Intervju s Ju Huaom

05.08.2021.

Intervju s kineskim piscem Ju Huaom koji već tri meseca nije izašao iz svog stana u Pekingu, uradila je Vojka Pajkić za sajt RTS-a. Pisac smatra da će pandemija promeniti uobičajeno značenje reči kao što je druženje, a svakako će je pamtiti po novom romanu, koji piše u kućnoj izolaciji.
Brzina promena u kineskom društvu, od njegovog odrastanja u vreme kulturne revolucije do ekonomski sve superiornije države, takvog je inteziteta da još uvek traži svoju definiciju i tumačenje. Ju Hua upravo se kontinuirano u svojim delima bavi sudbinom malog čoveka u vrtlogu velikih društvenih promena u Kini.
Roman "Živeti" je, zajedno sa "Hronikom trgovca krvlju istog pisca", po izboru sto kineskih književnih kritičara, uvršten na listu deset najuticajnijih kineskih romana poslednje decenije 20. veka, a hongkonški Azijski nedeljnik proglasio jednim od sto najboljih kineskih romana veka.

Dobre kritike i velika pažnja čitalaca dočekali su i roman "Sedmi dan", zbirku priča "Ja nemam svoje ime", dok je knjiga "Kina u deset reči" postala amblematična kada je stvaralački portret ovog književnika u pitanju. Srpski izdavač knjiga Ju Hua je „Geopoetika“, knjige sa kineskog prevodi Zoran Skrobanović kojem zahvaljujemo za prevod ovog intervjua.

Kako definišete ovo vreme globalne pandemije i globalne izolacije?

– Još ne znamo koliko je velika šteta koju je pandemija prouzrokovala u svetu, ali ono
što već sada sa sigurnošću možemo reći to je da je reč o najvećoj epidemiji u poslednjih sto godina.

Svi znamo za veliku epidemiju Španskog gripa koja se pre sto godina iz Sjedinjenih Država proširila velikom brzinom celim svetom i to najviše među vojnicima u toku Prvog svetskog rata.

Broj zaraženih i umrlih od koronavirusa nipošto neće biti tako visok kao u slučaju španske groznice, jer su sve zemlje na svetu preduzele stroge mere izolacije, što je od presudnog značaja, jer u trenutku kad i dalje nema odgovarajućeg leka i vakcine, takve mere predstavljaju jedini efikasan način da se spreči širenje zaraze.

Gde provodite izolaciju? Da li ste književno produktivni ili ste se posvetili nekim sporednim stvarima za koje nikada niste imali vremena?

– Sve vreme sam kod kuće u Pekingu i tri meseca nisam izašao iz stana. Devetnaestog januara ove godine prisustvovao sam večeri s prijateljima koji su u Peking došli iz drugog dela Kine i otad nisam izlazio.

Već tada smo znali da su se u Vuhanu pojavili neobjašnjivi slučajevi upale pluća, a 23. januara, Vuhan je zatvoren. U Pekingu su takođe uvedene stroge mere kontrole, pa je i moj komšiluk vrlo brzo zatvoren i niko spolja nije više mogao da uđe.

Poslednja tri meseca, neprestano pišem i upravo završavam svoj novi roman. Nadam se da će moj srpski prevodilac Zoran Skrobanović brzo završiti s prevodom romana Braća, jer ga ove godine čeka novi prevodilački poduhvat.

U knjizi "Kina u deset reči" pišete o tome kako su veliki događaji predstavljali prekretnicu i za značenje reči, tako da je prvobitni sadržaj u potpunosti odbačen i zamenjen novim. Šta mislite, šta će biti posle pandemije sa sasvim jednostavnim značenjima reči, koja smo pre koronavirusa poznavali?

– Možda će se promeniti značenje uobičajenih reči kao što je, recimo, „druženje“. Sad se naglašava važnost „društvenog distanciranja“, a ako je prilikom druženja potrebno držati distancu, onda se značenje reči „druženje“ promenilo, jer druženje podrazumeva ukidanje distance među ljudima, iste one distance koju sad valja poštovati.

Koliko će po Vama, koronavirus promeniti onu svakodnevnu ljudsku toplinu, običaj da se pozdravimo i zagrlimo?

– U Kini, a posebno u gradovima kao što je Peking, ljudi sada na ulici nose maske. Ja, doduše, nisam izlazio u grad, samo sam povremeno šetao po svom komšiluku, pa sam i ja morao da stavim masku na lice. U protivnom, osećao bih se neprijatno, jer ih svi ostali nose.

Dakle, epidemija korona virusa kod nas u Kini nije samo promenila naviku da se na ulici rukujemo ili zagrlimo, već ne možemo jedni drugima ni da vidimo lica.

Nadam se da je sve to privremeno i da će novouspostavljene navike nestati zajedno s virusom, pa ćemo opet moći da se družimo bez distanci.

Kakvom se svetu nadate posle svega? Šta Vas plaši kada je mali običan čovek u pitanju?

– Ne znam kako će svet izgledati posle pandemije, ali svakako će doći do promena. Bojim se da su lanci proizvodnje i nabavke već pretrpeli ogromnu štetu, što će dovesti do talasa nezaposlenosti i gubitka poslova.

Koje su Vam sitnice tokom izolacije postale važne i čemu se radujete u ovom začudnom vremenu?

– Pošto se i inače bavim pisanjem i to kod kuće, izolacija mi nije teško pala, posebno jer je provodim sa porodicom. Često se okupimo da zajedno pogledamo neki film, a onda svako ode da se bavi svojim poslom. Što se mene tiče, kućna izolacija se ne razlikuje mnogo od života koji sam prethodno vodio, samo što nema druženja, pa mogu na miru da pišem.

Niste skoro dolazili u Srbiju. Šta Vam se tokom tog vremena događalo na književnom planu?

– Poslednji put sam bio u Srbiji u januaru 2018. godine i u pravu ste, otad su prošle već dve godine. U međuvremenu sam često putovao u inostranstvo, a prošle godine mi se otac razboleo i bio je primljen u bolnicu u Šangaju.

Zbog toga sam u Šangaju proveo pet meseci, pa sam često morao da prekidam pisanje. Ove godine, od izbijanja epidemije ne mogu nikud da idem, već mogu samo da pišem i mogu vam reći, dobro mi ide, pa bi do kraja ove godine trebalo u Kini da objavim svoj novi roman.

Kada možemo ponovo da Vas očekujemo u Srbiji?

– Dosad sam tri puta dolazio u Srbiju. Volim Srbiju, jer u njoj žive moji najbolji prijatelji i najbolji čitaoci. Prvobitno je trebalo da dođem na proleće ove godine, što znači baš u ovo vreme, ali pandemija korona virusa me je sprečila. Čim pandemija prođe, dolazim.

*Preveo sa kineskog: Zoran Skrobanović

Čestitka i saopštenje UPIS-a povodom Svetskog dana knjige i autorskih prava

05.08.2021.

Čestitajući Svetski dan knjige i autorskih prava čitaocima, Udruženje profesionalnih izdavača Srbije podseća kulturnu javnost i nadležne ustanove da je neophodno da knjiga bude istaknutiji i značaniji element kulturnog delovanja i zaštite autorskih i reprografskih prava.Pandemija koronavirusa s kojom smo se suočili kao pojedinci različitih zanimanja, ali zajedničkih strahova ponovo nas je podsetila, kao i sve velike krize u prošlosti ili u sadašnjosti, da su dobre i pametne knjige iz savremene ili klasične književnosti i humanistike najsigurnija uporišta, najpouzdanije tačke oslonca, najbolja i najprimenjivija rešenja i za pojedinca i za čitavo društvo.U danima globalnog karantina mnoge mere i preporuke nisu se pokazale ni kao dobre, ni kao pouzdane i korisne. Nisu se pokazale kao dobre ni mnoge naše navike. Ali su se knjige pokazale kao izlaz koji nije doveden u sumnju. Pandemija nam je potvrdila da je elektronska komunikacija najbrža i najefikasnija, da su se i obrazovani podsticaji preselili u elektronski prostor, ali da je knjiga i dalje neprevaziđeni prostor za susret sa tekstom i najpouzdaniji oslonac u učenju.Udruženje profesionalnih izdavača Srbije smatra da je neophodno da biblioteke u gradovima Srbije budu opremljenije knjigama u većoj meri nego sada i da budu prilagođene izazovima novog vremena kako bi izašle ususret čitaocima novih generacija i novog senzibiliteta. Nephodno je da se obnovi mreža školskih biblioteka u Srbiji kao jedan od nezaobilaznih načina da knjige budu dostupne svima, ali i kao dragocen način za stvaranje novih čitalaca.Udruženje profesionalnih izdavača Srbije u okviru svojih humanitarnih aktivnosti i dalje će poklanjati knjige i nagrađivati pojedince i ustanove ali se smatra da sastavni deo kulturne politike i solidarnosti celog društva mora biti osnivanje specijalizovanih biblioteka u bolnicama, domovima za stare, dečjim prihvatilištima, sigurnim ženskim kućama, kao i u svim drugim socijalnim ustanovama u kojima u kontinuitetu boravi veći broj ljudi.Svetski dan knjige i autorskih prava nipošto nije prilika da ritualno govorimo o značaju i vrednostima knjige. Svaki dan treba da bude dan u kome smo, kao pojedinci i kao društvo, učinili nešto za knjigu. Ali na Svetski dan knjige Udruženje profesionalnih izdavača Srbije mora da podseti da su autorska i reprografska prava ugrožena kao nikada u istoriji knjige. Pandemija u čijoj senci živimo pokazalo je očiglednom još jednu pandemiju: to je pandemija piraterije i kršenja autorskih prava, pri čemu se knjige u najrazličitijim formatima dele na internetu i društvenim mrežama. Međutim, piraterija nije samo predmet internet aktivizma, ona je masovno i organizovano prisutna u mnogim obrazovnim i kulturnim institucijama, čime se nanose nesagledive štete autorima i profesionalnim izdavačima. Poštujući autorska prava, svako od nas podstiče posvećenost, originalnost, inovativnost pojedinaca i omogućava nastanak novih vrednih dela.Bez poštovanja autorskih prava neće biti ni novih ideja, ni novih knjiga, ni novih vrednosti. Utoliko autorska i reprografska prava nisu samo u interesu autora i izdavača nego čitavog društva.Stoga koristimo priliku da čestitamo jubilej, vek postojanja Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije i želimo da istrajno i dalje radi svoj posao i u narednom veku!Zoran Hamović, predsednik  Upravni odbor: Bora Babić, Gojko Bozović, Vladislav Bajac, Zoran Hamović, Petar Živadinović

"Zmajevi od papira" Mire Otašević na makedonskom

05.08.2021.

U izdanju vodeće izdavačke kuće "Ars lamina" iz Skoplja ovih je dana objavljen roman "Zmajevi od papira" istaknute, nedavno preminule spisateljice iz Beograda Mire Otašević, objavljeno je u dnevnim novinama "Politika". Knjigu je prevela Alida Muča, a pogovor je napisao makedonski pisac i dramaturg Tomislav Osmanli. U središtu ove, inače prve knjige Mire Otašević objavljene u Makedoniji, sugestivno je opisan dramatični životni put arhitekte Selmana Selmanagića, jednog od značajnih učenika međuratne avangradne škole "Bauhaus" u Nemačkoj, nakon Drugog svetskog rata graditljea i profesora visokog međunarodnog renomea koji je ostao da živi i radi u posleratnom Berlinu.Bisera Bendevska, urednica, izjavila je u ime izdavačke kuće "Ars lamina" povodom objavljivanja ovog dela: "Srećni smo što u našem portfoliju imamo vrhunski prevod romana visprene i eruditne autorke Mire Otašević i što se "Zmajevi od papira" pojavljuju na makedonskom jeziku istovremeno kada se obeležava stogodišnjica nenadmašnog "Bauhausa". Makedonski čitaoci će imati priliku da nauče o istorijskim tokovima Drugog svetskog rata kroz ličnu priču Selmana Selmanagića, učenika "Bauhausa" iz Srebrenice, koji uspeva da preživi nacizam i izgradi međunarodnu reputaciju kao arhitekta koji je učio od najboljih. I sve to zahvaljujući prefinjenom  knjževnom stilu autorke Mire Otašević i odličnom prevodu Alide Muča.“ Uskoro će se u izdanju skopskog „Begemota“, isto ugledne makedonske izdavačke kuće, pojaviti i još jedan roman Mire Otašević „Ničeova sestra“, čiji prevod na makedonski takođe potpisuje Alide Muča.

Mira Otašević od 20. do 24. aprila samo na RTS-u

05.08.2021.

Povodom rođendana Mire Otašević (Beograd, 20. april 1944 - Beograd 30. avgust 2019) od ponedeljka  20. aprila do petka 24. aprila 2020. godine na RTS 2 prikazivaće se emisije i prilozi o Miri Otašević, kao i emisije, odnosno TV programi koje je ona stvarala ili u čijem stvaranju je učestvovala. Prva tri dana u tri nastavka biće prikazan snimak komemorativnog skupa koji je održan u Klubu RTS-a, a koji su snimale kamere emisije "Trezor" i u kojem su učestvovali brojni umetnici, prijatelji i saradnici Mire Otašević. Ponedeljak, 20.04.2020. u 7:29 i 1:50 Sećanja na Miru Otašević, zatim dve njene emisije: o Milošu Đuriću i Samjuelu Beketu Utorak, 21.04.2020. u 6:21 i 0:15 Sećanja na Miru Otašević, zatim emisije o Stojanu Ćeliću i Jeleni Šantić Sreda, 22.04.2020. u 6:24 i 1:10 Sećanja na Miru Otašević, zatim dve emisije o "Operi za tri groša" i stotoj predstavi "Kosa" Četvrtak, 23.04.2020. u 6:23 i 0:55 Emisije Mire Otašević: o Jonesku i nekoliko kraćih TV formi Petak, 24.04.2020. u 6:25 i 1:20 Rani TV radovi Mire Otašević: "Čučuk Stana" i "Braća Morići" Petak, 24.04.2020. na RTS SVET u 0:10 O radu školskog programa i programa za decu u periodu od 1972. do 1976. godine Miroslava Otašević je bila dramaturg, scenarista, književnik, urednik u Televiziji Beograd od 1971. do 2001. Dramaturg i scenarista u redakcijama muzičkog i dečijeg programa, zatim autor i urednik više drama, među kojim se izdvajaju: Vreme praznih stranica, Osmeh Margaret Jursenar, Splav meduza, Petrijin venac, Slučaj Harms, Šumanović-komedija umetnika... Koautor je serije "Teveteka" (1998-2000), inicijator osnivanja Muzeja televizije (od 1993), direktor Međunarodnog festivala filmova o ljudskim pravima "Jedan svet" (Beograd, 2001). Bila je član međunarodnih TV žirija, predsedavala žirijem Pri Evropa, Pri Futura i član žirija Bitefa. U redakcijama književnih časopisa uređivala je pozorišnu rubriku. Bavila se teorijom književnosti i pozorišta, posebno područjem istorijskih avangardi. Autor je knjige multižanrovskih eseja Spojni sudovi (1980) i šest romana: Magamal (Geopoetika, 1994), Ničeova sestra (Geopoetika, 1999), Beket i jastog (Geopoetika, 2005), Zmajevi od papira (Geopoetika, 2008), Zoja (Geopoetika, 2012) i poslednji objavljen Gorgone (Geopoetika, 2017). Romani Zoja i Gorgone našli su se u najužem izboru za Ninovu nagradu 2012. odnosno 2016 godine.

NE PONAVLJAJTE ISTE GREŠKE KOJE JE UČINILA ŠPANIJA - Intervju Rafaela Arguljola za Kulturni dodatak, Politika

05.08.2021.

Rаfael Arguljol (Barselona, 1949), španski pisac i filozof, opisao je u svom nagrađivanom romanu Razlog pošasti (La razon del mal), prevedenom i na srpski jezik (Geopoetika, 2015), situaciju velike epidemije i sveopšte blokade grada i njegovih stanovnika. 
"Prvo se šuškalo izokola, zatim su se pojavile nedoumica i pometenost, na kraju sablazan i strah", prvi je pasus romana za koji je španski pisac i redovni profesor estetike na Univerzitetu Pompeu Fabra Rafael Arguljol još 1993. godine dobio Premio Nadal, jednu od najprestižnijih književnih nagrada u hispanskom svetu. Knjiga je prevedena na mnoge strane jezike - na srpski u prevodu književnice Gordane Ćirjanić, a upravo pre mesec dana predstavljen je italijanski prevod romana u Milanu. U Italiji je, kao i u Španiji, ova knjiga postala jedan od najcitiranijih književnih tekstova nakon pandemije izazvane virusom korona jer gotovo vizionarski opisuje materijalni, psihološki pa čak i filozofski okvir situacije izazvane neočekivanom epidemijom koja potpuno menja život stanovnika jedne velike metropole. 
Ovaj razgovor za Politiku s autorom vodimo preko telefona u trenutku kada u Španiji broj obolelih i preminulih prevazilazi i najgore slutnje, a stanovništvo živi svoju drugu nedelju karantina.
Radnja romana događa se u Barseloni jer, kako se to eksplicitno ne govori, već na početku čitamo: "Pre nego što će da podlegne neobičnim dorađajima, beše to napredan grad koji je uživao zadovoljstvo da pripada povlašćenom delu zemaljske kugle." Kako se osećate pred činjenicom da ste opisali bolest, nedoumicu, strah i mnoge druge stvari koje su se pretvorile, potpuno neočekivano, u našu svakodnevicu?
Brine me samo da se ne ispuni drugi deo onoga što se događa u mom romanu, a to je totalitarizam vlasti koja koristi situaciju da bi sebe predstavila kao spasenje.Najednom vanredno stanje zamenjuje osećaj bezbednosti i slobode - i ta situacija pokreće ono najbolje i ono najgore u ljudskim bićima - to je jedan od misaonih tokova vašeg romana. Da li to sada tako doživljavate, kada prolazite kroz sličnu situaciju?
Suočavamo se s radikalno novom situacijom, ali i s poznatom hronologijom velikih pandemija. S druge strane, epidemija se nije pojavila kao prvi put ovaploćena ideja već kao stvarnost koju poznajemo već hiljadama godina. 

I s duhovnog i s metafizičkog stanovišta epidemija uvek nosi sa sobom nešto simbolično, i književnost je to često opisivala.
Dekameron je recimo povezan sa crnom kugom koja je pogodila Firencu 1348, a pre Bokača je još Lukrecije u De rerum naturae posvetio najsjajnije trenutke poeme govoreći o kugi u Atini. Naravno i Alber Kami u Kugi; to su samo neki od mnogobrojnih primera.

Da li je distopija u književnosti i umetnosti zauzela mesto utopije? 
Živimo u realnosti gde diskursu velikih utopija prosto nema mesta, u realnosti gde se Pablo Eskobar u seriji Narkosi predstavlja kao neki novi Ahil, dakle epski junak. Elemente distopije smo s jedne strane potpuno usvojili, kao nešto normalno, ali ipak ne u našoj kući. Zato kada nas je zadesila prava epidemija virusa korona ne znamo kako da reagujemo, da li panično ili indiferentno.

Da li mislite da je u svakoj zemlji pandemija izvukla videlo i zasebnu problematiku svakoga društva? 
Da, i sada se dešava nešto vrlo ozbiljno. Neki mladi ljudi ponavljaju da nema razloga za izolaciju jer su stari oni koji umiru od virusa korona. Taj sveopšti nedostatak individualne odgovornosti može dovesti do smrti drugih. A to košta mnogo u društvu poput španskog, koje nije sklono požrtvovanju. Moramo imati na umu da većina generacija nije učestvovala ni u jednom ratu. Tako su ovde neki ljudi otišli na more da se odmaraju, bežeći iz Madrida, gde je bio fokus zaraze, a poneko je najavljivao žurku da proslavi dolazak virusa korona.

U "Razlogu pošasti" obrađujete i temu koliko je opasno smatrati da su zlo i patnja privilerija "drugoga".
Pre mesec dana smo, bar u Evropi, smatrali da je korona neka vrsta gripa koji imaju u Kini... Tek kada nam je virus stigao, shvatili smo da niko nije neranjiv.

U vašem romanu bolesnici se posmatraju kao krivci, optuženi da su poremetili "normalan" život. 
Nakon korone pred nama je izazov da se ne vratimo toj potrebi da večito optužujemo i demonizujemo druge.

Epidemija pokazuje društvu i čovečanstvu njegove sopstvene granice?
Da, zato klinike za zarazne bolesti nikada nisu u centru velikih gradova, već negde izmeštene, bar kad je reč o Barseloni ili Veneciji. Epidemije dovode čitavo društvo do krajnjih granica i traže da se definiše moralno ponašanje kako kolektiva, tako i pojedinca. Roman upravo nameće misao da velike pošasti mogu da nas dovedu do napretka, kako u našem osećaju individualne slobode i odgovornosti, tako i kolektivne ili, naprotiv, da nas gurnu unazad. Bolesti i velike katastrofe mogu se posmatrati i kao neka vrsta izazova koji priroda nudi društvu kada je došlo u ćorsokak.

U romanu vidimo kako glavni lik u početku sumnja da u današnje vreme može još da se pojavi kakva dovoljno "interesantna" bolest, a na kraju se pojavljuje totalitarni glas Maestra, koji obećava da će magijom spasiti grad. Glas pojedinca, glas nauke, glas režima suprotstavljeni su u "Razlogu pošasti".
U našem društvu setimo se nauke samo u kritičnim situacijama i tada od nje očekujemo da nam nudi rešenja koja su ljudi ranije tražili u religiji. 

Narator u romanu kaže da su to situacije u kojima se neznanje, simulakrum i laž pomešaju. Kada je roman objavljen 1993. godine, ta kombinacija nije bila toliko jasna kao sada, s političkim figurama kao što su Boris Džonson, Bolsonaro ili Tramp, koji utelovljuju ova tri koncepta. Iracionalnost je poprimila druge vidove, ali se strah uvek zloupotrebljava. A mi smo - svaka ljudska jedinka na psihološkoj ravni - pre svega kombinacija straha i nade. Mi sada verujemo nauci i medicini, ne zato što znaju rešenje, već zato što znaju mehanizme za njegovo postizanje.

Ovih dana se govori o tome kako je Kina, koja se ne smatra za demokratsko društvo, bolje umela da se nosi s pandemijom nego demokratske evropske zemlje, poput Italije i Španije.
Mislim da postoji vrlo pogrešna koncepcija šta je demokratija, gotovo od njenog osnivanja. Jedan od velikih utemeljitelja demokratije, pored Perikla, bio je Eshil. A za njega je najvažnija bila borba protiv hibrisa, protiv preterivanja. Demokratija shvaćena kao posredovanje između bogatih i siromašnih, između starih i mladih, između bolesnih i zdravih... Samo društvo koje uspostavi tu ravnotežu može se nazvati demokratskim. 

U romanu kritikujete vlast, društvo i pojedince, nespremne da se suprotstave nepoznatom zlu pre svega jer ga ne prepoznaju, a onda i iz sopstvenog komfora. Takođe se obrušavate i na medije, pre svega pisanu štampu, koja je izgubila sav ugled. Kako mediji deluju tokom ove pandemije? 
U početku su se pojedini mediji ponašali jezivo. Nakon toga imam utisak da je došlo do reakcije koja je preusmerila pristup ka odgovornijem postupanju sa situacijom.

Pre nego što ste se okrenuli književnosti i filozofiji, studirali ste medicinu? Da li je to ostavilo traga u vašem pisanju i razmišljanju? 
Mene su u medicini oduvek zanimali njeni saosećajni elementi, koji prevazilaze dogmatske i ideološke interese. Trebalo bi Hipokratovu zakletvu vratiti u lekarske ordinacije. Da se pacijent ne oseća kao klijent, već da doživi tu ideju posredovanja o kojoj je govorio Eshil.

Da li realnost uvek ipak prevazilazi bilo kakvu književnu maštu, kako je govorio Dostojevski?
Pa ova situacija sada konkretno pokazuje koliko su stanja poput pandemije slična ratovima. Tada se čitavo društvo posmatra u jednom istom prostoru - materijalnom, vremenskom, istorijskom - i dopušta nam da jasnije analiziramo ljudsku prirodu.

Roman je istraživanje zla, ali i bolesti u metaforičkom smislu. Da li čovečanstvo nešto nauči iz sličnih situacija? 
Iz apokaliptičnih situacija izvodi se moralna pouka, potreba da se živi u trenutku (Carpe diem) kao i potreba za amnezijom. Ne zaboravimo da je možda i najkreativniji trenutak u istoriji čovečanstva nastupio posle crne kuge, u vreme renesanse u Firenci i Toskani u 15. veku. Čovečanstvo je prilično nepredvidljivo.

Ako društvo nije zdravo, može li biti nečeg pozitivnog nakon jedne ovakve kolektivne traume, u ovom stanju globalne krize?
Ono što se događa može nas dovesti do izvesnog moralnog oporavka i duhovnog preporoda, ali može dovesti i do određene sklonosti koju ljudsko biće takođe ima, a to je anestezija i zaborav. Takođe je važno što se u ovakvim situacijama javlja jedna često zanemarena vrednost: saosećanje. Potpora za preživljavanje - fizičko, materijalno i duhovno - nije ni ekonomska organizacija niti politička vlast, već moć solidarnosti i saosećanja koju pojedinačno i kolektivno možemo da pokažemo, sada i u vremenu koja predstoje kada pošast ostane za nama.

Imate li neku poruku za srpsku javnost, jer je to zemlja u kojoj ste više puta boravili, gde ste gostovali kao predavač i gde su objavljivane vaše knjige? 
Osećam posebnu bliskost prema Srbiji, pa vas stoga još više molim da ne ponavljate greške koje je učinila Španija. Razgovor vodila Tamara Đermanović.

Bob Dilan objavio novu pesmu nakon osam godina

05.08.2021.

"Murder Most Foul" je naziv nove objavljene pesme Boba Dilana, prve nakon osam godina. U ovoj epohalnoj pesmi od sedamnaest minuta, Dilan peva o ubistvu američkog predsednika Džona F. Kenedija 1963. godine u Dalasu."Ovo je do sada neobjavljena pesma koju smo odavno snimili. Nadam se da će vam biti interesantna. Ostanite bezbedni, oprezni i neka vam pomogne bog", izjavio je Dilan povodom objavljivanja pesme.Geopoetika je 2019. godine objavila Dilanove "Pesme 1961-2012". Knjiga predstavlja pesnički opus jedne od najvećih živih legendi prošlog i ovog veka i celokupno pedesetogodišnje pesničko stvaralaštvo Boba Dilana. Publika srpskog jezičkog prostora, kao i celog regiona, ima privilegiju da čita Geopoetikino svetski unikatno izdanje koje je u odnosu na originalno američko, dozvolom autora, prošireno propratnim tekstovima koji prethode svakom albumu, to jest Dilanovom pesničkom periodu, kao i uvodnim tekstom. Urednici knjige i edicije Notni spisi su sa trideset i jednim mini – esejom, svu ovu liriku obogatili biranim detaljima, kao i uvodom koji se Dilanom bavi prevashodno kao književnikom.

VAŽNO OBAVEŠTENJE!!!

05.08.2021.

Dragi naši čitaoci,S obzirom na novonastalu situaciju u zemlji Klub čitalaca Geopoetike neće raditi do daljnjeg. Za sve informacije možete da nam pišete na mejl beograd@geopoetika.com ili na našu fejsbuk stranicu Izdavačka kuća Geopoetika i mi ćemo vam blagovremeno odgovoriti. Sva naša izdanja u ovom trenutku možete poručiti onlajn putem sajtova www.knjizara.com i www.makart.rs.Ove mere smo preduzeli zbog toga što mislimo na vas i što nam je u ovom trenutku najbitnija vaša sigurnost. 

Popusti u Geopoetici za 8. Mart

05.08.2021.

Povodom predstojećeg 8. Marta, Međunarodnog dana žena, u našoj Kući za čitanje u Kapetan Mišinoj 8, sva naša izdanja biće na popustu od 30%, dok će određen broj naslova biti na popustu od čak 50%. Akcija traje od srede, 4. marta, do petka, 6.marta.Knjiga je cvet za 21. vek!

Geopoetika na Sajmu knjiga u Novom Sadu

05.08.2021.

Izdanja Geopoetike od utorka, 3. marta, do nedelje, 8. marta možete pronaći na Sajmu knjiga u Novom Sadu.Ovogodišnji novosadski Sajam knjiga obeležiće ekskluzivno gostovanje britansko-američke književnice Trejsi Ševalije, više od 100 programa u okviru "Dana Laze Kostića", turnir u basketu 3X3, tri tematske izložbe na "Art Expu" i poklon-igra za posetioce u kojoj su izlagači darovali više od 400 naslova.

Dani Geopoetike u knjižari Zlatno runo

05.08.2021.

Sa velikom radošću vas pozivamo da posetite dane Geopoetike u knjižari Zlatno runo u Svetogorskoj 3 u Beogradu, koji će se održavati od 18. do 25. februara. U toku ovih dana moći ćete da kupite naša izdanja na popustu od 20%, a održaćemo i promocije dva nova naslova: Sreda 19. februar u 19 časova, Propitivanje peska Mire Popović. Pored autorke o knjizi će govoriti i Vladislav Bajac, direktor i glavni urednik Geopoetike. Petak 21. februar u 19 časova, Naš veliki album električnih dana Johane Maksl. Na promociji će govoriti prevoditeljka Tijana Tropin i Jasna Novakov Sibinović, izvršna urednica Geopoetike.   Propitivanje peska je nova zbirka priča Mire Popović, dobitnice nagrade Žensko pero. Nove priče Mire Popović prirodan su nastavak prethodne knjige Buđenje, što sugeriše njihovu izvornu vezu, ali i osvajanje novog pripovedačkog polja i u širinu i u visinu. Prepliću se ovde strah(ote) i humor, porodica i partneri, anđeli i leđni kraul zvani trojeručica… A onda, uz religiju, iznenada i rat, odnosi između same sebe (više no između drugih), razgovori s mrtvima. Propitivanje peska zapravo je mali ogled o razlici između stvarnosti i prikaza stvarnosti – i to pričama koje su na ivici da budu usmene.   Naš veliki album električnih dana Johane Maksl prvi je roman ove mlade nemačke spisateljice za koji je ujedno 2019. godine i dobila nagradu Fulde za prvi roman.  Istovremeno duhovita zavrzlama i tragičan izveštaj, njen književni album bez daha, kao pod reflektorima pripoveda o potrazi za iščezlom Johanom, kako se čini, majkom dece koja nam se kolektivno obraćaju. Priča o nestanku uhvaćena u albumu sastavljenom od snimaka vrtoglave potrage, puna letimičnih susreta u doba fluidnih granica, električna, monstruozna, koja otvara nove puteve. Ovaj roman je rezervoar ideja.    

Radivoju Šajtincu nagrada za umetnički senzibilitet

21.09.2021.

Nagrada za moderni umetnički senzibilitet Fonda „Todor Manojlović“ za 2019. godinu pripala je zrenjaninskom književniku Radivoju Šajtincu, kojem je Geopoetika izdavač većeg broja proznih dela a od kojih je poslednja knjiga "Suva igla" objavljena za Beogradski sajam knjiga 2019.  Upravni odbor Fonda čiji je predsednik Nenad Šaponja, a članovi Petar Arbutina, Gojko Tešić, Vasa Pavković i Milan Bjelogrlić u svom obrazloženju istakli su da: "Aktivno učestvujući nekoliko decenija na književno-umetničkoj sceni Srbije kao pesnik i prozni pisac, Radivoj Šajtinac je ostvario izrazito moderno i respektabilno književno delo, na jasnom tragu poetike Todora Manojlovića."

Didje Dekoan novi predsednik Akademije Gonkur

05.08.2021.

Francuski pisac Didje Dekoan novi je predsednik Akademije Gonkur. Dekoanov roman Nadleštvo za bašte i ribnjake Gepoetika je objavila 2018. godine u ediciji Svet Proze. Glavni cilj Akademije Gonkur je da kroz literarne aktivnosti promoviše i potpomaže francusku književnost. „Gonkurova nagrada” najveća je francuska književna nagrada. Dodeljuje je Akademija Gonkur od 1903. godine, autoru najboljeg francuskog proznog dela objavljenog te godine. Među dobitnicima su i slavni pisci kao što su Marsel Prust, Margerit Diras, Simon de Bovoar, Patrik Modijano. Prvu knjigu Didje Dekoan objavio je sa dvadeset godina. Za njom je usledilo dvadesetak romana među kojima su Abraham iz Bruklina (dobitnik nagrade "Prix des libraires", po izboru 5.000 knjižara u Francuskoj, Belgiji, Švajcarskoj i Kanadi, 1972), Pakleni Džon, za koji je 1977. godine dobio Gonkurovu nagradu, Dete Kineskog mora (1981), Autopsija zvezde (1987), Ubistvo na engleski način (1988), Sobarica sa Titanika (1991) po kojem je snimljen film 1997. godine, Luiz (1998), Anri ili Henri: roman o mom ocu (2006), Engleskinja na biciklu (2011), kao i knjige eseja: Rečnik zaljubljenika u Bibliju, Rečnik zaljubljenika u crnu hroniku, Luis i Alisa, Isus, Bog koji se smejao, Beatris u paklu.Njegov roman Nadleštvo za bašte i ribnjake prevodi se na 14 jezika.

Peti Smit dobitnica književne nagrade PEN

05.08.2021.

Dobitnica prestižne književne nagrade PEN America Literary Service Award za 2020. godinu je književnica i rokenrol heroina, autorka Geopoetike Peti Smit. Nagrada će joj biti uručena na svečanosti u Američkom prirodnjačkom muzeju u Njujorku 19. maja.PEN America je organizacija koja objedinjuje književnost i borbu za ljudska prava dok štiti kreativnu ekspresiju. Godišnja nagrada dodeljuje se za kulturni uticaj i uticaj na živote drugih. Prethodni dobitnici nagrade su Stiven King, Dž.K. Rauling, Toni Morison, Filip Rot i Margaret Etvud. "U svim uzbudljivim inkarnacijama - Peti Smit kao rok boginja, pesnikinja, elokventni svedok boemskog Njujorka njene mladosti, svedočila je preobražajnoj moći književnosti u svom životu, i koristila je svoj status zvezde da ohrabri čitanje i pisanje njenih poštovalaca. Pružila je buntovnički primer ženske umetnosti, ujedinjen sa duboko principijalnom ljudskošću, koji nam je još uvek uzor u životu", izjavila je predsednica PEN-a Dženifer Egan. Geopoetika će nastaviti s objavljivanjem dela Peti Smit u narednom periodu.

Predstavljanje knjige "Zanimanje oca" Sorža Šalandona u KROKODILovom centru

05.08.2021.

U ponedeljak, 17. februara, u 18 časova u KROKODILovom centru u Beogradu (Karađorđeva 43) biće predstavljena dva prevoda knjige francuskog autora Sorža Šalandona, Zanimanje oca.  U Beogradu knjiga je objavljena 2019. u izdanju Geopoetike u prevodu Jelene Stakić, a u Zagrebu će se pojaviti u izdanju Znanja, u prevodu Maje Ručević. U razgovoru o knjizi učestvuju prevodioci Maja Ručević, Jelena Stakić i Danijela Pejčić.Posle trideset četiri godine provedene u listu Libération, Sorž Šalandon je danas novinar u satiričnom nedeljniku Canard enchaïné. Nekada veliki reporter, ovenčan nagradom Albert-Londres (1988), on je i autor više romana, od kojih su neki nagrađeni prestižnim francuskim književnim nagradama. Zanimanje oca nesumnjivo je najintimnija autorova knjiga. Šalandon iznosi uzbudljivu priču o odnosu između oca mitomana i nasilnika i njegovog sina. U knjizi Zanimanje oca nalazimo sve teme koje ovaj reporter i pisac temeljno istražuje iz romana u roman: detinjstvo, figuru oca, rat, heroizam i njegove legende. Ovaj, vrlo lični roman znatno se razlikuje od ostalih, ali istovremeno osvetljava i čitavo delo Sorža Šalandona, a i njegov život, takođe. „Moj otac je govorio da je bio pevač, fudbaler, trener džuda, pastor Pentekostne američke crkve i lični savetnik generala De Gola sve do 1958. Jednoga dana rekao mi je da ga je General izdao. Najbolji prijatelj postao mu je najgori neprijatelj. Tad mi je otac saopštio da će ubiti De Gola. I zatražio da mu pomognem. Nisam imao izbora. To je bilo naređenje. Bio sam ponosan. Ali sam se, isto tako, i plašio… Kad imate trinaest godina, pištolj je čudno težak“, ovako sam Sorž Šalandon govori o svome ocu i sebi kao dečaku.

Georgi Gospodinov dobitnik italijanske književne nagrade Čepo

05.08.2021.

Bugarski pisac Georgi Gospodinov ovogodišnji je dobitnik italijanske "Međunarodne nagrade Čepo" za svoje pripovetke, a zahvaljujući svojoj misaonoj poetici ispunjenom melanholijom i humorom, kako stoji u obrazloženju žirija.Šezdesetčetvrta dodela književne nagrade Čepo, prve italiajanske nagrade posvećene pripovetkama, pod rukovodstvom i predsedavanjem Paola Fabricija Lakucija, održaće se u Pistoji i u Firenci od 14. februara do 15. marta 2020. na manifestaciji pod nazivom "Bijenale Čepo pripovetke 2020". Geopetika je do sada objavila tri zbirke pripovedaka Georgija Gospodinova: "I druge priče"(2011), "I sve postade mesec" (2016) i "Sva naša tela" (2019).  

Radivoj Šajtinac na "Postninovskim čarolijama"

05.08.2021.

U okviru književnog festivala "Postninovske čarolije" u ponedeljak, 20. januara, u 19 časova u klubu Magistrala Doma kulture Studentski grad biće predstavljena knjiga "Suva igla" (Geopoetika, 2019), Radivoja Šajtinca. S Radivojem Šajtincem o knjizi će razgovarati Nemanja Veljović Subrosa.
Radivoj Šajtinac piše poeziju, prozu, književnu i likovnu kritiku, bavi se dramaturgijom i prevođenjem s ruskog i engleskog jezika. "Suva igla"je šesti Šajtinčev roman u izdanju Geopoetike, a ove godine je ušao u širi izbor kandidata za NIN-ovu nagradu.

"Ubistvo Komtura" među deset najčitanijih u BGB

05.08.2021.

Među deset najčitanijih naslova stranih autora protekle godine u mreži Biblioteke grada Beograda nalazi se dvotomni roman Harukija Murakamija "Ubistvo Komtura" u izdanju Geopoetike. Ova informacija saopštena je na proslavi povodom 89. rođendana ove značajne kulturne institucije, koja se održala u sredu, 15. januara 2020. godine i na kojoj se tradicionalno dodeljuju  nagrade i priznanja.      

Roman Radivoja Šajtinca u širem izboru za NIN-ovu nagradu

05.08.2021.

Roman "Suva igla" našeg autora Radivoja Šajtinca ušao je u širi izbor za Ninovu nagradu! Srećni smo što ovu vest možemo da podelimo s vama!Šajtinac u svom, novom, porodičnom romanu piše kako je uklanjanje ustranu pred pritiskom neizdrživo jednoličnog, besciljnog bitisanja, podjednako moguće, s istim izgledima da bude uzaludno, i u furnirani orman, u koji se od sveta povukao jedan od njegovih likova, kao i u pisanje pesama, popravak trulog oluka, razgovore o stvarima koje se ponavljaju. Plete, tako, Radivoj Šajtinac paukovu mrežu neprimetne, neumitne prolaznosti, sažete u formuli kojom su počinjale bezbrojne, već izbledele stare priče: Bili baba i deda i živeli do kraja života... Ma koliko ovaj skrajnuti mikrokosmos na prvi pogled izgledao banalan, poznat, njega Šajtinac, veštinom izbrušenom i pokazanom u prethodnim knjigama, pretvara u toplo pripovedanje o svim našim, naherenim, potkopanim i neprimetnim egzistencijama, načetim vremenom koje im nije sklono, kome se, ipak, gerilski žilavo odupiru njegovi likovi. - Milan Ristović

Geopoetika na Gradskom sajmu knjiga u KC Grad

05.08.2021.

U subotu, 28. decembra, od 12 do 20 časova u Kulturnom centru Grad održaće se Gradski sajam knjiga na kom će učestvovati Geopoetika. Naša najpopularnija izdanja ćete tom prilikom moći da nabavite po specijalnim, prazničnim cenama.

Radno vreme za praznike

05.08.2021.

Radno vreme Kluba čitalaca Geopoetike u Kapetan Mišinoj 8 za novogodišnje i božićne praznike: Ponedeljak, 30. decembar i ponedeljak, 6. januar od 9 do 14:30 časova Utorak, 31. decembar od 9 do 12 časova 1,2,3 i 7. januar Klub čitalaca neće raditi Od srede, 8. januara, radno vreme će biti uobičajeno, od 9 do 17 časova, sredom od 9 do 20.

Predstavljanje romana "Z" Dane Todorović u Beogradu

05.08.2021.

Nedavno objavljeni roman "Z", Dane Todorović (Geopoetika, 2019) biće predstavljen u petak, 20. decembra, u 19 časova u beogradskom KROKODILovom Centru (Karađorđeva 43, stepenice). Sa autorkom će razgovarati Tamara Krstić. Ulaz je slobodan."Glavni junak po imenu Z u jednoj polovini radnje zapravo je – formula! I to fraktalna (geometrijska struktura znana po samosličnosti, gde je svaki njen razloženi deo umanjena i gotovo istovetna kopija celine). Ovaj lik, zarobljen u jednačini, jeste narator koji povremeno boravi u prirodi i među ljudima. On je, preveden u tradicionalni prosede, komentator zbivanja, onaj što mami publiku da na predstavu dođe, ali i srednjovekovni najavljivač radnje u pučkom pozorištu, ili renesansni pisac što na početku poglavlja obnaroduje dalji tok svoje pripovesti.
Da, druga polovina knjige je priča o pučkom amaterskom pozorištu na jugu Sicilije sa radnjom ovoga doba, ali po atmosferi preseljenoj nekoliko vekova ranije. A to znači da su pred čitaocem dramski tekst, malo stihova, "mrske" didaskalije, pozorišne peripetije, humor komedije i besprekorno ispisana uverljivost pozorišnog života. Dana Todorović je iskusila taj život zajedno sa novom mudrošću koju je stekla. U carstvu brojeva i matematičkih formula ove knjige svih književnih rodova krije se neki tajni poredak, i to tamo iza besprekorno uređenog sistema – poput harmoničnih tonova, u kojem se sudaraju jungovski Red i Haos kosmosa, Šekspirov Hamlet i Beketov Godo. Njima je autorka dodala svetlo, tamu i pirandelovsku oslobođenost. Ah, da, kao fi nalni začin – i malo ljubavi, što ide uz svaki recept." - Vladislav Bajac Dana Todorović rođena je 1977. godine u Beogradu. Školovala se u Budimpešti, Detroitu, Indijanapolisu i Njujorku, a studije drame završila je u Londonu. Bavila se glumom i prevođenjem. Posebno prevodilačko iskustvo stekla je u oblasti filma i pozorišta (scenarija, drame, itd.), a šest godina radila je i kao prevodilac u Ujedinjenim nacijama.Njen prvi roman Tragična sudbina Morica Tota (2008) preveden je na nemački i engleski jezik. Objavljen je u ediciji "Svetska serija: Srbija" britanskog izdavača Istros Books. Park Logovskoj (Geopoetika, 2015), njen drugi roman, našao se u najužem izboru za Ninovu nagradu i Nagradu "Isidora Sekulić". Preveden je na nemački jezik.
Do sada je objavila i nekoliko kratkih priča u novinama i časopisima, kao i dve knjige za decu za slovenačko tržište

Uskoro u izdanju Geopoetike "Trpeza za umorne putnike" Đorđa S. Kostića

05.08.2021.

Geopoetika 18. decembra objavljuje knjigu "Trpeza za umorne putnike" Đorđa S. Kostića, koji nas svojim kulinarskim bedekerom vodi kroz Srbiju devetnaestog veka. U zemlji, koja je postepeno dobijala svoje prepoznatljive obrise na karti Evrope, kao ulazna kapija na putu ka nepoznatom, haotičnom ali izazovnom „"Orijentu", stranci su srdačno dočekivani i ugošćavani. Zapažajući posebnosti "srpskog jelovnika", uočavali su uticaje, različite lokalne kuhinje, njegove dobre i – povremeno za njih – njegove teško svarljive osobine, oslobađali se predrasuda o domaćinima i zemlji. Kroz "prizmu jelovnika" prelamali su se i procesi "deorijentalizacije", i "evropeizacije"promene socijalnih, privrednih i kulturoloških obrazaca mladog srpskog modernog društva.. Kostić, kao iskusan i akribičan istraživač, otkriva podjednako zanimljiv i važan, do sada zanemaren, deo naše društvene istorije. Idealan poklon za slave i praznična okupljanja, knjiga o ishrani u 19.veku u Srbiji. Zanimljivi, duhoviti, otkrivajući putpisni zapisi ilustrovani autentičnim crtežima predstavljaju nesvakidašnji uvid u ovaj segment naše kulturne istorije.Đorđe S. Kostić,  rođen u Somboru 1947, diplomirao je na Katedri za jugoslovenske književnosti i opštu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i 1986. doktorirao na istom fakultetu. Od 1980. godine bio je zaposlen u Balkanološkom institutu SANU. Od oktobra 1990. do oktobra 1992. godine, a na poziv Vilhelmovog univerziteta Vestfalije iz Minstera,  predavao je jugoslovenske književnosti i vodio lektorat za srpskohrvatski jezik u Baltičko-slovenskom seminaru. U Balkanološkom institutu SANU, u zvanju naučnog savetnika, rukovodilac je nekoliko projekata. Učestvovao je na naučnim skupovima u zemlji i u inostranstvu.Objavio je više monografija, urednik je knjiga i zbornika, te autor nekoliko izložbi u zemlji i inostranstvu.

Praznici stižu u Geopoetiku! Novogodišnji popusti na naša izdanja

05.08.2021.

Novogodišnji i Božićni praznici nam se bliže, a Geopoetika je kao svaki put u ovo doba godine, odlučila da obraduje svoje verne čitaoce popustima od 30% do 50% na sva izdanja u prodaji. Popust možete ostvariti dolaskom u naš Klub čitalaca (Kapetan Mišina 8) od ponedeljka 9. decembra do ponedeljka 30. decembra. Spremili smo i posebne paketiće koji sadrže tematski ili jezički srodna izdanja, koji će biti na popustu od 40%. O njima ćete saznati više u našoj Kući za čitanje. Ukoliko niste iz Beograda ili iz nekog drugog razloga ne možete da dođete do nas, knjige po sniženim cenama možete naručiti telefonom, a platiti pouzećem!Čuli smo da je decembar najbolji mesec za poklanjanje i čitanje knjiga :) 

Dve nagrade za Geopoetiku na Niškom sajmu knjiga

05.08.2021.

Na nedavno otvorenom 56. Niškom sajmu knjiga, izdavačkoj kući Geopoetika dodeljene su dve prestižne nagrade – "Presad mudrosti" za kompletnu produkciju u 2019. godini i nagrada "Inicijal" za delo koje afirmiše knjigu u užem ili širem smislu za zbirku pesama "Pesme 1961-2012", Boba Dilana. Niški sajam knjiga i grafike je manifestacija posvećena knjizi, čitaocima, izdavačima i štamparijama, kao i drugim akterima književnog i kulturnog života Niša i Srbije. Organizator sajma, Niški kulturni centar svake godine dovodi najveće i najznačajnije domaće izdavačke i knjižarske kuće, sa izdanjima iz oblasti lepe književnosti, umetnosti, arhitekture, građevinarstva, mašinstva, elektronike, informatičkih tehnologija, medicine, farmacije, veterine, ekologije, ekonomije, menadžmenta, sociologije, filozofije, komunikologije, marketinga, odnosa s javnošću, istorije, muzikologije, kulturologije, etnologije, estetike, psihologije. Pozivamo vas da posetite naš štand na Niškom sajmu koji traje od 2. od 8. decembra u Sportskoj hali "Čair".

Vladislav Bajac i Geopoetika gosti sajma knjiga u Puli

05.08.2021.

Vladislav Bajac, direktor i glavni urednik Geopoetike, biće gost ovogodišnjeg izdanja sajma knjiga "Sa(n)jam knjige" u Puli  od 5. do 15. decembra na kojem će učestvovati gotovo trista autora, savremenih književnika, istoričara, kulturologa i umetnika. Tema ovogodišnjeg Sajma Grad donosi priču o gradovima, njihovim prošlostima, o tome kako živeti njihovu sadašnjost, ali i njihovu budućnost. Sloganom Gradovi u tijeku 25. Sa(n)jam knjige u Istri upućuje na raspravu o kontinuitetu promena. Ovogodišnje autore predvodi jedan od velikih pisaca grada, Orhan Pamuk, s kojim će razgovor voditi Vladislav Bajac. Gostovanje Orhana Pamuka biće propraćeno i susretom svetski poznatih turkologa i prevodilaca njegovih dela iz SAD-a, Nemačke, Češke, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Među istaknutim autorima koji će gostovati na 25. Sajmu su i Žanet Fišer, psihoanalitičarka i autorka knjige Susret psihoanalitičarke i Marine Abramović (Geopoetika, 2019), zatim istoričarka, Latinka Perović, nemačka književnica Dženi Erpenbek (Pohođenje, Geopoetika, 2009), slovenačko-austrijska spisateljica Maja Haderlap, Ana Bilankov, hrvatska vizualna umetnica  i Svein Menesland, akademik i profesor slavistike. Više o manifestaciji "Sa(n)jam knjige" pronađite na http://www.sanjamknjige.hr/hr/2019/naslovnica/

Emisija Trezor celu nedelju posvećuje Miri Otašević

05.08.2021.

Emisija Trezor koja se emituje na RTS-u 2 od 11 časova i posle ponoći, od 25. do 29. novembra biće posvećena nedavno preminuloj Miri Otašević, dramaturgu, scenaristkinji, književnici, urednici u Televiziji Beograd i autorki Geopoetike od samog osnivanja.U ponedeljak i utorak biće prikazana emisija O MIRUŠKI, iz dva dela, snimljena povodom smrti Mire Otašević. Redakcija za istoriografiju pozvala je njene prijatelje, pozorišne-televizijske-književne stvaraoce, kolege, saradnike, izdavače, urednike i članove porodice da zajedno provedu dva sata govoreći o njoj. Prikazano je  jedno od TV dela iz Mirinog omiljenog žanra "kreativna upotreba arhive" i pročitana su dva odlomka iz njenih romana Magamal i Gorgone. Govorilo, se o Miri i njenom delu, a kamere "Trezora" su snimale. Skup je održan u Klubu RTS-a u zgradi Radio Beograda. Gledaoci će imati priliku da vide i Mirine emisije FIAT PANIS (Neka bude hleba) - video esej posvećen našem najvećem klasičnom filologu i filozofu, akademiku i omiljenom profesoru etike Milošu Đuriću, ON NEĆE DOĆI VEČERAS – Dokumentarni TV film realizovan povodom 50 godina od praizvedbe Čekajući Godoa, NA DRUGOJ STRANI, NA RUBU SETE - Emisija je posvećena jednom od naj­zna­­čaj­nijih savremenih slikara, akademiku i  pro­fe­so­ru Li­kovne akademije, Stojanu Ćeliću, kao i video portret JELENA, realizovan je za za seriju Kraj epohe Dragana Babića i govori o balerini i mirovnoj aktivistkinji Jeleni Šantić i njenom izuzetnom životu posvećenom umetnosti i borbi za mir. Biće prikazana i emisija AGENCIJSKA VEST, realizovana od arhivskog materijala sa izjavom Josipa Broza o mogućim posledicama zbog stava Jugoslavije i osude vojne intervencije na ČSSR i agencijskih vesti koje je TVB primala o događajima u Čehoslovačkoj do 19. ja­nuara 1969. kada se u znak protesta spalio Jan Palah, kao i mnoge druge.

Manifestacija u Pančevu posvećena Murakamijevoj knjizi "Norveška šuma"

05.08.2021.

Tradicionalna pančevačka manifestacija "Jedna knjiga – jedan grad" biće ove godine posvećena romanu Harukija Murakamija "Norveška šuma" (izdavač Geopoetika), a održaće se u čitaonici Gradske biblioteke u Pančevu od 26. do 29. novembra.Na prvoj večeri, u utorak, 26. novembra u 19 časova, biće predstavljena izdavačka kuća Geopoetika, koja je ekskluzivni izdavač Hurakija Murakamija na našim prostorima. U razgovoru će ovom prilikom učestvovati Divna Glumac, prevodilac s japanskog, Dragana Kovačević, urednica programa Radio Beograda 2 i Jasna Novakov Sibinović, izvršna urednica Geopoetike.  U sredu (27. novembra) u 19 časova tema razgovora biće muzika u Murakamijevim delima, dok će se u četvrtak (28. novembra) od 19 časova debatovati o ženskim književnim likovima u njegovim romanima. Poslednje veče (petak, 29. novembar u 19 časova) ima za temu "Pisac kao profesija", što je i naziv najnovije knjige eseja Harukija Murakamija. Učesnici ovih drugih večeri su: Ivan Kačavenda, Dušan Petrović, Vladislava Gordić Petković, Milica Obrenović, Vasa Pavković i Goran Skrobonja.

Mira Popović gošća književnog festivala u Parizu

05.08.2021.

U Parizu će se od 27. novembra do 2. decembra održati festival “Vikend na Istoku” (Un Weekend à l’Est) koji je posvećen Beogradu. Na festivalu učestvuju srpski pisci  Mira Popović, nagrađena autorka Geopoetike, Svetislav Basara, Goran Petrović i Bora Ćosić.Književni deo programa festivala organizovan je uglavnom kroz susrete i dijalog srpskih i francuskih pisaca. U čuvenoj Poljskoj knjižari na Sen Žermenu Mira Popović će razgovarati s francuskom književnicom Žulijom Dek. U okviru književnog programa festivala održaće se, u kultnoj knjižari Ekim de paž (L’Écume des pages) na bulevaru Sen Žermen, i književno veče posvećeno Ivi Andriću i Danilu Kišu. Ovogodišnjim izdanjem festivala posvećenog Beogradu predsedava sineasta Mila Turajlić, a počasni gost je strip autor Enki Bilal. Učesnik festivala posvećenog Beogradu, biće i Alberto Mangel, autor više knjiga u izdanju Geopoetike. Prethodni gosti festivala bili su Vrašava, Kijev i Budimpešta.  Festival "Vikend na Istoku" osnovala je 2016. godine francusko-švajcarska izdavačka grupa Libella u nameri da kroz književnost, muziku, pozorište, film, likovnu umetnost, ples, fotografiju, strip, predstavi kulturu i umetnost jedne prestonice istočne ili centralne Evrope. Celokupan program festivala možete pogledati na linku http://weekendalest.com/      

"Hronika sumnje" na albanskom

05.08.2021.

Ovih dana, u vreme održavanja Sajma knjiga u Tirani, pojavio se u prevodu na albanski jezik roman "Hronika sumnje" Vladislava Bajca.Knjigu je izdao Albanski institut za međunarodne odnose iz Tirane, a preveo Jorgji Qirjako, donedavni zamenik direktora ovog Instituta.Objavljivanje romana posledica je prošlogodišnjeg autorovog gostovanja u ovom Institutu i redakciji časopisa Tirana Tajms kada je Bajac u njihovoj knjižari predstavio publici svoje stvaralaštvo, kao i prethodnih poseta u okviru saradnje ove institucije i Evropskog pokreta u Srbiji.Roman "Hronika sumnje", u izdanju Geopoetike, dobio je 2017. nagradu Meša Selimović za najbolju knjigu u prethodnoj godini i bio u najužem izboru za Ninovu nagradu i regionalnu nagradu Mirko Kovač. U Srbiji je doživeo tri izdanja. 

Predstavljanje knjige "Onaj iznutra" Sema Šeparda

05.08.2021.

U četvrtak, 21. novembra, u 19 časova u Klubu Magistrala (DKSG) biće predstavljen roman Sema Šeparda "Onaj iznutra" (Geopoetika, 2019). U razgovoru će učestvovati Ivana Đurić-Paunović, prevodilac knjige, Miroljub Stojanović, filmski kritičar i Vladislav Bajac, pisac i direktor Geopoetike. "Stvarnost je precenjena. (…) "Onaj iznutra" je atlas od sakupljenog materijala, obeležen otiscima čizama čoveka koji otvorenih očiju instinktivno luta po predelima nezemaljskih puteva." - Peti Smit, Iz Predgovora Šepardova priča, visokog emotivnog naboja, puna uspomena, počinje prizorom čoveka koji se nalazi u svojoj kući, u zoru, okružen jasikama i kliktavim smehom kojota, dok u tišini savladava razdaljinu između sadašnjosti i prošlosti (…) Ritmovi pozorišta, jezik poezije i sumorni humor prepliću se u ovoj fascinantnoj meditaciji o prirodi iskustva, istovremeno slavljeničkog, nadnaravnog, gorkog i nezaboravnog. Sem Šepard (1943-2017), pisac, glumac, dramski pisac, dobitnik Pulicerove nagrade, autor je više od 55 drama i 3 zbirke priča. Glumio je u preko 60 filmova i bio je nominovan za Oskara. Dobitnik je počasne diplome Koledža Triniti u Dablinu. Bio je član Američke akademije umetnosti i književnosti, a primljen je i u Pozorišnu kuću slavnih.