biti u prilici i da znamenitom književniku postave pitanja.
Han Šaogung je dobitnik više uglednih kineskih i međunarodnih priznanja od kojih se ističu Lu Sunova nagrada (2006) i Njumanova nagrada za kinesku književnost (2011). Vlada Republike Francuske mu je 2002. godine dodelila orden Viteza reda umetnosti i književnosti. Ugledni „Azijski nedeljnik” je "Rečnik mesta Maćao" uvrstio među sto najznačajnijih kineskih romana dvadesetog veka, a za njegov prevod književni prevodilac Zoran Skrobanović je dobio nagradu „Miloš Đurić” za najbolje prevedeno prozno delo 2017. godine.
Klub je, u saradnji sa izdavačem „Kineske publikacije" i pod pokroviteljstvom Udruženja književnika NR Kine, osnovala „Geopoetika" sa ciljem da se srpski čitaoci bolje upoznaju sa razvojem savremene kineske književnosti i stvaralaštvom kineskih autora.
Svi zainteresovani mogu da prate ovo predavanje posredstvom linka:
https://us02web.zoom.us/j/82330866161?pwd=M1EwTUgyVnJwY3czRk5INFVuOVc4dz09
https://us02web.zoom.us/j/82330866161?pwd=M1EwTUgyVnJwY3czRk5INFVuOVc4dz09
Pročitaj više
Promocija "24000 poljubaca" u Novom Sadu
02.11.2022.
Nakon promocije biće prikazan dokumentarni film "Trieste, Yugoslavia" reditelja Alesija Bozera o šoping opsadama Trsta od početka šezdesetih do prvog dana rata u bivšoj Jugoslaviji.
U utakmici politike i propagandnih slogana („Trst je naš!“) i privlačnosti tršćanskih robnih kuća, Ponterosa, Sanrema, Felinijevih filmova, …i želje i potrebe „običnih“ Jugoslovena da od sredine 1950-ih kroz „italijanski prozor“ počinju da upoznaju „zapadni svet“ tražeći tamo ono što nije moglo da im ponudi domaće oskudno tržište. Tako je Italija bila najčešće „prvi Zapad“ s kojim su se susretali Jugosloveni pedesetih i šezdesetih godina dvadesetog veka.
Frančeska Rolandi ubedljivo piše o ovim velikim i malim koracima, kulturnim uticajima i preplitanjima, političkim i ideološkim otporima prihvatanju proizvoda italijanske popularne (i onih „visoke“) kulture; od modnih trendova, zabavne muzike, televizijskih programa, stripova, do filmova i savremene literature…
Prof. dr Milan Ristović
Pročitaj više
Geopoetika druga u obe kategorije novinarskih nagrada na Sajmu knjiga
30.10.2022.
Izdavačka kuća Geopoetika na drugom je mestu od svih izdavača u obe kategorije novinarskih nagrada koje se tradicionalno dodeljuju na Sajmu knjiga. U kategorijama za izdavača godine i za najprofesionalniji odnos prema medijima Geopoetika je odmah iza Lagune, koja je dobila najviše glasova novinara.
Glasala su 22 novinara iz 15 redakcija. Komisija za brojanje glasova je radila u sastavu Dragan Bogutović (Večernje novosti), Tatjana Nježić (Blic), Meliha Pravdić (Radio Beograd 2) i Marija Miljević Rajšić (RTS).
Pročitaj više
Izdanja Geopoetike u užem izboru za Nagrade Sajma knjiga
28.10.2022.
Na 65. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga dodeljene su zvanične nagrade, a izdanja Geopoetike našla su se u užem izboru u dve kategorije i to: Sabrana dela Mirče Elijadea koja čine četiri romana: Mladost bez mladosti, Gaudeamus, Roman kratkovidog adolescenta i Bengalska noć/Maitreji u katogriji Nagrada za izdavački poduhvat godine i knjiga Zorana Milutinovića Fantom u biblioteci/Phantom in the Library u kategoriji Posebno priznanje za doprinos u oblasti nauke.
Ovi vredni naslovi čekaju vas na našim štandovima u Areni Hale 1 i Hali 4 Beogradskog sajma. Vidimo se još nekoliko dana!
Pročitaj više
Programi Geopoetike na Sajmu knjiga
21.10.2022.
Sreda, 26. oktobar u 18h u Sali Borislav Pekić
Tribina “Ženski glasovi Geopoetike”
Učestvuju: Branka Krilović, Dana Todorović, Mira Popović, Irena Ristić, Ana Marija Grbić i Zvonka Gazivoda
Razgovor vodi Jasna Novakov Sibinović, direktorka i izvršna urednica Geopoetike
Nakon tribine, od 19h autorke će na štandu Geopoetike u Areni Hale 1 potpisivati knjige
Štand Geopoetike u Areni Hale 1
Sreda, 26. oktobar u 19h
Autorke Geopoetike Branka Krilović, Dana Todorović, Mira Popović, Irena Ristić, Ana Marija Grbić i Zvonka Gazivoda potpisuju knjige
Petak, 28. oktobar u 18h
Sergej Trifunović, potpisivanje knjige “Stovarište” i susret s čitaocima
Subota, 29. oktobar
13h, Frančeska Rolandi, potpisivanje knjige “Dvadeset četiri hiljade poljubaca” i susret s čitaocima
17h, Vesna Goldsvorti, potpisivanje knjiga i susret s čitaocima
Štand Rumunije, Hala 2A
Nedelja, 30. oktobar u 13h
Kako se danas čita Mirčea Elijade?
Učestvuju: Simona Popov, Đura Miočinović, Gabrijel Babuc i Jasna Novakov Sibinović, direktorka i izvršna urednica izdavačke kuće Geopoetika
Moderator: Danijela Popov
Učesnici tribine su prevodioci četiri romana Mirče Elijadea koje je objavila Geopoetika
Pročitaj više
Geopoetika u Podgorici na Internacionalnom sajmu knjiga
20.10.2022.
U toku četvorodnevnog trajanja - uz preko pedeset izdavača iz Crne Gore i zemalja regiona, Podgorica će ugostiti i reprezentativne predstavnike izdavačkih kuća iz Evrope. Posetioce očekuju susreti s piscima, tribine, okrugli stolovi, radionice...
U okviru tih formi biće predstavljena savremena crnogorska autorska i izdavačka scena, kao i pisci i produkcije inostranih izdavačkih kuća.
Pročitaj više