Sergej Trifunović je rođen 2. septembra 1972. u 9.40 ujutro, u Mostaru. Devica sa podznakom u Škorpiji, Mesecom u Raku. Nikako da zapamti gde su mu Mars i Venera. Završio je samo osnovnu školu. Posle drugog razreda gimnazije, upisao Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, koji takođe nije završio. No, to...
Majlis Besri je diplomirala 2005. političke nauke u rodnom Bordou. Potom je na Institutu za medije i komunikacije u Parizu pet godina bila predavač u oblasti dokumentarnih radijskih programa. Od 2003. godine je producentkinja i urednica Radija „Frans kultur“ Francuskog državnog radija.
Treće doba, prvi roman Majlis Besri, osvojio je...
Zoran Predin slovenački je novotalasni kantautor rođen u Mariboru 1958, kojem, zbog njegove provokativnosti i crnohumornih tekstova, i najveći neprijatelji priznaju duhovitu autorsku izvornost i iskričavu nekonvencionalnost. U svojoj bogatoj umetničkoj karijeri objavio je 43 autorska albuma, četiri zbirke muzičkih tekstova (Praslovan, Sonček je, Brez kravate in vezalk i Poljub, ki riše ustnice),...
Reditelj, scenarista i pisac Pavel Sanajev rođen je 1969. u Moskvi, u poznatoj glumačkoj porodici čiji su članovi glavni likovi „poluautobiografskog“ romana Sahranite me iza lajsne, koji je 1996. počeo da objavljuje u nastavcima u časopisu Oktobar. Otud je nastala i knjiga koja u Rusiji ima kultni status i do danas...
Frančeska Rolandi je na Univerzitetu u Torinu odbranila doktorsku tezu iz slavistike koja je kasnije objavljena pod naslovom Con ventiquattromila baci. L’influenza della cultura di massa italiana in Jugoslavia (1955–1965) u izdanju izdavačke kuće Bononia University Press, 2015. godine.
Tokom svojih postdoktorskih studija, usavršavala se na Italijanskom institutu za istorijske studije u Napulju, na...
Srđan Karanović je diplomirao i magistrirao filmsku i TV režiju na FAMU u Pragu (1970).
Njegova filmografija obuhvata sedamdeset dokumentarnih, kratkih igranih, namenskih i reklamnih filmova i propagandnih spotova i igrane filmove: Društvena igra (1972, najbolji debi na Pulskom filmskom festivalu); Pogledaj me nevernice (1974, po mišljenju kritičara jedan od...
Dalibor Pejić (1984), rođen je u Beogradu, pohađao je studije filozofije na Filozofskom fakultetu Univerzteta u Beogradu. Objavio je pesničku zbirku Međa između (2010) i zbirku priča Renesansa za koju je 2015. godine dobio Nagradu „Ðura Ðukanov“. Njegov prvi roman Mesečari (Geopoetika, 2022) ušao je u uži izbor...
Kapka Kasabova je rođena 1973. godine u Sofiji, Bugarska, u porodici naučnika. U rodnom gradu je pohađala francusku gimnaziju. Krajem hladnog rata, 1990. godine, sa porodicom se preselila u Englesku, i potom na Novi Zeland, gde je diplomirala francusku i rusku književnost, kao i engleski jezik i kreativno pisanje....
Erik Fotorino (1960), francuski novinar i pisac, nakon studija prava, a zatim političkih nauka, u Parizu, radio je kao slobodni novinar za Liberasion i nedeljnik La Tribune de l’economie. Potom je kao novinar, vodeći reportažista a onda i glavni urednik, dvadeset pet godina (1986–2011) proveo u uglednom pariskom Mondu. Od aprila 2014....
Lea Ipi, rođena 1979. u Draču (Durrës) u Albaniji, univerzitetski profesor, predaje političku teoriju na Londonskoj školi ekonomije (London School of Economics). Studirala je filozofiju i književnost na rimskom univerzitetu Sapijenca, a doktorirala na Evropskom univerzitetskom institutu (EUI) u Firenci. Bila je gostujući profesor i istraživač na Oksfordskom,...
Staša Bajac diplomirala je dramaturgiju na FDU, kao i narativni film i audiovizuelne tehnologije na UDK u Berlinu.
Autorka je desetine nagrađivanih scenarija za kratkometražne i dugometražne filmove prikazane na festivalima u Berlinu, Kanu, Sarajevu, Sao Paolu. Među njima su Vlažnost Nikole Ljuce i Asimetrija Maše...
Gvendolin Rajli, engleska književnica rođena u Londonu 1979. godine, svoju prvu knjigu Hladna voda (Cold Water) objavila je 2002. i za nju dobila Nagradu „Beti Trask“ za najbolji novi roman autora mlađih od 35 godina, dok joj je za roman Džošua Spaski (2007) uručena Nagrada „Samerset Mom“. Njen roman Prva...
Mario Dezijati, italijanski pisac, novinar i pesnik, rođen u Bariju 1977, a odrastao u obližnjem gradu Martina Franka u regiji Apulija, živi u Rimu, a povremeno je u više navrata boravio u Berlinu. Pre nego što je postao književnik, bio je novinar - pisao je o političkim i...
Lusi Riko, književnica, scenaristkinja i rediteljka, rođena je 1988. godine u Perpinjanu. Radila je izvesno vreme u izdavaštvu i na internetskim medijima pre no što se posvetila pisanju. Režirala je serije i kratke filmove, i pisala scenarija za igrane filmove. Uz to, vanredni je profesor kreativnog pisanja na Univerzitetu Klermon-Feran....
Kejt Mos je nagrađivana spisateljica i esejista. Autorka je deset romana i zbirki pripovedaka, knjige su joj prevedene na preko četrdeset jezika. Njena beletristika prodaje se u višemilionskim tiražima, a među bestseler romanima posebno se izdvajaju: The Burning Chambers (Zapaljene odaje), The City of Tears (Grad suza) i The...
Snježana Banović je rediteljka, spisateljica i redovna profesorka u trajnom zvanju na Odseku produkcije Akademije dramske umetnosti Univerziteta u Zagrebu. Rođena je u Zagrebu 1963. godine. Studirala je francuski i španski jezik na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, i diplomirala pozorišnu režiju na Akademiji dramske umetnosti (1990), doktorirala teatrologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu...
Nađa Petrovic (rođ. 1997) završila je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, kao i master iz filmske i TV režije, na istom fakultetu.
Sa šesnaest godina osvojila je treće mesto na konkursu Mladi književni supertalenti, kad joj je objavljen roman To je to (2015). Njene priče objavljene su u...
Nataša Rogelja studirala je etnologiju, kulturnu antropologiju i sociologiju kulture na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani i doktorirala iz oblasti socijalne antropologije 2005. godine. Od 2011. radi kao naučna saradnica u Institutu za slovenačko iseljeništvo i migracije pri Naučno-istraživačkom centru Slovenačke akademije nauka i umetnosti. Njen rad fokusira...
Goran Vojnović, rođen 1980. u Ljubljani, reditelj i scenarista, autor više kratkih filmova i dugometražnog filma Piran – Pirano. Njegov roman Južnjaci, marš! (Čefurji raus!, 2008.) u Sloveniji je privukao pažnju čitalaca, kritičara, ali i celokupne političke scene, a doneo mu je književnu slavu u celom regionu. Njime je 2009. godine osvojio Prešernovu, kao...
Uve Vitštok rođen je 1955. u Lajpcigu. Pošto su njegovi roditelji već 1957. osetili privlačnost slobodnog i „divljeg“ zapada, odrastao je u Bonu, kasnije u Kelnu. Posle završenih studija u Kelnu i prvih književnih kritika za različite časopise ukazala mu se 1980. jedinstvena prilika da postane urednik u dnevniku Frankfurter algemajne cajtung,...
Kler Kigan je autorka proznih ostvarenja koja su joj donela kritičko priznanje i postala međunarodni bestseleri prevedeni na trideset jezika. Za zbirku priča Antarktik (Antarctica) dobila je nagradu za irsku književnost „Runi“. Delo Prošetaj plavim poljima (Walk the Blue Fields) osvojilo je nagradu koju Univerzitet Edž Hil dodeljuje za najbolju autorsku zbirku priča...
Piter Berk (1937) britanski je istoričar, profesor emeritus kulturne istorije na Kembričkom univerzitetu i doživotni istaknuti član Koledža Emanuel.
Autor je velikog broja važnih knjiga, prevedenih na više od trideset jezika, među kojima su: Umetnost razgovora, Društvena istorija znanja I i II, Šta je istorija znanja?, Univerzalni čovek: Istorija kulture od...
Said Hatibi (Busaada, 1984), jedan je od vodećih alžirskih pisaca mlađe generacije. Završio je francusku književnost na Univerzitetu u Alžiru, a na Sorboni je magistrirao studije kulture. Do sada je objavio četiri romana: Knjiga grehova (2013), Četrdeset godina čekajući Izabelu (2016),...
Mihael Emanuel (Miler), rođen 1973. godine u Dizeldorfu od oca Nemca i majke Srpkinje, studirao je slavistiku i nemačku književnost u Kelnu, gde je 2005. godine i doktorirao na temi o Ivi Andriću i Isaku Samokovliji. Potom je sedam godina na katedri za slavistiku Kelnskog univerziteta predavao uglavnom srpskohrvatsku književnost. Pisao je naučne...
Sofi Oksanen (1977) je finska književnica i dramaturškinja s estonskim korenima koji su u velikoj meri uticali na njen književni rad. Jedna je od najnagrađivanijih skandinavskih autora/autorki, a među nagradama koje je dobila za svoj rad nalaze se i Nordijska nagrada Švedske akademije, francusko odlikovanje Vitez reda umetnosti i književnosti, Prix Femina étranger, Velika nagrada Budimpešte, Nagrada Evropske...
Jernej Županič, diplomirani filozof i komparativista, rođen je 1982. godine u Ljubljani. On je pesnik, prozni pisac, prevodilac i lektor. Prevodi poeziju i prozu sa engleskog na slovenački i obrnuto. Pored ostalih, preveo je Hermana Melvila, Dž. M. Kucija, Lidiju Dejvis, Džonatana Franzena, Dejvida Fostera Volasa itd. Za svoj prevodilački rad 2017. godine dobio je...
Keićiro Hirano je rođen 1975. godine u Gamagoriju u prefekturi Aići. Završio je prava na Univerzitetu Kjoto. Svoj prvi roman Pomračenje objavio je 1998. i za njega kao najmlađi autor u 120 prethodnih dodela, sa samo 23 godine, dobio prestižnu nagradu Akutagava. Knjiga je doživela meteorski uspeh i prodata...
Danijel Goleman (1946) američki psiholog, naučni novinar i pisac, najpoznatiji je po popularizaciji koncepta emocionalne inteligencije. Istoimena knjiga Emocionalna inteligencija (1995, Geopoetika, 1997), prevedena na više od četrdeset jezika, postala je svetski bestseler zahvaljujući načinu na koji je redefinisala shvatanje inteligencije, liderstva i međuljudskih odnosa.
Goleman je doktorirao psihologiju na Harvardu, a...
Ambasador Tanžu Bilgič rođen je 1971. godine. Diplomirao je na Odseku međunarodnih odnosa Fakulteta političkih nauka Univerziteta Ankara. Odbranio je magistarski rad na temu Ljudska prava i program demokratizacije na Univerzitetu u Padovi u Italiji. Stekao je diplomu doktora nauka iz oblasti Međunarodni odnosi na Univerzitetu Gazi (Turska).
Ambasador Bilgič obavljao je...
Barbi Marković je rođena u Beogradu 1980. godine, a od 2006. živi u Beču. Studirala je nemačku književnost. Prvi njen roman Izlaženje (2006) nastao „remiksovanjem“ novele Hodanje austrijskog pisca Tomasa Bernharda, preveden na nemački 2009, izazvao je književnu senzaciju. Godine 2016. Barbi Marković je, na nemačkom, objavila roman Superherojke (Superheldinnen), za koji je dobila književnu nagradu Alfa, stipendiju nagrade...
Popust od 30% za kupovinu do 25.aprila
05.08.2021.
Povodom 23.aprila, Svetskog dana knjige , od 15. do 25. aprila sva izdanja Geopoetike moći ćete da kupite sa 30% popusta samo u našoj Kući za čitanje u Kapetan Mišinoj 8 . Uz to, za svaku kupovinu u našim prostorijama u aprilu dobijate na poklon jednu od knjiga, koje su za vas izabrali naši urednici.
Pročitaj više
"Hronika sumnje" u časopisu "BLO"
05.08.2021.
Magazin "Lice ulice" koji godinama doprinosi ekonomskoj i socijalnoj inkluziji ugroženih stanovnika pokrenuo je časopis "BLO" (Belgrade Less Ordinary) na engleskom jeziku koji će izlaziti dva puta godišnje i pokušati da predstavi Beograd iz manje poznatog ugla.U prvom broju časopisa "BLO" (proleće-leto 2019) objavljen je odlomak iz knjige “Hronika sumnje”, Vladislava Bajca, o Tašmajdanskom parku i njegovom istorijatu."Kafe "Šansa" izgrađen ja na visokoj steni čija je utroba bila - prazna. Upravo ispod njega (i celog parka) nalazile su se špilje sa stotinama metara račvastih hodnika, desetinama velikih dvorana visokih tavanica. Nekadašnji, vekovima star, rudnik u svojoj prošlosti služio je svemu i svačemu: kao magacin, pa sklonište u Prvom svetskom ratu, potom kao komanda nemačkoj okupacionoj vojsci u Drugom ratu, ponekad umetnička galerija... Čekao je da postane turistička atrakcija, što je najpre mogao i zasluživao da bude."Vladislav Bajac, "Hronika sumnje"
Pročitaj više
Geopoetika poklanja svoja izdanja u mesecu knjige
05.08.2021.
Svetski dan knjige je 23. april, ali mi smo odlučili da ceo april bude mesec knjige. U našoj Kući za čitanje u Kapetan Mišinoj 8, za svaku kupovinu u aprilu dobićete na poklon jednu od knjiga, koje su za vaš izabrali naši urednici.
Pročitaj više
Mića Vujičić dobitnik nagrade "Dušan Vasiljev" za 2018. godinu
05.08.2021.
Žiri za dodelu književne nagrade Dušan Vasiljev objavio je da je priznanje za 2018. godinu, plaketa kao i novčani iznos, pripalo Mići Vujičiću za roman Unutrašnjost („Geopoetika“). Žiri je odluku doneo jednoglasno. Na konferenciji za medije članovi žirija naveli su da se u konkurenciji našlo 116 naslova i ponovili da su se u najužem izboru našli i roman Žarka Radakovića Krečenje („Akademska knjiga“), kao i knjiga eseja Umetnost i propast Vladimira Kopicla („Futura“).U obrazloženju žirija u sastavu Dunja Ilić, Ivan Radosavljević i Srđan Srdić, naglašava se da se pripovedački svet Miće Vujičića konstantno nalazi na granici stvarnosti i fikcije i njegovi junaci ne prestaju da se pitaju o njegovom smislu, kog pokušavaju da dosegnu putem sećanja i različitih vidova rekonstrukcija. Pored sećanja i načina na koji vreme prolazi, kao opštepoznatih i opsesivnih Vujičićevih tema, roman tematizuje istorijski momenat nestanka socijalizma, kao i posledice ovog tektonskog dešavanja koje će s geografskih mapa izbrisati čitavu jednu zemlju. Posvećen tumačenju lokalnog kao sredine i lokalnog kao intimnog i porodičnog, Mića Vujičić deluje kao pravi baštinik tema i ideja svog slavnog prethodnika, Dušana Vasiljeva, onaj čije je delo izraz velikog stilističkog majstorstva, poetičke promišljenosti i obrazovanja, odlika koje svakom autoru garantuju sigurno mesto u budućnosti književnosti.Književnu nagradu Dušan Vasiljev na godišnjem nivou dodeljuje grad Kikinda u znak promocije savremene srpske književnosti, kao i simbol sećanja na velikog kikindskog i srpskog ekspresionističkog pesnika.Dosadašnji dobitnici ove nagrade bili su Svetislav Basara, David Albahari, Radoslav Petković, Zvonko Karanović...
Pročitaj više
Bensalim Himiš dobitnik nagrade Šeik Zajed za 2019. godinu
05.08.2021.
Marokanski pisac ‹‹Bensalim Himiš dobitnik je prestižne Književne nagrade Šeik Zajed za 2019. godinu za svoju autobiografsku knjigu “Ja: Između postojanja i stvaranja”.Geopoetika je pred Sajam knjiga 2018, kada je Maroko bio zemlja počasni gost, objavila roman ovog autora “Taj Andalužanin”, u prevodu s arapskog na srpski. Prevoditeljka Dragana Đorđević je upravo za prevod ove knjige bila u najužem izboru za Nagradu “Miloš Đurić”. Nagrada Šeik Zajed dodjeljuje se jednom godišnje piscima čija su dela i prevodi u okviru humanističkih nauka vidno obogatili arapski kulturni, književni i društveni život. Himiš, romanopisac, pesnik, filozof i bivši ministar kulture, dvostruki je laureat nagrade Nagib Mahfuz za sva svoja dela, uz još nekoliko prestižnih priznanja, uključujucÌi Grand Atlas (2000), Sharjah-UNESCO (2003) i srebrne medalje akademskog društva "Arts-Sciences-Lettres". Ceremonija dodele nagrade Šeik Zajed za 2019. godinu održacÌe se 25. aprila u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Abu Dabiju.
Norveški pisci Geopoetike na izložbi “Srbija-Norveška-istorija, ljudi, budućnost
05.08.2021.
Izložba “Srbija i Norveška-istorija, ljudi, budućnost”, koju novinska agencija Tanjug organizuje u saradnji sa Ambasadom Kraljevine Norveške u Srbiji, biće otvorena 18. marta u Jugoslovenskoj kinoteci.
Kroz fotografije, knjige i rukopise predstavljeni su segmenti iz duge i bogate saradnje dve države i dva naroda.
Posetioci će imati priliku da vide oko 300 fotografija, od crno-belih koje su dragoceno svedočanstvao o nesebičnoj pomoći Norvežana jugoslovenskim internircima u nemačkim logorima na tlu Norveške tokom Drugog svetskog rata, do najnovijih koje su Tanjugovi fotoreporteri zabeležili na brojnim događajima koji svedoče o saradnji dve zemlje, poput nedavnog boravka norveških pisaca Ju Nesbea i Justejna Gordera u Beogradu.
Najveći deo izloženih fotografija deo su bogate arhive Tanjuga, koja poseduje ukupno oko tri miliona negativa.
Jedan deo fotografija datira pre nastanka Tanjuga i posetioci će moći da ih vide zahvaljujući pomoći Ambasade Norveške u Beogradu, Srpsko-norveškog društva prijateljstva, Muzeja Jugoslavije, Vlade Vojvodine, a tu su i rukopisi iz Legata Isidore Sekulić, Zadužbine “Desanka Maksimović”. Biće predstavljene i fotografije i dokumenti i iz privatnih arhiva, među njima i iz arhive osnivača Katedre za skandinavistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu profesora Ljubiše Rajića.
Diplomatski odnosi između Srbije i Norveške uspostavljeni su 1917. godine, ali priča o ljudima koji su obeležili srpsko-norveške odnose počinje još 1889. kada je norveški slavista Olaf Brok boravio u jugoistočnoj Srbiji na studijskom putovanje čiji je rezultat prva studija dijalekata Južne Srbije, a Brok je tada o Srbiji pisao i za, i danas vodeći, norveški dnevnik “Aftenposten“.
Postavka dalje prati priču o pomoći norveških ljudi srpskim internircima u logorima okupirane Norveške, preko posleratne saradnje, percepcije Norveške u delima srpskih pisca, sve do aktuelne saradnje na kulturnom, političkom i ekonomskom planu.
Pored fotografija biće izloženi i rukopisi pesama Desanke Maksimović inspirisanih Norveškom, delovi rukopisa “Pisma iz Norveške” Isidore Sekulić, daktiloskripti prevoda norveških pesnika koje je načinila Desanka Maksimović u saradnji sa profesorom Ljubišom Rajićem.
Posetioci će imati priliku da vide i Rajićeve prevode, dnevnik koji je od 1942. do 1945. vodio njegov otac Radovan P. Rajić, jedan od 4.268 interniraca, da saznaju ko su Kirsten Svineng, Julija Johansen , Mama Karašok i Srpska Majka, kako su ih zvali naši internirci, da se upoznaju sa delima najprevođenijih savremenih norveških pisaca.
Izložbu će otvoriti direktorka Tanjuga Branka Ðukić i ambasador Norveške Arne Sanes Bjornstad, “Zdravicu Norveškoj” Desanke Maksimović govoriće dramska umetnica Svetlana Bojković, a u muzičkom delu programa nastupiće Gudački kvartet Beogradske filharmonije.
Izložba će biti otvorena do 31.marta.
Na putu sa Nikolom Buvijeom i Tijerijem Verneom
05.08.2021.
Izložba slika pod nazivom "Na putu sa Nikolom Buvijeom i Tijerijem Verneom" koja sadrži slike sa putovanja opisanog u Buvijeovoj knjizi "Upotreba sveta" biće otvorena za posetioce od 12. marta do 3. aprila, u Francuskom kulturnom centru (Knez Mihailova 31).Za ovu priliku, Geopoetika je obnovila izdanje te knjige iz 1997. godine. Knjiga će danas moći da se kupi sa popustom na otvaranju izložbe, a od sutra u našem Klubu čitalaca i u knjižarama u gradu. Izložba je organizovana u saradnji sa Francuskim kulturnim centrom i Švajcarskom ambasadom u Beogradu.
U svojoj knjizi "Upotreba sveta", Buvije opisuje godinu i po dana dugo putovanje (1953-1954) koje je sa svojim prijateljem slikarom Tjeri Verneom počeo na Balkanu - Bosna, Srbija, Makedonija - da bi ga preko Turske, Irana i Pakistana završio u Kiber Pasu. Dobitnik brojnih uglednih priznanja za svoja putopisna dela, švajcarski pisac Buvije naše čitaoce osvaja već na samom početku knjige opisima posleratnog Beograda, Bačke Palanke, Kragujevca, kao i ljudi iz tih krajeva koje je, kako u knjizi sam kaže, veoma zavoleo...
Roman “Unutrašnjost Miće Vujičića u užem izboru za nagradu “Dušan Vasiljev
05.08.2021.
Žiri za dodelu književne nagrade Dušan Vasiljev za 2018. godinu proglasio je uži izbor koji obuhvata tri naslova, medju kojima je i roman "Unutrašnjost" Miće Vujičića.Tekst Unutrašnjosti prati sopstvenu duboko utemeljenu logiku, ne obazirući se na restlove koje oko sebe nesebično rasipa. I taman kada posumnjate u ispravnost ovakvog prosedea, postane vam jasno da je knjiga i napisana na dobro promišljenim zakonima pačvork-sećanja koja od života, naknadno, tvore međusobno nezavisne slike, majušne celine, iskopane iz priličnih dubina, a koje opet, na kraju, utiču u zajedničku reku...U konkurenciji za nagradu Dušan Vasiljev za 2018. godinu našlo se 116 dela, a žiri će odluku o laureatu saopštiti u sredu, 27. 3. 2019. godine.
Pročitaj više
Osmi mart u Kući za čitanje
05.08.2021.
Dragi čitaoci, povodom predstojećeg Medjunarodnog dana žena, Geopoetika vam daruje popust od 30% na najveći broj naših izdanja, dok će određen broj naslova biti na popustu od čak 50%. Akcija u našoj Kući za čitanje (Kapetan Mišina 8) traje od srede 6. marta do petka 8. marta.Svratite do nas i obradujte svoju damu najlepšim poklonom - knjigom!
Pročitaj više
Drugo izdanje romana "Prekasno" Branke Krilović
05.08.2021.
Pred čitaocima se nalazi drugo izdanje romana "Prekasno" Branke Krilović koji je u našoj kući objavljen prošle godine, a ušao je u najuži izbor za NIN-ovu nagradu!Uživanje u ovom romanu sastoji se od neminovnog sudaranja života i smrti, mladosti i starenja, ljubavi i neljubavi, strasti i samoće… Čitalac se, hteo – ne hteo, zaljubi u lepotu opisa, a ne samo u osobu, pre i više no lik kome je ona namenjena; u tome je snaga autorkinih minucioznih opisa ljudi i situacija. Branka Krilović je majstor tananosti, ï¬ligranskog, sitnog rada koji zlatnim i srebrnim nitima veze priče o postepenom gubitku, bolesti, bolu, nemoći.
Pročitaj više
Geopoetika na Novosadskom sajmu knjiga
05.08.2021.
I ove godine, izdanja Geopoetike možete pronaći na Međunarodnom sajmu knjiga u Novom Sadu. Do ponedeljka 11. marta svratite do UPIS-ovog štanda (Udruženje profesionalnih izdavača Srbije) i potražite naša izdanja po sniženim sajamskim cenama!
Pročitaj više
Druga izdanja tri naslova Geopoetike
21.09.2021.
Samo nekoliko meseci nakon objavljivanja, dva naslova Geopoetike imaju svoja druga izdanja – “Jedina priča” Džulijana Barnsa I “Doba heroja” Zorana Paunovića, A pred čitaocima je ponovo, zahvaljujuci drugom izdanju, i roman “Med” Slobodna Despota. Romantična i melanholična, razarajuća i bolno iskrena, Barnsova “Jedina priča” pokazuje kako sećanje može da nas zbuni, razočara i iznenadi. Izuzetno moćnim pripovedačkim sredstvom – pretapanjem naracije iz prvog u drugo, a potom u treće lice, u tri dela romana, ostvaruje se prelaz od uzbudljivog, naivnog mladalačkog zanosa, preko optužbe do gorkih refleksija. Knjiga eseja o suštinskoj vezi rokenrola i književnosti, to je ukratko “Doba heroja”. Paunović, od nedavno član SANU, čini čudesnu stvar: on stilom spaja javno sa intimnim, znalačkim bravurama, popularno sa književnoteorijskim, duboku prošlost sa tvrdom sadašnjicom, dokazujući da nema mahovine na kamenu koji se kotrlja. “Med” je knjiga koja ne živi tek od uspomena. Slobodan Despot uspeva da svoje raskućene i raspamećene junake dovede do mesta sa kojeg će probati da nauče kako ponovo zajedno da zakorače u život. Sve preko toga vodilo bi u postapokaliptičnu bajku, sve ispod – u samosažaljivu tužaljku. Ova, kao i mnoga druga izdanja Geopoetike, možete naći u našem čitalačkom klubu i u svim bolje snabdevenim knjižarama.
Pročitaj više
"Bitka za prošlost" u najužem izboru za nagradu "Laza Kostić"
05.08.2021.
Knjiga "Bitka za prošlost" Zorana Milutinovića ušla je u najuži izbor za Nagradu "Laza Kostić". Ovo je, ujedno, i jedino teorijsko delo u izboru za najbolje književno ostvarenje izmedju dva novosadska Salona knjiga. Žiri u sastavu Franja Petrinović, Đorđe Pisarev i Zoran Djerić ime dobitnika Nagrade saopštiće na Novosadskom Sajmu knjiga koji se ove godine održava od 5-11. marta."Bitka za prošlost" je prva naučna studija srpskog stručnjaka međunarodnog akademskog renomea koja se bavi ideološkom i religijskom zloupotrebom književnog dela nobelovca Ive Andrića. Milutinovićeva studija argumentovano, sistematično i bez primesa ideološkog, dokaznim postupcima anulira sve pokušaje ponižavanja ove književnosti. Studija je i vremenski i tematski sveobuhvatna, široka i čvrsta u odbrani dela koje od svog nastanka biva paradigma svetu za duboko razumevanje karakterologije, identiteta i kulturnog nasleđa Bosne i Balkana...
Pročitaj više
Film po Murakamijevoj priči na ovogodišnjem FEST-u
05.08.2021.
Film "Izgaranje" (Beoning /Burning, 2018), snimljen na osnovu adaptacije kratke priče Harukija Murakamija, biće prikazan na ovogodišnjem FEST-u koji traje od 22. februara do 3. marta. Priča "Barn Burning" prvobitno je objavljena u "Njujorkeru", a zatim proširena za potrebe Murakamijevog čuvenog romana "Norveška šuma". "Izgaranje" je režirao Južnokorejanac Li Čeng Dong, koji je ovaj film opisao kao priču o mladim ljudima u današnjem svetu. Okosnicu radnje čine tri junaka: nadničar, bogataš i jedna žena koja ih povezuje...
Murakamijev intervju za "Njujorker" nakon 10 godina
05.08.2021.
Nakon deset godina, japanski pisac Haruki Murakami dao je intervju za "Njujorker" u kome, izmedju ostalog, govori o tome na koji način reaguje na kritike, kao i šta trenutno prevodi na japanski... https://www.newyorker.com/culture/the-new-yorker-interview/the-underground-worlds-of-haruki-murakami?fbclid=IwAR1khO2T1NeCtnt6wmzCxYpDDmjXRLhZ6WAswXcQXlUbkQRF4hknJmhbFZc
Pročitaj više
Dani zaljubljenih u "Kući za čitanje"
21.09.2021.
Lepo je biti zaljubljen, naročito u knjige!
Povodom praznika ljubavi koji se bliži, Geopoetika je odlučila da obraduje svoje čitaoce specijalnim popustima.
Svi oni koji do 14. februara budu svratili u našu Kuću za čitanje (Kapetan Mišina 8) moći će da kupe Geopoetikina izdanja po 30% nižoj ceni, dok će neka od starijih izdanja biti na popustu od 50%.
Huan Oktavio Prens dobitnik nagrade za životno delo
21.09.2021.
Huan Oktavio Prens, čiju knjigu „Višak identiteta“ je Geopoetika objavila 2016. godine, dobitnik je „Nonino“ nagrade koja se u Italiji dodeljuje od 1975. vrhunskim svetskim piscima. U obrazloženju za ovogodišnju nagradu „Nonino“ žiri, kojim je predsedavao Klaudio Magris, zapisao je: “Prens je apsolutno originalan pisac, koji srećno stoji po strani”. Primajući nagradu, Prens je gotovo ljutito reagovao na ovu sintagmu: podvukao je da bez sveta koji ga okružuje i problema koji karakterišu naše vreme, on ne bi mogao niti umeo da piše. Svet kojim je okružen je njegov svet. Tokom četrdesetak godina dodeljivanja „Nonino“ nagrade, među nagrađenima su, pored ostalih, Leopold Sengor, V.S. Naipaul, Amin Maalouf, Horhe Semprun, Ismail Kadare, ali i Cvetan Todorov, Renco Piano, Piter Bruk, Edvard Said, Klod Levi Stross, Jirži Grotovski… Huan Oktavio Prens (1932), argentinski pisac, koji piše na španskom, živi u Trstu već 40 godina a sebe naziva Jugoitaloargentincem. Za Beograd ga vezuju kako godine koje je u tom gradu proveo, 1962. do 1967. kao politički emigrant i od 1975. do 1978. kao lektor za španski jezik na Filološkom fakultetu.
Pročitaj više
Zoran Paunović dopisni član SANU!
05.08.2021.
Zoran Paunović, urednik, autor i prevodilac Geopoetike primljen je za dopisnog člana SANU. U prilogu možete pročitati intervju koji je ovim povodom dao za Dnevnik. https://www.dnevnik.rs/kultura/naslovi/zoran-paunovic-rokenrol-konacno-usao-u-sanu-27-01-2019
Pročitaj više
U pripremi knjiga "The One Inside" Sema Šeparda
05.08.2021.
Izdavačka kuća Geopoetika nedavno je otkupila prava za knjigu Sema Šeparda „The One Inside“. Poznati glumac dokazuje da je izvrstan pisac u ovoj knjizi za koju je predgovor napisala Peti Smit, a čija dva naslova „Voz M“ i „Sakupljanje vune“ je Geopoetika ranije objavila.„The One Inside“ prevodi Ivana Đurić Paunović i biće objavljena tokom leta 2019.godine.
Pročitaj više
Promocija knjige "Taj Andalužanin" uz čaj i marokanske kolače
21.09.2021.
Udruženje marokansko-srpskog prijateljstva vas poziva da u subotu, 26. januara u 18h, dođete u "Casablanca Bistro & Bakery" (Skadarska 49) na druženje uz čaj, kolače i promociju knjige "Taj Andalužanin" velikog marokanskog pisca i filozofa Bensalima Himiša, objavljene na poslednjem sajmu knjiga, u prevodu Dragane Đorđević i izdanju Geopoetike. Ovaj prevod je bio u najužem izboru za prestižnu Nagradu “Miloš Đurić” koju dodeljuje Udruženje književnih prevodilaca. O knjizi će na promociji govoriti Dragana Đorđević.Tokom ovog druženja knjiga “Taj Andalužanin” će se prodavati uz specijalan popust od 30%.
Pročitaj više
Murakami i Pamuk medju najčitanijim stranim autorima u BGB
05.08.2021.
Na svečanosti povodom 88. rodjendana Biblioteke grada Beograda uručene su i nagrade za najčitanije knjige stranih autora u 2018. godini. Treće mesto zauzela je knjiga "O čemu govorim kada govorim o trčanju" Harukija Murakamija, objavljena u našoj kući 2017. godine. Na listi od ukupno 10 naslova, nalaze se i knjige “Čudan osećaj u meni” i “Žena crvene kose” turskog nobelovca Orhana Pamuka, koji je za ova dva romana od strane Biblioteke grada Beograda već nagradjivan. Roman "Čudan osećaj u meni" bio je najčitanija knjiga stranog autora u 2016. godini, dok je "Žena crvene odnela isto priznanje 2017. godine.
Pročitaj više
"Doba heroja" Zorana Paunovića u užem izboru za nagradu Zlatni suncokret
05.08.2021.
Kompanija Vital a. d. nastavlja da podržava značajno književno priznanje Zlatni suncokret,poznato i kao Vitalova nagrada, koje se ove godine dodeljuje 22. put za najbolje književno ostvarenje na srpskom govornom području u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike, objavljeno u toku prethodne godine. U užem izboru se našlo 15 naslova a jedino iz oblasti esejistike je upravo "Doba heroja" Zorana Paunovića.
Pročitaj više
"Prekasno" Branke Krilović u najužem izboru za NIN-a
05.08.2021.
Roman "Prekasno" Branke Krilović jedan je od 6 romana koji su ušli u najuži izbor za 65. NIN-ovu nagradu!
Glavni urednik Geopoetike Vladislav Bajac na koricama ove knjige je napisao: “Uživanje u romanu "Prekasno" sastoji se od neminovnog sudaranja života i smrti, mladosti i starenja, ljubavi i neljubavi, strasti i samoće… Branka Krilović je majstor tananosti, ï¬ligranskog, sitnog rada koji zlatnim i srebrnim nitima veze priče o postepenom gubitku, bolesti, bolu, nemoći...”
Branka Krilović, dugogodišnji urednik u Radio televiziji Srbije i pozorišni kritičar TV Dnevnika, dobitnica je najvišeg priznanja za pozorišnu kritiku (Sterijina nagrada, 2008). Autorka je niza emisija iz oblasti kulture i umetnosti, posebno pozorišta. Nagrađivana je za poeziju, a objavljivala je prozu i poeziju u Studentu, Vidicima, Poljima, Književnoj reči... Autorka je zbirke priča Jutarnji akt (2000) i knjige pripovedne proze Toliko od mene (2015). "Prekasno" je njen prvi roman.
"Bitka za prošlost" Zorana Milutinovića u širem izboru za nagradu "Nikola Milošević"
21.09.2021.
Knjiga "Bitka za prošlost: Ivo Andrić i bošnjački nacionalizam" Zorana Milutinovića ušla je u širi izbor za nagradu "Nikola Milošević", koju Radio Beograd 2 dodeljuje za najbolju knjigu u oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i filozofije."Bitka za prošlost" je prva naučna studija srpskog stručnjaka međunarodnog akademskog renomea koja se bavi ideološkom i religijskom zloupotrebom književnog dela nobelovca Ive Andrića. Milutinovićeva studija argumentovano, sistematično i bez primesa ideološkog, dokaznim postupcima anulira sve pokušaje ponižavanja ove književnosti. Studija je i vremenski i tematski sveobuhvatna, široka i čvrsta u odbrani dela koje od svog nastanka biva paradigma svetu za duboko razumevanje karakterologije, identiteta i kulturnog nasleđa Bosne i Balkana...
Žiri za Nagradu, koji čine prof. dr Milo Lompar, prof. dr Dragan Prole i prof. dr Iva Draškić Vićanović (predsednica), odlučiće na narednoj sednici 12. januara koje će tri knjige ući u najuži izbor.
Produžetak Novogodišnje akcije
05.08.2021.
Zbog velikog interesovanja čitalaca, Geopoetikina novogodišnja akcija se produžava! Svi oni koji do 7. januara posete naš Klub čitalaca (Kapetan Mišina 8) dobiće specijalan popust od 30%! Neka od naših starijih izdanja biće i na popustu od 50%!Ukoliko niste iz Beograda ili iz nekog drugog razloga ne možete da dodjete do nas, knjige po sniženim cenama možete naručiti telefonom, a platiti pouzećem!Podsećamo vas da tokom trajanja praznika, Klub čitalaca radi po izmenjenom radnom vremenu:PONEDELJAK (31. 12.): 9-13hUTORAK (1. 1.), SREDA ( 2. 1.), PONEDELJAK (7. 1.): NERADNI DANIČETVRTAK (3. 1.), PETAK (4. 1.): 9-17h
Pročitaj više
"Prekasno" Branke Krilović u širem izboru za NIN-a
05.08.2021.
Roman "Prekasno" Branke Krilović, objavljen u Geopoetici ove godine, ušao je u širi izbor za NIN-ovu nagradu! Na sastanku održanom 24. decembra, žiri u sastavu: Tamara Krstić, Marjan Čakarević, Branko Kukić, Ivan Milenković i Zoran Paunović načinili su širi izbor od 31 romana, medju kojima je i "Prekasno".Glavni urednik Geopoetike Vladislav Bajac na koricama ove knjige je napisao: “Uživanje u romanu "Prekasno" sastoji se od neminovnog sudaranja života i smrti, mladosti i starenja, ljubavi i neljubavi, strasti i samoće… Branka Krilović je majstor tananosti, ï¬ligranskog, sitnog rada koji zlatnim i srebrnim nitima veze priče o postepenom gubitku, bolesti, bolu, nemoći...”
Pročitaj više
Zoranu Paunoviću nagrada "Inicijal"
05.08.2021.
Na 55. Sajmu knjiga u Nišu koji se trenutno održava, knjiga "Prozor u dvorište" autora Zorana Paunovića, u izdanju Geopoetike, dobila je nagradu "Inicijal" za autorski doprinos umetnosti ili nauci.
Pročitaj više
Novogodišnji popusti u Geopoetici
05.08.2021.
Dragi čitaoci, bliže nam se novogodišnji i božićni praznici!:) Geopoetika će vas ove godine, kao i do sada, obradovati specijalnim novogodišnjim popustima. Svi oni koji od ponedeljka 17. decembra do petka 28. decembra posete naš Klub čitalaca (Kapetan Mišina 8) dobiće specijalan popust od 30%! Neka od naših starijih izdanja biće i na popustu od 50%!
Ukoliko niste iz Beograda ili iz nekog drugog razloga ne možete da dodjete do nas, knjige po sniženim cenama možete naručiti telefonom, a platiti pouzećem!
Gorder stiže u Beograd!
05.08.2021.
Geopoetika izdavaštvo upravo je objavila prvo strano izdanje u svetu najnovije knjige Justejna Gordera "Baš kako treba", u prevodu s norveškog jezika Radoša Kosovića.Justejn Gorder, autor čuvene knjige "Sofijin svet", povodom objavljivanja novog naslova i 25. rođendana Geopoetike, biće naš gost u Beogradu.Promocija novog naslova, ali i celokupnog Gorderovog stvaralaštva biće održana u sredu 12.12.2018. u 18 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograd, Kolarčeva 6. Tom prilikom će autor potpisivati knjige. Ulaz je slobodan, a prevod obezbedjen!Na promociji će pored autora učestvovati i Radoš Kosović, prevodilac i Jasna Novakov Sibinović, izvršna urednica Geopoetike.Za vreme promocije, u foajeu Dvorane Kulturnog centra, knjige Justejna Gordera moći će da se kupe sa posebnim popustom.
Pročitaj više