Popust 30% u Geopoetici povodom Dana zaljubljenih

09.02.2022.

Stogodišnjica romana “Uliks” Džejmsa Džojsa

02.02.2022.

Danas je teško zamisliti da „Uliksa“, u vreme kad je napisan, nijedna izdavačka kuća nije želela da objavi, ali to je bio scenario s kojim se suočavao Džojs u potrazi za izdavačem. Konačno, na Džojsov 40. rođendan (Džejms Džojs je rođen 2. februara 1882. godine u Ratgardu), knjigu je objavila mala (danas čuvena) pariska knjižara „Šekspir & kompani“ u vlasništvu Silvije Bič. Dogovor je bio postignut godinu dana ranije, ali je sam Džojs odlagao objavljivanje, jer  zbir cifara u godini 1921 iznosi 13, što je po njemu bio loš predznak za knjigu.  

Proslava stogodišnjice romana je uveliko u toku, uključujući posebna izdanja romana, aukcije i izložbe. Izdavačka kuća „Tornvilou pres" izdala je Uliksa u tri formata: serijal, kao što je knjiga prvobitno bila objavljena, četvorotomno kolekcionarsko izdanje i video serijal u kojem roman čitaju velikani pozorišne scene.

Stogodišnjica objavljivanja romana biće proslavljena i kroz dve velike izložbe u Dablinu: u Hatington biblioteci izložba posvećena Džojsovom Dablinu i u Rensom centru na kojoj će biti predstavljeno 150 retkih predmeta koji osvetljavaju ulogu žena tokom stvaranja ovog remek-dela.

Roman "Gvozdena zavesa" Vesne Goldsvorti premijerno u Srbiji i na Radio Beogradu

17.01.2022.

Zlatni globus japanskom filmu "Povezi me"

12.01.2022.

Pored brojnih filmskih nagrada, “Povezi me” je dobitnik i Nagrade za najbolji scenario u Kanu, a naš priznati filmski kritičar Miroljub Stojanović, uvrstio ga je u izbor pet najboljih filmskih ostvarenja u 2021. godini.

"Čajna Dejli" objavile tekst o Klubu čitalaca kineske književnosti u Srbiji

05.01.2022.

Reč je o najvećem kineskom listu koji izlazi na engleskom jeziku i koji ima svoja predstavništva u većim kineskim gradovima, ali i u Njujorku, Vašingtonu, Londonu i Katmanduu. Namenjen je prvenstveno stranim diplomatama, strancima koji žive u Kini, turistima.

"Bajni svete, gde si ti" i "Špijun iz prvog lica" među deset najboljih u Srbiji

05.01.2022.

Nobelovac Orhan Pamuk povodom objavljivanja srpskog izdanja – prvog prevoda u svetu njegovog najnovijeg romana "Noći kuge"

29.12.2021.

Oni koji su čitali moje ranije knjige u izdanju Geopoetike, kao što su Tiha kuća  i Bela tvrđava znaju da u njima postoje delovi koji se bave kugom. Svaki put kada bih završio neki roman, pitao sam se zašto ne bih sada napisao moj roman o kugi i sebi sam odgovarao da nisam još uvek spreman, jer treba puno da istražujem. Trebalo mi je 35 godina psiholoških priprema i istraživanja da bih počeo da pišem ovaj roman. U početku sam želeo da napišem istorijski roman koji se odigrava za vreme kuge u vreme Osmanskog carstva. Noći kuge su upravo roman o tome. U stvari želeo sam da napišem roman koji obrađuje više egzistencijalističkih tema, kao što su – individulanost, vera, otpor, strah od smrti. Te teme vodile su me ka temama poput orijentalizma i fatalizma. Orijentalizam je pojam nastao u zapadnom svetu pokušavajući da objasni svet muslimana. Skoro  dvadeset godina sam želeo da napišem roman u kojem bih se borio protiv predstavljanja muslimana kao fatalista. Onda sam priču razvijao i čitao sve više i više i shvatio da je ono što bi roman o kugi činilo zanimljivim jeste politička mera uspostavljanja karantina. Čitao sam puno o raznim epidemijama kuge i postavio sam svoj roman u period koji je poznat pod nazivom Treća svetska pandemija kuge, koja je počela 1894. Posle puno istraživanja, početak svog romana sam bazirao na stavu da uspostavljanje karantina svaku vladu čini više autoritarnom. Postojali su mnogi pisci koji su pre mene pisali o kugi. Jedan od njih je svakako Alber Kami sa svojim romanom Kuga koji sam ja čitao kada sam imao 20 godina. Najznačaniji delo o kugi je ono Danijela Defoa Godina kuge. Toliko se divim telantu Danijela Defoa i njegovom razmišljanju i imaginaciji o ljudskoj prirodi. On je toliko pažnje posvetio ljudskim reakcijama kada je kuga vladala. Treća knjiga je autora Aleksandra Manzonija Zaručnici, italijanski klasik u kojem je samo 30 strana o kugi, ali je to najrealističniji deo o kugi ikada napisan. 

Tako sam ja dugo pisao ovaj roman i baš kad sam mislio da ga završim…Bam! U martu 2020. počela je ova pandemija. Bio sam tada u Americi i 15. marta panično sam otišao na aerodrom i vratio se u Istanbul. Trebalo mi je onda deset meseci da završim knjigu. Četrdeset godina sam se pripremao da napišem knjigu čija je radnja postavljena u vreme epidemije i baš u trenutku kada je trebalo da završim roman, dešava se pandemija. I onda sam se uplašio da će svi reći: Pa on je pisao ovaj roman nakon što je počela pandemija izazvana  korona virusom. Da bih izbegao te optužbe ili da bih samo obavestio čitaoce da pišem taj roman već tri ili četiri godine u to vreme napisao sam članak  za  Njujork Tajms.

Ova knjiga je objavljena u Turskoj u martu ove godine i u međuvremenu sam dao mnogo intervjua i imao mnogo press konferencija u Turskoj  i uvek sam dobijao pitanje – Kakva je razlika u reakciji ljudi u vreme epidemije kuge o kojoj pišete u romanu i naše reakcije na korona virus danas. Ima sličnosti, kao odbijanje, neproverene teorije, antimedicinsko raspoloženje, antivladino raspoloženje, uz činjenicu da vlast postaje sve autoritarnija zbog nametanja pravila karantina i to je univerzalno za pandemiju u svim vremenima. S druge strane, govoreći o  razlikama u reakcijama - u Srednjem veku ljudi nisu znali da čitaju i pišu, nisu bili obrazovani, ništa nisu mogli da razumeju. Informacije su bile tako ograničene, ljudi su umirali, a nisu znali šta se događa. Nisu imali tv, novine, internet,  a možda baš zbog toga ljudi su bili mnogo uplašeni jer su umišljali razne teorije. Mi danas znamo šta su virusi, mi imamo globalne informacije, toliko toga znamo. Danas smo uplašeni jer gledamo kako ljudi u bolnicama umiru, kako umiru sa maskama za kiseonik i respiratorima. Ceo svet je gledao na početku ove pandemije kako u Italiji kamioni odvoze leševe. 

Pre korona virusa moji prijatelji su mi govorili – kakav ti je ovo roman o pandemiji, to je stara tema, to nikoga neće zanimati. Odjednom isti ljudi su počeli da mi govore da imam sreće. Neki su čak tvrdili da sam znao da dolazi pandemija korona virusa pa sam zato odlučio da pišem o epidemiji kuge. Izuzetno sam srećan što vam se obraćam povodom objavljivanja prvog prevoda u svetu u izdanju beogradske Geopoetike.  

Bujdina "Modra krv" među sto najboljih u veku

28.12.2021.

Nobelovac Orhan Pamuk povodom objavljivanja srpskog izdanja – prvog prevoda u svetu njegovog najnovijeg romana "Noći kuge"

28.12.2021.

Oni koji su čitali moje ranije knjige u izdanju Geopoetike, kao što su Tiha kuća  i Bela tvrđava znaju da u njima postoje delovi koji se bave kugom. Svaki put kada bih završio neki roman, pitao sam se zašto ne bih sada napisao moj roman o kugi i sebi sam odgovarao da nisam još uvek spreman, jer treba puno da istražujem. Trebalo mi je 35 godina psiholoških priprema i istraživanja da bih počeo da pišem ovaj roman. U početku sam želeo da napišem istorijski roman koji se odigrava za vreme kuge u vreme Osmanskog carstva. Noći kuge su upravo roman o tome. U stvari želeo sam da napišem roman koji obrađuje više egzistencijalističkih tema, kao što su – individulanost, vera, otpor, strah od smrti. Te teme vodile su me ka temama poput orijentalizma i fatalizma. Orijentalizam je pojam nastao u zapadnom svetu pokušavajući da objasni svet muslimana. Skoro  dvadeset godina sam želeo da napišem roman u kojem bih se borio protiv predstavljanja muslimana kao fatalista. Onda sam priču razvijao i čitao sve više i više i shvatio da je ono što bi roman o kugi činilo zanimljivim jeste politička mera uspostavljanja karantina. Čitao sam puno o raznim epidemijama kuge i postavio sam svoj roman u period koji je poznat pod nazivom Treća svetska pandemija kuge, koja je počela 1894. Posle puno istraživanja, početak svog romana sam bazirao na stavu da uspostavljanje karantina svaku vladu čini više autoritarnom. Postojali su mnogi pisci koji su pre mene pisali o kugi. Jedan od njih je svakako Alber Kami sa svojim romanom Kuga koji sam ja čitao kada sam imao 20 godina. Najznačaniji delo o kugi je ono Danijela Defoa Godina kuge. Toliko se divim telantu Danijela Defoa i njegovom razmišljanju i imaginaciji o ljudskoj prirodi. On je toliko pažnje posvetio ljudskim reakcijama kada je kuga vladala. Treća knjiga je autora Aleksandra Manzonija Zaručnici, italijanski klasik u kojem je samo 30 strana o kugi, ali je to najrealističniji deo o kugi ikada napisan. 
Tako sam ja dugo pisao ovaj roman i baš kad sam mislio da ga završim…Bam! U martu 2020. počela je ova pandemija. Bio sam tada u Americi i 15. marta panično sam otišao na aerodrom i vratio se u Istanbul. Trebalo mi je onda deset meseci da završim knjigu. Četrdeset godina sam se pripremao da napišem knjigu čija je radnja postavljena u vreme epidemije i baš u trenutku kada je trebalo da završim roman, dešava se pandemija. I onda sam se uplašio da će svi reći: Pa on je pisao ovaj roman nakon što je počela pandemija izazvana  korona virusom. Da bih izbegao te optužbe ili da bih samo obavestio čitaoce da pišem taj roman već tri ili četiri godine u to vreme napisao sam članak  za  Njujork Tajms.
Ova knjiga je objavljena u Turskoj u martu ove godine i u međuvremenu sam dao mnogo intervjua i imao mnogo press konferencija u Turskoj  i uvek sam dobijao pitanje – Kakva je razlika u reakciji ljudi u vreme epidemije kuge o kojoj pišete u romanu i naše reakcije na korona virus danas. Ima sličnosti, kao odbijanje, neproverene teorije, antimedicinsko raspoloženje, antivladino raspoloženje, uz činjenicu da vlast postaje sve autoritarnija zbog nametanja pravila karantina i to je univerzalno za pandemiju u svim vremenima. S druge strane, govoreći o  razlikama u reakcijama - u Srednjem veku ljudi nisu znali da čitaju i pišu, nisu bili obrazovani, ništa nisu mogli da razumeju. Informacije su bile tako ograničene, ljudi su umirali, a nisu znali šta se događa. Nisu imali tv, novine, internet,  a možda baš zbog toga ljudi su bili mnogo uplašeni jer su umišljali razne teorije. Mi danas znamo šta su virusi, mi imamo globalne informacije, toliko toga znamo. Danas smo uplašeni jer gledamo kako ljudi u bolnicama umiru, kako umiru sa maskama za kiseonik i respiratorima. Ceo svet je gledao na početku ove pandemije kako u Italiji kamioni odvoze leševe.
Pre korona virusa moji prijatelji su mi govorili – kakav ti je ovo roman o pandemiji, to je stara tema, to nikoga neće zanimati. Odjednom isti ljudi su počeli da mi govore da imam sreće. Neki su čak tvrdili da sam znao da dolazi pandemija korona virusa pa sam zato odlučio da pišem o epidemiji kuge. Izuzetno sam srećan što vam se obraćam povodom objavljivanja prvog prevoda u svetu u izdanju beogradske Geopoetike. 

"Hronika sumnje" Vladislava Bajca na makedonskom jeziku

27.12.2021.

Hronika sumnje je prethodno objavljena u Albaniji, a uskoro treba da se pojavi i u Rusiji.
U Srbiji je doživela tri izdanja, dobila nagradu Meša Selimović za najbolju knjigu godine, bila u najužem izboru za NIN-ovu i regionalnu nagradu Mirko Kovač.

Kineski pisac Su Tong otvorio Klub čitalaca kineske književnosti u Srbiji

24.12.2021.

Predstavljajući Su Tonga, književna prevoditeljka i profesor Filološkog fakulteta Mirjana Pavlović je istakla da su „srpski čitaoci pročitali prevode tri njegova dela, Žene i konkubine (Geopoetika, 2010), Binu (Geopoetika, 2006) i Moj carski život (2006), koja se mogu svrstati u žanr „neoistorijskog romana“, posle čega je književnik govorio o svom shvatanju  istorije i fikcije, kao i o načinu na koji je oblikovao ženske likove u svojim romanima. 

Za Su Tonga, istorija je tradicionalno odelo u koje voli da odene svoju priču i da na taj način pruži sopstvenu interpretaciju događaja iz prošlosti. „Jer, istorija i fikcija su neraskidivo isprepletani, s obzirom na to da književnost predstavlja jednu vrstu beleženja istorije. Ali, ono što me u takvoj jednoj priči najviše zanima jeste ličnost čoveka, njegova sudbina i borba za opstanak“, rekao je Su Tong. U tom pogledu, dobri primeri u njegovom stvaralaštvu su romani Binu i Moj carski život. 

Na opasku da je poznat kao pisac koji u svojoj prozi vrlo duboko zadire u psihologiju žena, Su Tong se našalio i rekao da ga supruga i dan danas optužuje da on zapravo uopšte ne poznaje žene. Istakao je da ga je pišući Žene i konkubine, novelu koja ga je proslavila između ostalog i zbog toga što je čuveni reditelj Džang Jimou po njoj snimio odličan film Podigni crveni lampion, u prvom redu „zanimalo stanje ljudskog duha u jednoj poligamnoj porodici, koje su bile tipične u staroj Kini. Hteo sam da ispitam kakvi su bili međusobni odnosi ženskih članova u takvoj porodici, a mora da su bili vrlo bliski, dakle, u kakve sukobe su ulazile i kako su ih rešavale.“

Zahvalivši mu se na predavanju kojim je otvoren Klub čitalaca kineske književnosti, urednik „Geopoetike“ Vladislav Bajac, podsetio je Su Tonga na objavljivanje srpskog prevoda Binu 2006. godine, kao dela svetske edicije „Mitovi“, koju je pokrenuo škotski izdavač Cannongate, i istakao da ta knjiga predstavlja  „jednu vrstu moderne prekretnice za kinesku literaturu na srpskom tržištu, kao i simbolički, ali i realno vrlo važnu knjigu za to vreme“. Takođe, da je prevod knjige Binu na srpski jezik bio prvi u svetu: završen, a i pokazan, upravo na predstavljanju originala knjige u Pekingu.

Su Tongovo predavanje zainteresovano je pratila brojna publika, koja je čuvenom kineskom autoru postavila i nekoliko pitanja u vezi sa njegovim stvaralaštvom. Događaj je konsekutivno prevodila Ana Jovanović.  

http://www.chinawriter.com.cn/n1/2021/1223/c404090-32315140.html

Kliknuti na opciju English.

Predavanje o knjizi "Tri kralja"

17.12.2021.

Predavanje će biti održano u okviru Dana orijentalistike na Filološkom fakultetu pod naslovom "Odrastanje za vreme Kulturne revolucije - A Čengova Tri kralja".

Možete ga slušati na linku: 

https://zoom.us/j/91409449301?pwd=aVJLRGdhV1lhdkU0ZVQyYkZsUEtSdz09#success

Branko Anđić o romanu "Tri tužna tigra"

17.12.2021.

Anđić koji je, zajedno sa suprugom Ljiljanom Popović Anđić, preveo sa španskog roman ''Tri tužna tigra'', pričaće o tome kako je roman otkrio, kako ga je doživeo u prvom čitanju, a kako u kasnijim susretima sa njim, i sa kakvim izazovima se susretao prilikom prevođenja. 

Novogodišnji popusti Geopoetike u knjižari, na sajtu i u Hali 2 Beogradskog sajma! Pun džak knjiga!

16.12.2021.

Napunite džak našim novim, starim, ozbiljnim, duhovitim, dirljivim, uzbudljivim i beskompromisnim knjigama i usrećite sebe i ljude do kojih vam je stalo. 
Čeka vas i premijerni gift program koji smo posebno dizajnirali misleći na predstojeće praznike i vreme poklanjanja. 
Uz naše knjige nisu vam potrebni ukrasi i lampice, one svetle same od sebe.

Predavanje poznatog kineskog pisca Su Tonga povodom osnivanja „Kluba čitalaca kineske književnosti – Srbija“

16.12.2021.

Naši čitaoci će biti u prilici da znamenitom književniku postave pitanja. Uz konsekutivni prevod Ane Jovanović, uvodničarka će biti Mirjana Pavlović, profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu, a govoriće i Vladislav Bajac, glavni urednik Geopoetike.

Klub se osniva sa ciljem da se srpski čitaoci bolje upoznaju sa razvojem savremene kineske književnosti i stvaralaštvom kineskih autora.

Za sve zainteresovane koji bi želeli da čuju ovu predavanje, ovo je link:
https://us02web.zoom.us/j/87275508889...
Meeting ID: 872 7550 8889
Passcode: 928919

Predstavljanje knjige Ana Marije Grbić - „Srneća leđa”

13.12.2021.

„Ana Marija Grbić se u knjizi fascinantnih, maštovitih priča iz ljudske svakodnevice sva predala nastojanju da u običnosti vidi uzvišenost, tragičnost, grotesku, komičnost, smeh u suzama, prepuštajući se gotovo karnevalskoj raspojasanosti jezika. O čemu god da pripoveda, a neizostavno je reč o neobičnoj običnosti (to je iskupljujuća sintagma), Ana Marija Grbić čini to s inventivnošću poetske mikroskopije života. I za rezultat imamo knjigu „Srneća leđa” koja se čita od korica do korica, u jednom dahu, pa opet iz početka. Da bi se, u krajnjem zbiru, i u slučaju „Srnećih leđa” potvrdilo prastaro pravilo da je uspela kratka priča mnogo duža nego što na prvi pogled izgleda. Takoreći roman, sveden na svoju suštinu.”

Mihajlo Pantić

Pretpraznični Gradski sajam knjiga

04.12.2021.

Naša nova i stara izdanja ćemo ovom prilikom prodavati po pretprazničnim cenama.
Vidimo se na našem štandu u prizemlju od 13 do 22h! 

Druga izdanja "Stovarišta" Sergeja Trifunovića i "Srnećih leđa" Ane Marije Grbić

01.12.2021.

Naša autorka, Ana Marija Grbić, izazvala je veliko interesovanja čitalaca i njena prva prozna knjiga, zbirka kratkih priča “Srneća leđa”, doživela je drugo izdanje. 

A posle samo dve nedelje od objavljivanja, u prodaji je i drugo izdanje knjige “Stovarište” Sergeja Trifunovića.

Obe knjige potražite u našoj ili u ostalim knjižarama, a možete ih sa 20% popusta kupiti i preko sajta www.geopoetika.com.

Japanski film "Povezi me" po Murakamijevoj priči na FAF-u

26.11.2021.

Pored brojnih filmskih nagrada, “Povezi me” je dobitnik i Nagrade za najbolji scenario u Kanu. 

Za vreme trajanja festivala na štandovima Filmskog centra Srbije u Kombank dvorani od 11 h do početka poslednje projekcije moći ćete da kupite Murakamijevu knjigu “Muškarci bez žene”.

Film „Povezi me” biće prikazan u sledećim terminima:

27.11. | 18:00 @ DKC

28.11. | 21:00 @ CineGrand Rakovica

30.11. | 19:30 @ Art Bioskop Kolarac

02.12. | 19:30 @ Kombank dvorana 1

03.12. | 20:30 @ Kombank dvorana 3

Izučavanje dela Orhana Pamuka u srednjim školama

19.11.2021.

Jevtović je sa svojom inicijativom krenuo od Pete beogradske gimnazije. Odabrao je u saradnički tim svoje aktuelne maturante, koji su već čitali Pamukove knjige. Na prvoj promociji dela Orhana Pamuku u Petoj koja je održana 30. septembra pet učenica četvrtog razreda Pete beogradske gimnazije je govorilo o izabranom romanu, kao i sam Jevtović.  Promocija je održana u čitaonici škole u međusmeni pred nekoliko desetina slušalaca, među kojima je bila i direktorka Geopoetike, Pamukovog ekskluzivnog izdavača u Srbiji, Jasna Novakov Sibinović.
Usledila je promocija u Zemunskoj gimnaziji 1. novembra pred nekoliko desetina tamošnjih učenika i profesora. Prikazana su sledeća dela: "Istanbul", "Zovem se crveno", "Čudan osećaj u meni", "Crna knjiga", "Muzej nevinosti" i "Sneg". Domaćini su bili veoma zadovoljni, a nastavnici su obećali da će se truditi da ubuduće uvedu Pamukova dela u nastavni program.
Promocija u Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji zakazana je za 25. novembar, dok je Šesta beogradska gimnazija planirana u decembru. Promocija Pamukovih dela u organizaciji Jeftovićevog tima iz Pete održaće se 1. decembra i u Biblioteci "Milutin Bojić" i taj događaj će biti moguće pratiti uživo preko jutjuba. Poenta  tog događaja je da stanovništvo shvati zbog čega je važno da se dela Orhana Pamuka rade na nastavi u četvrtom razredu srednje škole.

Knjižara Geopoetika neće raditi u četvrtak 11. novembra zbog državnog praznika.

10.11.2021.

Redakcija Geopoetike neće raditi do ponedeljka 15. novembra.

Predstavljanje tri romana Sali Runi u DKSG-u

01.11.2021.

Učestvuju: Miroljub Stojanović i Zoran Janković, filmski i književni kritičari, Vuk Šećerović, prevodilac i Jasna Novakov Sibinović, direktorka Geopoetike.

Marini Abramović uručena nagrada Princeza od Asturije

23.10.2021.

U obrazloženju nagrade stoji da Marinin rad istražuje "granice uma i tela kroz složene i opasne radnje u konstantnoj potrazi za individualnom slobodom.” Prestižna nagrada Princeza od Asturije dodeljuje se od 1981. godine kao serija godišnjih nagrada za razne oblasti pod pokroviteljstvom Fondacije Princeze od Asturije. Među dosadašnjim laureatima nalaze se i brojni autori Geopoetike: Oktavio Pas (1993), Umberto Eko (2000), Pol Oster (2006), Bob Dilan (2007), Lenard Koen (2011), Karen Armstrong (2017).

Geopoetika je do sada objavila dve knjige: "Susret psihoanalitičarke i Marine Abramović", švajcarske psihoanalitičarke Žanet Fišer i obimnu studiju profesorke Svetlane Racanović, "Marina Abramović: Od reza do šava". 

Podsećamo vas da je do 31.oktobra akcija Geopoetike i da možete kupiti ove dve knjige sa popustom od 30%. 

Paulina Šizijane dobitnica je prestižne književne Nagrade Kamoiš za 2021. godinu

21.10.2021.

Mozambička spisateljica Paulina Šizijane dobitnica je prestižne književne Nagrade Kamoiš za 2021. godinu, koja se dodeljuje za dela napisana na portugalskom jeziku. Žiri je jednoglasno doneo odluku o dobitnici nagrade koja se kroz celu svoju spisateljsku karijeru bavila pitanjem rodne ravnopravnosti.

“Žene su vlasnice predivnih duša i nose snažnu poruku ovom svetu. Ova nagrada služi da probudi žene i učini da osete moć koju poseduju “, rekla je Šizijane povodom nagrade.

Geopoetika je 2014. godine objavila njen izuzetan roman “Nikeče – Roman o poligamiji” koji je maestralno s portugalskog prevela Jasmina Nešković. Geopoetika sada, među svojim autorima, ima tri dobitnika ove značajne nagrade. Pored Šizijane, tu si  i Antonio Lobo Antuneš i Mija Koto. 
Roman “Nikeče – Priča o poligamiji” do 31. oktobra možete kupiti u knjižari Geopoetika ili putem našeg sajta sa popustom od 50%.

Akcija u Geopoetici: Knjige se u oktobru vole više!

17.10.2021.

Za vreme trajanja akcije od 18. do 31. oktobra moći ćete da nabavite sva naša dostupna izdanja sa popustom od 30 do 50% i to – lično u knjižari Geopoetika, pozivom na 011 403 72 10 ili mejlom na beograd@geopoetika.com.  Za kupovinu tri i više naslova u našoj knjižari u Ulici Laze Pačua u Beogradu važiće i dodatni, količinski popusti. 

Vaša Geopoetika

U Tokiju otvorena Biblioteka Haruki Murakami

10.10.2021.

U njoj se nalazi preko 3 hiljade Murakamijevih knjiga u prevodu na pedeset svetskih jezika, kao i spisi iz njegove lične arhive. Biblioteka se nalazi u okviru Univerziteta na kojem je Haruki Murakami pohađao studije drame. Proslavljeni pisac je novootvorenoj biblioteci donirao i svoje ručno pisane rukopise, kao i kolekciju od 20 hiljada muzičkih ploča. U biblioteci se nalazi i replika Murakamijeve radne sobe u kojoj je napisao najveći deo svojih knjiga, soba za slušanje muzike u kojoj se vrti plej-lista koju je on sastavio, kao i izložbeni prostor sa 1.400 Murakamijevih knjiga napisanih u periodu 1979 - 2021, od kojih su mnoge prva izdanja. U toj biblioteci nalazi se i četrnaest naslova ovog autora na srpkom jeziku koje je Geopoetika do sada objavila. 

Geopoetika na sajmu knjiga u Podgorici

10.10.2021.

Radno vreme sajma je od 10 do 21 čas, a ulaz je slobodan.

Bukmarkeri i čestitke s citatima iz novog romana Sali Runi "Bajni svete, gde si ti"

10.10.2021.

Uskoro dva nova romana Mirče Elijadea

10.10.2021.

Mirča Elijade (1907–1986), istoričar religije, književnik i filozof, manje je znan po svojim beletrističkim radovima, iako je karijeru započeo objavljivanjem umetničke proze. Geopoetika je odlučna u nameri da to “ispravi” objavljivanjem njegovih najpoznatijih romana u seriji. Do sada smo objavili romane Bengalska noć/Maitreji (2020) i Mladost bez mladosti (2020), a u pripremi su Roman kratkovidog adolescenta, koji će biti objavljen krajem oktobra i Gaudeamus do kraja godine. 

Akcija Geopoetike povodom Svetskog dana životinja

10.10.2021.

U ponedeljak 4. oktobra povodom Svetskog dana životinja roman Veronik Bergen Ili da se spasu svi, ili niko (Geopoetika, 2021), fascinantnu pseću istoriju čovečanstva, moći ćete da kupite sa 30% popusta u našoj knjižari u Ulici Laze Pačua (iza Narodnog muzeja). Idealan poklon za svakog ko ima psa, ali i nekog drugog kućnog ljubimca!

Od Blondi, Hitlerove mezimice koja strada od cijanida, do Pirijevih haskija, mučenika u osvajačkom pohodu na Pol, preko Mopsa, miljenika Marije Antoanete, i četvoronožnih heroja iz napoleonovskih ratova – svi ti psi, vođeni perom Veronik Bergen, iznose jednu neočekivanu, zdravu viziju istorije, koja kulminira u trenutku kad ljudski rod iščezava, kako autorka poentira.