Roberto Savijano rođen je 1979. u Napulju, gde je donedavno živeo. Zbog pretnji iz vrha mafije, odnedavno živi na nepoznatoj adresi i „uživa" policijsku pratnju. Samostalni je novinar. Gomora je njegova prva knjiga. Dobio je nagradu
Sava Babić (1934-2012), književnik, književni kritičar, prevodilac i teoretičar prevoda. Bio je redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu i osnivač Katedre za mađarski jezik i književnost na istom fakultetu. Pisao je o savremenoj srpskoj i o savremenoj mađarskoj književnosti, istraživao veze izmedu dve kulture; prevodio s mađarskog jezika, a bavio... Sjon (Sigurjon B. Sigurdsson), proslavljeni islandski pisac rođen u Rejkjaviku 1962. godine, u svet književnosti stupio je kao mlad pesnik 1978. godine, knjigom poezije Sinovi. Jedan je od osnivača Meduze, grupe nadrealista koja je odmah po osnivanju postala značajan činilac u umetničkom životu Rejkjavika. Objavljivao je knjige poezije, romane, pozorišne komade,... Slobodan Vitanović (1928-2006) - čitavu karijeru ostvario je kao profesor francuske književnosti na Filološkom fakultetu Beogradskog univerziteta. Francusku književnost, posebno epohe baroka i klasicizma, pedavao je kao profesor po pozivu nekoliko semestara i francuskim studentima na univerzitetima u Bordou, Eks-an-Provansu i Parizu, Pariz III - Nova Sorbona i Pariz XII. Slobodan M. Radošević (1920-1997) diplomirao je engleski jezik i književnost, koje je predavao u Beogradu, dok je nemački i francuski jezik i književnost predavao u Engleskoj. Bio je lektor za engleski i nemački jezik na Bogoslovskom fakultetu. Poslednjih tridesetak godina posvetio se izučavanju monaške civilizacije Istoka i Zapada. Objavio je... Svetlana Bojm (1959-2015), pisac i profesor, otišla je u Sjedinjene Države 1981. godine nakon što je diplomirala na Lenjingradskom državnom pedagoškom institutu. Magistrirala je 1983. na Bostonskom univerzitetu, a doktorirala na Harvardu 1988. Bila je na Harvardskom univerzitetu profesor slovenskih jezika i književnosti i komparativne književnosti. Njena istraživačka interesovanja obuhvataju... Šon Ašer je pisac i „čuvar" popularnih blogova koje je pretvorio u knjige – bestselere, uz učešće mnogih pratilaca i saradnjom sa izdavačima. Autor je knjiga Muzej prepiske (2013), Muzej spiskova (2014), Još iz Muzeja prepiske (2016). Tahsin Judžel (1933-2016), turski pisac, lingvista, esejista, književni kritičar i prevodilac, diplomirao je francuski jezik i književnost na Istanbulskom univerzitetu, gde je i doktorirao, a kasnije stekao i zvanje profesora. Autor je nekoliko romana i više knjiga pripovedaka, piše eseje, studije iz lingvistike, naročito semiologije. Preveo je nekoliko desetina... Tatjana Nikitična Tolstoj (1951) potiče iz porodice već tradicionalno okrenute književnosti (deda po ocu joj je Aleksej Tolstoj, čuveni ruski pisac pripovedaka, romana i drama iz prve polovine XX veka, a deda po majci – sjajni prevodilac i intelektualac Mihail Lozinski; njena baka po očevoj liniji, Natalija Vasiljevna Tolstoj-Krandijevska bila... Viktor Peljevin (1962) je jedan od najpoznatijih i najkontroverznijih ruskih pisaca svoje generacije. U svojoj prozi pomirio je postmodernistički elitizam i najširu popularnost. 1992. godine dobija prestižnu rusku književnu nagradu „Mali Buker" za zbirku priča Plava svetiljka (1991), posle koje objavljuje i prve... Vinka Sazdova rođena je 1956. godine. Završila je Filozofski fakultet u Skoplju, Grupa za psihologiju. Bila je novinar kulturnih rubrika više dnevnih listova. Radila je u nekoliko izdavačkih kuća. Osnivač je i glavna urednica Izdavačkog centra TRI u Skoplju. Pored romana Poslednji čaj (2009, Geopoetika, 2011), objavila je i roman... Zoran Petrović (1954-2018, Kragujevac) diplomirao je na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Objavio je romane Kamen blizanac (Geopoetika, 2010) i Ugarak (Geopoetika, 2011), knjige pesama: Pan i ogledalo (1978), Aleksandrijska kritična masa (1989), Svakodnevna molitva (1995), Apsolutna nula (1996), Prisutni su odsutni (2002), Stav u trostavu (2009), dve knjige pesama za decu Pesme iz trbuha (1983) i Priča o slovima (1978), autorsko izdanje svoje ljubavne poezije Spasiti spasioca (1998), kao i knjigu pripovedaka Raspadanje... Zoran Živković was born in Belgrade, former Yugoslavia, in 1948. In 1973 he graduated from the Department of General Literature with the theory of literature, Faculty of Philology of the University of Belgrade; he received his master's degree in 1979 and his doctorate in 1982 from the same school. He... Žan-Mari Pelt (1933-2015) čuveni je francuski botaničar-ekolog, osnivač Evropskog instituta za ekologiju u Mecu i jedan od osnivača Komiteta za nezavisno istraživanje i obaveštavanje o genetskom inženjerstvu (Comite de recherche et d’information independantes sur le genie genetique – CRIIGEN). Naučnu karijeru započeo je kao profesor biologije na Farmaceutskom fakultetu u... Đorđe Miketić rođen je 13.12.1978. u Beogradu, a odrastao je u Gornjem Milanovcu, uz verovatno sva izdanja Dečijih novina. Srednju školu završio je u Čarlstonu, Južnoj Karolini, a Stomatološki fakultet u Beogradu. Na istom fakultetu završava i specijalizaciju iz implantologije i oralne hirurgije, a kao stipendista švajcarskog ITI Instituta, nastavlja... Pavel Krusanov je rođen 1961. godine u Lenjingradu. Studirao je na Hercenovom univerzitetu da bi potom, pišući i objavljujući kratke priče, promenio niz zanimanja. Književni uspeh doživeo je u vreme perestrojke, kada je dospeo u književne časopise Zvezda i Oktobar. Prva njegova zbirka kratkih priča bila je zapažena i nagrađena... Umetnik Dragoljub Raša Todosijević (1945, Beograd) bavi se performansom, video umetnošću, instalacijama i slikarstvom. Diplomirao je na Likovnoj Akademiji u Beogradu 1969. Bio je jedan od prvih umetnika koji je sedamdesetih godina uveo konceptualnu umetnost - Novu umetničku praksu, i nove medije na tadašnju jugoslovensku scenu. Njegovi najpoznatiji radovi Šta je umetnost? (Was ist Kunst?), Bog voli Srbe... Viktor Jerofejev je rođen 1947. godine u Moskvi. Kao sin sovjetskog diplomate deo detinjstva proveo je u Parizu. Završio je studije književnosti na Moskovskom državnom univerzitetu „Lomonosov“, a 1979. godine, s grupom pisaca, pokrenuo je književni almanah Metropol u... Rođena je u Beogradu, diplomirala na odseku za anglistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu. Odbranila je 1980. godine magistarski rad na temu „Metafizička osnova teorije rase (ili estetičkog doživljaja)". Godine 1992. godine Milica sa porodicom provodi šest meseci na studijskom boravku u... Božo Koprivica (Nikšić, 1950), graduated from the Faculty of Philology in Belgrade where he studied world literature. He is the author of the books: Volej i sluh (Volley and Music, 1992), Vreme reči, Razgovori s Borislavom Pekićem (The Time of Words: Conversations with Borislav Pekić, 1993), Kiš, Borhes, Maradona (Kiš,... Sonja Besford (rođena u Beogradu kao Sonja Batinić) srpska je spisateljica i pesnikinja koja živi i radi u Velikoj Britaniji. Predsednica je Udruženja srpskih pisaca i umetnika u inostranstvu. Piše i na engleskom i na srpskom jeziku. Objavila je nekoliko zbirki pesama (Mazno kao šamar / Gentle Like a Slap,... Vang Anji Feng Đicai Lu Venfu Ma Juen Ju Hua Su Tong Can Sjue Vang Meng Ge Fei Ši Tiješeng Čen Žan Bi Feiju Či Ciđijen Vang Sijaobo Mo Jen Goran Gocić (Užice, 1962) diplomirao je anglistiku (Filološki fakultet, Beograd) i magistrirao medije i komunikacije (Londonska škola ekonomije i političkih nauka). Napisao je poglavlja u petnaest knjiga o masovnoj kulturi – pored ostalih, u zbornicima Degradirana moć: Mediji i kosovska kriza (2000) i Želimir Žilnik: Iznad crvene prašine (2003), koji... Dejan Tiago Stanković je rođen u Beogradu, a stanovnik je Lisabona. Posebno je ponosan na dva sina i svoje prevode Ive Andrića na portugalski i Žožea Saramaga na srpski. Odakle sam bila, više nisam je njegova prva knjiga. Mira Otašević (1944-2019), dramaturg iz Beograda, bavila se teorijom književnosti i pozorišta, posebno područjem istorijskih avangardi. Objavila je knjigu multižanrovskih eseja Spojni sudovi (1980) i romane Magamal (Geopoetika, 1994), Ničeova sestra (Geopoetika, 1999), Beket i jastog (Geopoetika, 2005), Zmajevi od papira (Geopoetika, 2008), Zoja (Geopoetika, 2012) i Gorgone (Geopoetika, 2017). Mića Vujičić je rođen 1979. godine u Mokrinu. Slavoljub Stanković, autor romana The Box, Split (Geopoetika, 2010) i Prvaci sveta (Geopoetika, 2014), te Knjige utisaka (sa dizajnerom Slamirom Stojanovićem), kao i romana u stihu za decu „Čarobnjak Dandruf i izgubljena knjiga", diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, specijalizovao se za oblast... Vladislav Bajac, rođen u Beogradu 1954. godine, pisac i izdavač. Studirao je književnost na Filološkom fakultetu. Bavio se novinarstvom i književnim prevođenjem. Objavio dve knjige pesama, tri knjige priča, osam romana. Belgijska književnica i filozof Veronik Bergen rođena je u Briselu 1962. godine. Helga Flatland, norveška spisateljica rođena 1984, diplomirala je skandinavske jezike i književnost na Univerzitetu u Oslu i potom kopirajting na Visokoj školi za medije i komunikacije „Vesterdal“. Svojim prvim romanom Ostani ako možeš. Idi ako moraš (2010, Geopoetika, 2021) osvojila je nagradu za najbolji roman prvenac „Tarje Vesas“, nagradu...
Autor je romana Oštar start (2010), Unutrašnjost (Geopoetika, 2018) i zbirke priča Ronjenje na dah (Geopoetika, 2014).
Novinske članke pisao je za Mokrinske novine, Kikindske novine, Dnevnik, YellowCab, Danas, Blic, Politiku, Plejboj, Feral Tribune, Oslobođenje, zagrebačke Novosti, Politikin zabavnik.
Radi u redakciji...
Knjige su mu prevedene na dvadesetak svetskih jezika.
Dobitnik je više domaćih, stranih i međunarodnih nagrada i priznanja...
Objavila je petnaestak romana: Rapsodija za plavog anđela, Akvareli, Kaspar Hauzer ili omiljena rečenica vetra, Lutkin krik, Prvi put, Nikad…, više od deset pesničkih zbirki: Spaliti oca dok dete spava, Mastila, Palimpsesti, Padati nagore, Vučji alfabet, i više...
Preminuo književnik Huan Oktavio Prens
05.08.2021.
Huan Oktavio Prens preminuo je 14. novembra 2019. godine u 87. godini života.Rođen je u Ensenadi (La Plata), 1932. godine. Rodnu Argentinu napustio je 1975, kao politički emigrant. Od 1962. do 1967. i od 1975. do 1978. godine živeo je u Beogradu gde su mu se i rodile dve ćerke, da bi se 1978. godine definitivno nastanio u Trstu. Za sebe je voleo da kaže da je Jugoitaloargentinac. Prens je svoj radni vek proveo kao univerzitetski profesor španskog jezika i književnosti, a od sedamdesetih godina prošlog veka stekao je međunarodni ugled kao pesnik. Autor je velikog broja zbirki pesama i priča, i dva romana koja su oba objavljena i na srpskom jeziku. Izdavačka kuća Geopoetika objavila je 2016. godine njegov poslednji roman Višak identiteta u prevodu Gordane Ćirjanić.
Pročitaj više
Novosadska promocija Dilanovih "Pesama"
05.08.2021.
Novosadska promocija knjige Boba Dilana Pesme 1961-2012 (Geopoetika, 2019) na kojoj će učestvovati prevodioci Vladimir Kopicl i Muharem Bazdulj, kao i Zoran Paunović i Vladislav Bajac, urednici izdanja, održaće se u utorak, 19. novembra, u 19 časova u knjižari Bulevar Books (Bulevar Mihajla Pupina 6).Nakon uspešne promocije ovog kapitalnog izdanja u beogradskoj galeriji Artget u KCB-u, knjiga koja predstavlja pesnički opus jedne od najvećih živih legendi prošlog i ovog veka i celokupno pedesetogodišnje pesničko stvaralaštvo Boba Dilana, biće predstavljena i novosadskoj publici. Javnost je po prvi put u prilici da se na jednom mestu uveri u činjenicu da je ovaj kantautor pre i iznad svega – pisac. O Geopoetikinom svetski unikatnom izdanju koje je u odnosu na originalno američko, dozvolom autora, prošireno propratnim tekstovima koji prethode svakom albumu, to jest Dilanovom pesničkom periodu, kao i uvodnim tekstom, pričaće urednici i prevodioci knjige obogaćene trideset i jednim mini – esejom, koji su ovu liriku dopunili biranim detaljima, kao i uvodom koji se Dilanom bavi prevashodno kao književnikom.
Promocija knjige Boba Dilana "Pesme 1961-2012"
05.08.2021.
U utorak, 12. novembra, u 19 časova, u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda biće održana promocija knjige Pesme 1961-2012 Boba Dilana koju je izdavačka kuća Geopoetika nedavno objavila. Na promociji učestvuju prevodioci Vladimir Kopicl i Muharem Bazdulj, kao i Zoran Paunović i Vladislav Bajac, urednici izdanja. Knjiga predstavlja pesnički opus jedne od najvećih živih legendi prošlog i ovog veka i celokupno pedesetogodišnje pesničko stvaralaštvo Boba Dilana. Javnost je po prvi put u prilici da se na jednom mestu uveri u činjenicu da je ovaj kantautor pre i iznad svega – pisac. Publika srpskog jezičkog prostora, kao i celog regiona, ima privilegiju da čita Geopoetikino svetski unikatno izdanje koje je u odnosu na originalno američko, dozvolom autora, prošireno propratnim tekstovima koji prethode svakom albumu, to jest Dilanovom pesničkom periodu, kao i uvodnim tekstom. Urednici knjige i edicije Notni spisi su sa trideset i jednim mini – esejom, svu ovu liriku obogatili biranim detaljima, kao i uvodom koji se Dilanom bavi prevashodno kao književnikom. U toku promocije, knjiga će se prodavati po promotivnoj ceni u knjižari ispod galerije Artget.
Pročitaj više
Najprodavaniji naslovi Geopoetike na Sajmu knjiga
05.08.2021.
Nedavno je završen 64. Sajam knjiga, a utisci se i dalje sumiraju. Hvala svima koji su posetili štand Geopoetike i obogatili svoju kolekciju našim novim i starim izdanjima. Za sve one koji su propustili Sajam knjiga, sva naša izdanja sa sajamskim popustom možete kupiti u našem Klubu čitalaca "Kuća za čitanje" u Kapetan Mišinoj 8.Sa zadovoljstvom predstavljamo TOP 10 naslova Geopoetike na Sajmu knjiga:
- Normalni ljudi, Sali Runi
- Životinje u Africi, Erlend Lu
- Pisac kao profesija, Haruki Murakami
- Baš kako treba, Justejn Gorder
- Norveška šuma, Haruki Murakami
- Razgovori s prijateljima, Sali Runi
- Pesme 1961-2012, Bob Dilan
- Muškarci poput mene, Per Petešun
- Priviđenja iz senke, Mansura Izudin
- Kairo u 100 godina, Gamal Gitani
Događaji Geopoetike na 64. Sajmu knjiga
05.08.2021.
Egipatska autorka Mansura Izudin, članica zvanične delegacije Egipta biće gošća Geopoetike i Sajma knjiga. Promocija njene knjige Priviđenja iz senke održaće se u ponedeljak 21.10. od 18 do18:50 časova na Platou "Beogradski sajam" hala 1a. Na promociji, pored autorke, učestvuju i prevoditeljka Dragana Đorđević, književna kritičarka Marija Bulatović kao i Vladislav Bajac, direktor izdavačke kuće Geopoetika. U subotu, 26.10. od 15 do15:50 u sali "Borislav Pekić" hala 1a, održaće se razgovor o knjizi Kairo u 1000 godina (novo izdanje, Geopoetika 2019), egipatskog autora Gamala Gitanija. U razgovoru učestvuju: novinar i pisac Tarik Al-Tahir, prevoditeljke Dragana Đorđević i Marija Obrenović (fotografije) i Vladislav Bajac, direktor izdavačke kuće Geopoetika. Seminar "Egipatska literatura prevedena na srpski jezik"održaće se u sali „Borislav Pekić“ hala1a u utorak 22.10. od 15 časova. Učestvuju: egipatske spisateljice Salva Bakr, Mansura Izudin i Mai Kaled, egipatski izdavač Šerif Bakr, arapsko-srpski prevodioci Srpko Leštarić i Miroslav Mitrović, direktor i glavni urednik „Geopoetike“ Vladislav Bajac i direktor izdavačke kuće „Agora“ Nenad Šaponja. Kao i svake godine, Geopoetika će organizovati tradicionalno druženje sa domaćim autorima čija su dela objavljena u tekućoj godini. Radivoj Šajtinac i Filip Čolović biće na štandu Geopoetike, Arena hale 1 u petak 25.10. od 17 do18 časova. Tribina "Kosa 50 godina" u kojoj čestvuju: novinar Žikica Simić, istoričar Predrag J. Marković i pisac Vladislav Bajac (s osvrtom na knjigu Hronika sumnje, Geopoetika 2016) održaće se u sali „Borislav Pekić“ hala 1a u petak 25.10. od 14 do14:50 časova. Moderator razgovora je novinar Zoran Panović.
Pročitaj više
Najnovija predsajamska izdanja Geopoetike
05.08.2021.
Geopoetika je upravo objavila tri prevoda stranih autora koji nikada do sada nisu bili objavljivani u Srbiji. Mirjana Pavlović je s kineskog prevela tri novele u zbirci "Tri kralja" kineskog autora A Čenga, uz Mo Jena i Han Šaogunga, najvažnijeg pripadnika književnog pokreta traženja korena. Jovan Tatić je sa portugalskog preveo roman "Brada natopljena krvlju" za koju je Daniel Galera, jedan od najboljih brazilskih pisaca mlađe generacije, dobio nagradu države Sao Paolo za knjigu godine. Dragana Đorđević je s arapskog prevela "Priviđenja iz senke", najnoviji roman egipatske književnice Mansure Izudin, koja će biti gost ovogodišnjeg Sajma knjiga. A među četiri nova naslova nalazi se i domaći autor Geopoetike Radivoj Šajtinac. Njegova najnovija prozna knjiga "Suva igla" sedmo je delo ovog pisca u izdanju Geopoetike.
Pročitaj više
Mansura Izudin gost beogradskog Sajma knjiga
05.08.2021.
Među piscima u zvaničnoj delegaciji Egipta, počasnog gosta ovogodišnjeg Sajma knjiga u Beogradu, biće i egipatska književnica mlađe generacije Mansura Izudin. Tokom svog boravka, ona će održati predavanje studentima na Filološkom fakultetu i imati promociju na štandu počasnog gosta u okviru Sajma knjiga.Mansura Izudin rođena je 1976. u jednom seocetu u Delti Nila. Završila je novinarstvo na Univerzitetu u Kairu. Živi u Kairu i radi kao zamenik glavnog i odgovornog urednika i novinar u najznačajnijem egipatskom književnom listu, nedeljniku ’AẖbÄr al-’adab (Književne vesti). Prvu zbirku pripovedaka, Drhtavo svetlo objavila je 2001. godine, a tome su usledili romani Merjemin lavirint (2004), Iza raja (2009), sa kojim je 2010. godine ušla u najuži izbor za Međunarodnu nagradu za arapski roman (IPAF), zbirka priča Putem ludila (2014), koja je proglašena za najbolju zbirku pripovedaka na Sajmu knjiga u Kairu, roman Smaragdna planina (2014), koji je ovenčan nagradom Sajma knjiga u Šarži, roman Priviđenja iz senke (2017) i zbirka priča Utočište za odsustvo (2018). Njeni romani i priče prevedeni su na engleski, francuski, nemački, italijanski i druge jezike. Roman Priviđenja iz senke u prevodu s arapskog Dragane Đorđević upravo je objavljen u Geopoetici.
Pročitaj više
Vladislav Bajac predstavlja knjigu "Podmetači za snove" u Podgorici
05.08.2021.
Danas u 19 časova Vladislav Bajac na Internacionalnom sajmu knjiga u Podgorici predstavlja knjigu priča Podmetači za snove (Geopoetičke basne) u izdanju Internacionalnog sajma knjiga i Gradskog sekretarijata za kulturu Podgorice. Autor pogovora je Vladimir Vojnović, umetnički direktor Sajma, prof. univerziteta i predsednik Crnogorskih izdavača.To je posebna čast autorima koje je organizator odabrao za ediciju Mansarda u kojoj je prethodne godine objavljena knjiga Dževada Karahasana. Večeras o knjizi će pored autora govoriti Ana Medigović, sekretar za kulturu i sport grada Podgorice, Milena Ivanović-Dubljević, magistar srpske književnosti i Sanja Vojnović, književni kritičar. Inače, Geopoetika na ovom sajmu gostuje sa izložbom i prodajom knjiga na svom štandu.
Pročitaj više
Jerofejev u Beogradu predstavlja svoj najnoviji roman na srpskom jezku
05.08.2021.
Viktor Jerofejev dolazi u Beograd na predstavljanje svog najnovijeg romana na srpkom jeziku Ružičasta mišica. Promocija će se održati u četvrtak, 26. septembra u 19h u Galeriji novootvorenog RTS Kluba, Hilandarska 2 (ulaz iz Svetogorske ulice). Pored Viktora Jerofejeva, u razgovoru će učestvovati i Tanja Popović, redovni profesor na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu. Viktor Jerofejev je jedan od najpoznatijih ruskih književnika, a Geopoetika je do sada objavila šest njegovih naslova: Enciklopedija ruske duše, Pet reka života, Dobri Staljin, De Profundis, Telo i Ružičasta mišica. Pored velikog broja knjiga, autor je i književne emisije na moskovskoj televiziji.
Knjiga "Ružičasta mišica" može se kupiti u svim knjižarama, a u toku promocije sa popustom u neposrednoj blizini RTS Kluba, u knjižari "Zlatno runo".
Autor će nakon promocije potpisivati knjige.
Viktor Jerofejev dobitnik nagrade "Milovan Vidaković"
05.08.2021.
Ovogodišnji, 13. po redu književni festival "Prosefest" biće otvoren u Novom Sadu, u utorak, 24. septembra u 18h u klubu "Tribina mladih" Kulturnog centra Novog Sada. Tom prilikom ruskom piscu Viktoru Jerofejevu biće uručena Međunarodna književna nagrada "Milovan Vidaković". Među dosadašnjim dobitnicima ove ugledne nagrade su: Alberto Mangel, Đerđ Konrad, Klaudio Magris, David Grosman, Peter Handke, Mario Vargas Ljosa, Orhan Pamuk. Nakon učešća na "Prosefestu" u Novom Sadu, Viktor Jerofejev će u četvrtak, 26. septembra u 19h u Galeriji kluba RTS-a, Hilandarska 2 (ulaz iz Svetogorske), imati promociju svoje najnovije knjige na srpskom jeziku u izdanju Geopoetike Ružičasta mišica. Na promociji će, pored autora, govoriti i Tanja Popović, redovni profesor na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu. Geopoetika je do sada objavila šest knjiga Viktora Jerofejeva: Enciklopedija ruske duše, Pet reka života, De profundis, Dobri Staljin, Telo, Ružičasta mišica.
Pročitaj više
Veče sećanja na Miru Otašević
05.08.2021.
Povodom nedavne smrti književnice i TV urednice Mire Otašević, biće upriličeno veče posvećeno njoj i njenom delu.Prikazaće se jedno od TV dela iz njenog omiljenog žanra "kreativna upotreba arhive" FIAT PANIS, iz 1996 u trajanju od 17 min.Glumci će čitati dva odlomka iz njenih romana Magamal i Gorgone, koje je objavila Geopoetika. Govoriće se, bez govornice, podijuma i voditelja, o Miri ili o njenom delu, a kamere emisije "Trezor" će snimati.U drugoj polovini oktobra, jednonedeljni "Trezor" biće posvećen delu Mire Otašević,
tada će i ovaj večernji skup prijatelja i poštovalaca biti prikazan.Klub RTS, zgrada Radio Beograda, ulaz iz Svetogorske Četvrtak, 19. septembar 2019. u 18 časova
Roman Miće Vujičića "Unutrašnjost" u najužem izboru za nagradu "Meša Selimović"
05.08.2021.
Roman "Unutrašnjost", Miće Vujičića, koji je Geopoetika izdala 2018. godine, ušao je u najuži izbor za regionalnu književnu nagradu "Meša Selimović". Ovo prestižno priznanje se dodeljuje u okviru Književnih susreta Cum grano salis u Tuzli za najbolji roman objavljen u prethodnoj godini na govornom području Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske i Crne Gore. Ovogodišnji susreti, 19. po redu, održaće se od 5. do 7. septembra kada će dobitniku biti uručena nagrada."Tekst "Unutrašnjosti" prati sopstvenu duboko utemeljenu logiku, ne obazirući se na restlove koje oko sebe nesebično rasipa. I taman kada posumnjate u ispravnost ovakvog prosedea, postane vam jasno da je knjiga i napisana na dobro promišljenim zakonima pačvork-sećanja koja od života, naknadno, tvore međusobno nezavisne slike, majušne celine, iskopane iz priličnih dubina, a koje opet, na kraju, utiču u zajedničku reku. Na isti način su (ne)zavisni od realnosti i likovi i njihova imena – neka vrlo znana (Kiš, Zafranović…), nepoznata, izmišljena i ona autoru najomiljenija – obeležena inicijalima. Kao i mesta dečaštva. I čitav život se odjednom učini kao jedan inicijal, koji nudi neizmernu slobodu poigravanja sobom i junacima." Vladislav Bajac
Pročitaj više
Geopoetika objavila roman Filipa Čolovića "Razbrajalica za Andreasa Sama"
05.08.2021.
Izdavačka kuća Geopoetika objavila je roman „Razbrajalica za Andreasa Sama“ Filipa Čolovića, filmskog i televizijskog reditelja, scenariste i pisca. Knjiga, prema rečima urednika Geopoetike prof. dr Milana Ristovića, "na književno moderan način piše o vrlo ozbiljnoj temi“ i ima dva nivoa: jedan je bolest pisca koji umire u Parizu od raka pluća i kome u posetu dolazi čovek po imenu Andreas Sam, a drugi je sećanje pisca na detinjstvo u godinama Drugog svetskog rata. Ristović je rekao da se, čitajući Čolovićevu knjigu, suočio sa temom koja nije laka, ali da upravo na takvim temama i počiva dobra književnost. - Nigde se ne pominje ime pisca, ali znamo da se radi o Danilu Kišu i Čolović koristi faktografiju Kišovog života da bi napravio dijalog koji pisac vodi na samrti sa svojim alteregom, jer Andreas Sam nije niko drugi do sam Kiš koji preispituje sam sebe u trenucima kada umire u pariskoj bolnici. Najvažnije je da u Čolovićevoj knjizi nema patetičnog odnosa ni prema Kišu ni prema samoj temi koja je u središtu romana. Čolović na književno moderan način piše o jednoj vrlo ozbiljnoj temi i vrlo važnim stvarima - rekao je Ristović. „Razbrajalica za Andreasa Sama“ je, prema mišljenju glavnog urednika Geopoetike Vladislava Bajca, „omaž i knjiga-orden dodeljen D.K.-u u 30. godini piščevog produženog života“.
Pročitaj više
Ogledno o drugarstvu i posedovanju
05.08.2021.
Povodom objavljivanja knjige “Ogledi o drugarstvu i posedovanju” Irene Ristić u izdanju Geopoetike, u subotu 15. juna 2019. godine u 19 sati, u Krokodilovom centru za savremenu književnost (Karađorđeva 43), biće napravljena jedna posebna instalacija - od predmeta koji su nekada pozajmljeni od bliskih osoba, a koji nikada nisu vraćeni, jer su igrom slučaja ili namere ostali u tuđim rukama. Autorka je pozvala sve zainteresovane da se uključe u pravljenje ove postavke, kao i u dijalog koji započinju: Tijana Grumić, dramska spisateljica i dramaturškinja, Bojan Babic, pisac, i Jasna Novakov Sibinović, teoretičarka umetnosti i urednica Geopoetike. Biće reči o drugarstvu, svakako, ali i o tome kako smo i kada naučili šta je to privatni posed, šta je vlastito a šta tuđe, i koliko su te linije razgraničenja oblikovale odnose sa ljudima koji su nam važni. Koliko smo u ovom trenutku udaljeni od ideje deljivog ili zajedničkog? Umemo li još o tome da mislimo? Autorka će potpisivati knjige, koje će se tokom ovog događaja prodavati s posebnim popustom. O OGLEDIMA “Sve struke Irene Ristić (psihologija, režija, umetnost… i još poneka) spojile su se u ovim Ogledima u jednu – posmatranje. Drug/ovi i poneka drugarica iz knjige istovremeno su jedan određeni a imaginarni drug, kao i više njih različitih – bilo pojedinačnih, bilo u zbiru. Drug kao prijatelj, ali i kao predmet/objekat ljubavi i analize. Percepcija obuhvata širok raspon zapažanja; od mikrodetalja do krupnih društvenih pojava (postideološkog doba, recimo), od duhovitosti običnih situacija do ironiziranja urbane modernosti. Ovi prozni medaljoni čistih rečenica, oslobođeni svih viškova do mere nagoveštenog ili samo naslućenog, privid su hladnog posmatranja; naprotiv, u tom odmaku ima začuđujuće količine intimnosti kao znaka poverenja prema drugu, čitaocu, pisanju.” Vladislav Bajac “...subverzivni povratak eseja u pripovedanje i još subverzivniji prepad literarnog na ogled. Na malom prostoru će nastupiti aktivistički intimizam, umorni entuzijazam, realistički utopizam, zrela infantilnost, materijalistička emotivnost, revolucionarni poklič protiv terora neprikosnovene narativnosti po svaku cenu i, pre i posle svega, melanholična nada „da čovek čoveku bude drug“, ako ne u životu, jer to bi bilo ono nužno zahtevanje nemogućeg, onda u tekstu. Jer ovaj tekst jeste dokaz da je bar u tom minijaturnom i marginalizovanom, a opet neograničenom polju slobode sve još moguće, pa i Irena Ristić.” Bojan Babić O AUTORKI Irena Ristić deluje u polju umetnosti i nauke. Piše, proba, režira, smišlja i izvodi radove, sklona socijalnim ogledima i psihološkim istraživanjima umetnosti, predaje, piše, objavljuje, uređuje, ponekad organizuje, sa studentima polemiše, i opet piše… Pored istraživanja i predstava, rado izdvaja svoje ogledne radove: „Autopejzaž“ (2016), „Proba“ (2016), „Šta kaže Irena Ristić?“ (2015), „Pažljivo posmatranje“ (2014), „Običan jedan bioskop.Nepar“ (2013), „proces_K“ (2011), „Apetit“ (2010), „Soba malih strahova“ (2009), „Obdukcija“ (2005) i druge. Jedna je od osnivačica družine Hop.La! i vanredna profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Lista referenci i bibliografija dostupni su na linku www.irena-ristic.com
Pročitaj više
Leto uz knjigu
05.08.2021.
Od 5. do 19. juna u našoj Kući za čitanje u Kapetan Mišinoj 8 dočekujemo leto uz popust na sva izdanja Geopoetike!
Tokom trajanja akcije čitaoci će moći da kupe naša izdanja po sniženoj ceni od 30%, dok će neka izdanja biti na popustu od 50%.
Najnoviji i vanvremenski naslovi iz naše bogate književne ponude učiniće ovo leto lepšim i uzbudljivijim. Peščane plaže, dvorišta u hladu, terase pod senkom i klimatizovane sobe, sve su to savršeni ambijenti za prepuštanje čitalačkim izazovima.
Leto može da počne! Mi smo spremni i čekamo vas!
Georgi Gospodinov u Beogradu
05.08.2021.
Jedan od najprevođenijih bugarskih pisaca Georgi Gospodinov, čiju je najnoviju zbirku priča "Sva naša tela" Geopoetika nedavno objavila, učestvovaće na ovogodišnjem festivalu Krokodil, druge večeri festivala, 8. juna od 20h u Domu Omladine.
O njegovim knjigama, prevedenim na više od dvadeset pet jezika, pisali su Njujorker, Njujork tajms, Gardijan, Liberasion i drugi. Roman Georgija Gospodinova Fizika tuge dobio je međunarodnu nagradu "Jan Mihalski", a bio je i u najužem izboru za nekoliko prestižnih nagrada u Evropi i SAD, među kojima je i nagrada američkog PEN-a za najbolji prevedeni roman. Dobitnik je nagrade "Prozart" za doprinos balkanskoj književnosti. Georgi Gospodinov je 2016. godine odlikovan Ordenom Ćirila i Metodija za doprinos bugarskoj kulturi i obrazovanju. Slepa Vajša, kratkometražni animirani film (reditelja Teodora Uševa) prema istoimenoj priči Gospodinova, objavljenoj u zbirci I druge priče, bio je u najužem izboru za Oskara 2017. Dobitnik je stipendije Njujorške javne biblioteke (New York Public Library) za 2018. godinu.
Zbirka priča "Sva naša tela" peta je knjiga Georgija Gospodinova u izdanju Geopoetike.
Vladislav Bajac o Mehmed-paši Sokoloviću u Turskom kulturnom centru
05.08.2021.
U sredu, 29. maja, u 19 časova u Turskom kulturnom centru (Institut Enre Junus, Dobračina 38), Vladislav Bajac, pisac, direktor i glavni urednik Geopoetike, pričaće o Mehmed-paši Sokoloviću, Istanbulu i Beogradu, identitetu ljudi i gradova. Tom prilikom moći će da se kupi po posebnoj ceni srpsko i englesko izdanje knjige “Hamam Balkanija”, Vladislava Bajca, koja je povod za ovu temu. Roman "Hamam Balkanija" predstavlja uzbudljivu i promišljenu priču o dva istorijska vremena i o junacima smeštenim u prostoru između dva identiteta. Istorijska vremena romana "Hamam balkanija" jesu XVI vek i naše doba, dok su junaci ove snažne proze u kojoj se lične drame pretapaju sa dramatičnim istorijskim događajima Mehmed-paša Sokolović i kodža Mimar Sinan, Sulejman Veličanstveni i veliki vezir Rustem-paša, ali i u našem vremenu slavni turski pisac Orhan Pamuk i Vladislav Bajac, Alberto Mangel i Alen Ginzberg, Lenard Koen i Sjon, Alan Stivel i vođa ETA Raul T, Čedomil Veljačić i Geri Snajder…
Pročitaj više
"Bitka za prošlost" nagrađena na festivalu "Pazi šta čitaš"
05.08.2021.
"Bitka za prošlost", Zorana Milutinovića, nagrađena je kao "knjiga koja ima trajnu vrednost ili ostvaruje važan naučni doprinos" na Festivalu humanistike, kulture i umetnosti „Pazi šta čitaš“, čiji je organizator beogradska izdavačka kuća HERAedu.Nagradu je, u ime autora koji živi i radi u Londonu, primio direktor izdavačke kuće Geopeotika Vladislav Bajac, a ovaj festival koji je posvećen izdanjima iz oblasti humanistike traje od 23. do 25. maja u Kombank dvorani.Milutinovićeva knjiga "Bitka za prošlost – Ivo Andrić i bošnjački nacionalizam” je prva naučna studija srpskog stručnjaka međunarodnog akademskog renomea koja se bavi ideološkom i religijskom zloupotrebom književnog dela nobelovca Ive Andrića.
Pročitaj više
Dobitnik Bukerove nagrade za 2017. u izdanju Geopoetike
05.08.2021.
Roman Džordža Sondersa, "Linkoln u Bardu", dobitnik prestižne Bukerove nagrade za 2017, objavljen je u izdanju Geopoetike u prevodu s engleskog jezika Lusi Stivens. Magazin "Tajm" je knjigu "Linkoln u Bardu" svrstao u izbor 10 najboljih književnih ostvarenja u 2017. godini.Ovaj neobičan eksperimentalni Sondersov roman prvenac bavi se periodom života Abrahama Linkolna nakon gubitka sina i na vrlo specifičan način opisuje njegovu borbu s ovim nenadoknadivim gubitkom."Sondersova izvanredna verbalna energija se vecÌim delom koristi u službi hvatanja "patosa" svakodnevnog života."Mičiko Kakutani, Njujork tajms
Pročitaj više
David Diop dobitnik Gonkurove nagrade studenata Srbije za 2019.
05.08.2021.
Francuski pisac David Diop je ovogodišnji dobitnik studentske nagrade Gonkur za roman "Frère d'âme" (Duhovni brat), proglašeno je u okviru Molijerovih dana, književne manifestacije Francuskog instituta u Srbiji, posvećene frankofonoj književnosti, koji su se održali od 10. do 16. maja. Roman je u Francuskoj objavila izdavačka kuća Seuil (Sej), a prevod na srpski priprema izdavačka kuća Geopoetika. Studenti sa 4 katedre za francuski jezik – Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Niš – odabrali su svog laureata od 4 knjige iz poslednje selekcije (2018) francuske nagrade Gonkur. David Diop je dobitnik i nagrade Gonkur francuskih gimnazijalaca, iz koje je proizašla Nagrada srpskih studenata Gonkur.
Pročitaj više
Ivana Velimirac dobitnica nagrade "Branko Jelić"
05.08.2021.
Ivana Velimirac dobitnica je nagrade „Branko Jelić“ za 2018. za najbolji prevod sa francuskog na srpski u kategoriji „fikcija“ za roman „Nadleštvo za bašte i ribnjake“, Didjea Dekoana, u izdanju Geopoetike. Nagradu „Branko Jelić“ dodeljuju Francuski institut u Srbiji i Udruženje književnih prevodilaca Srbije.Nagrada nosi ime našeg znamenitog prevodioca, koji je iza sebe ostavio celu biblioteku prevoda Siorana, Garodija, Sartra, Levi-Strosa, Brodela, Jankeleviča, biblioteku prevedenih najtežih tekstova iz oblasti antropologije, filozofije, teorije književnosti, istorije, ali i lepe književnosti. Radnja romana „Nadleštvo za bašte i ribnjake” smeštena je u drevni Japan, u 12. vek. Iako je bio najumešniji lovac na šarane i opskrbljivao svete ribnjake carskog grada, Kacuro se utopio. Na Kacurovoj mladoj udovici Mijuki ostalo je da umesto njega do prestonice odnese šarane otete od virova reke Kusagave. Sa slamenim sandalama na nogama, povijena pod obramicom o kojoj vise korpe sa ribama, ne posedujući ništa osim nekoliko šaka pirinča, Mijuki je krenula na putešestvo dugo na stotine kilometara kroz šume i planine, od svetilištâ do svratištâ, suočavajući se sa olujama i zemljotresima, sa napadima pljačkaša i izdajama saputnika, sa okrutnošću podvodačica i gnevom kape, vodenog čudovišta. No, sećanje na blistave sate provedene sa čovekom kojeg je neizmerno volela, i za kojeg je verovala da korača tik uz nju, ulilo je Mijuki snagu da prebrodi najneverovatnija iskušenja.
Predstavljanje romana “Prekasno Branke Krilović u klubu Magistrala
05.08.2021.
Predstavljanje romana “Prekasno”, Branke Krilović, na kojem će učestvovati Zoran Paunović i autorka, održaće se u četvrtak, 23. maja, u 19 časova u klubu Magistrala u Domu kulture Studentski grad. Branka Krilović je dugogodišnja urednica i pozorišna kritičarka RTS-a, dobitnica Sterijine nagrade za pozorišnu kritiku, autorka dokumentarno-igranog filma “Višegradom u Andrićevom odelu”, serija “Stvaraoci” i “TV kritičar” i niza emisija iz kulture. Bila je urednica kulturne rubrike nedeljnika NIN i urednica u Književnim novinama. Jedna je od autora almanaha o novom talasu u SFRJ Drugom stranom. Objavljivala je prozu i poeziju u Studentu, Vidicima, Poljima,Književnoj reči, Književnim novinama, KOV-u. Pisala je za Start, Danas, Vreme, Politiku, Borbu, NIN i Dugu. Autorka je dve zbirke priča, a njen roman prvenac “Prekasno” (Geopoetika) našao se u najužem izboru za NIN-ovu nagradu za 2018. godinu.
“Normalni ljudi Sali Runi - Knjiga godine u Velikoj Britaniji
05.08.2021.
Roman Sali Runi, “Normalni ljudi”, proglašen je Knjigom godine u Velikoj Britaniji (British Book Awards) u vrlo oštroj konkurenciji. Glavna konkurentkinja mladoj Irkinji, bila je bivša prva dama SAD, Mišel Obama sa svojom knjigom memoara “Becoming”. Prestižna nagrada za britansku Knjigu godine dodeljuje se u osam kategorija, da bi na kraju bio proglašen sveobuhvatan pobednik. Runi je ove godine uspela da osvoji nagradu u kategoriji fikcije, ali i da trijumfuje ispred svih osam kategorija. Runi je ovom prilikom izjavila da je duboko ganuta osvajanjem nagrada I za fikciju i za Knjigu godine, dok je predsednica žirija Alis O’Kif istakla da je roman “Normalni ljudi” “izuzetno i veoma dirljivo delo”. Nakon romana prvenca “Razgovori s prijateljima”, koji je Geopoetika objavila prošle godine, i ovaj nagrađeni roman “Normalni ljudi” vrlo uskoro će biti u rukama srpskih čitalaca.
Pročitaj više
Film o Lenardu Koenu na Beldocsu
05.08.2021.
Film o Lenardu Koenu “Bird on a Wire: Leonard Cohen”, proslavljenog britanskog režisera Tonija Palmera za koji se dugo mislilo da je zauvek izgubljen biće prikazan na dvanaestom Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldocs u okviru programa „Intermission“. Reditelj Toni Palmer, koji će biti gost festivala, u filmu oslikava snagu reči i nota Lenarda Koena (1934-2016), čuvenog kanadskog muzičara i pesnika, čija je dva romana, “Omiljena igra” i “Divni gubitnici”, s velikim ponosom objavila Geopoetika.
ZahvaljujucÌi otkricÌu 294 rolne filma 2009. u jednom skladištu u Holivudu, dokumentarac je pronađen i digitalno restauriran u punom sjaju. U filmu je zabeleženo 17 najvecÌih Koenovih pesama interpretiranih u vreme kada je bio na vrhuncu svoje slave. 18. marta 1972. Koen je započeo evropsku turneju u 20 gradova, počevši u Dablinu i završavajucÌi u je Jerusalimu 21. aprila, dok su između stali London (Royal Albert Hall), Stokholm, Amsterdam, Kopenhagen, Beč, Berlin, Pariz i Tel Aviv. Ovaj film je jedan utisak o onome što se dogodilo tokom te turneje. Projekcije: 12.05 / 18.00 / Dom omladine Beograda / Q&A 13.05 / 19.00 / Roda Cineplex 14.05 / 20.30 / Art bioskop Kolarac 14.05 / 21.00 / Centar za kulturu Vlada Divljan Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs 2019 biće održan od 8. do 15. maja u nekoliko bioskopskih dvorana u Beogradu, a tom prilikom biće prikazano više od 100 premijernih filmova iz celog sveta, u četrnaest različitih selekcija. Pored domaćeg i međunarodnog takmičarskog programa publika će moći da uživa i u muzičkim, biografskim i umetničkim dokumentarcima, izboru savremenog portugalskog dokumentarnog filma, kao i u retrospektivama autora Kazua Hare i Gorana Devića.
Vladislav Bajac gost “Somborskog književnog festivala
05.08.2021.
Vladislav Bajac biće gost četvrtog „Somborskog književnog festivala“ koji će biti održan 10. i 11. maja u organizaciji Gradske biblioteke „Кarlo Bijelicki“.Na razgovoru u subotu, 11. maja, u 19 časova u galeriji Кulturnog centra "Laza Кostić", pored Vladislava Bajca, učestvovaće Mihajlo Pantić i Ljubica Arsić. O autorima će govoriti Dragan Babić, a razgovor vodi Tamara Babić.
Pročitaj više
Geopoetika na Festivalu „Mali jezici pišu veliku književnost
05.08.2021.
Festival „Mali jezici pišu veliku književnost” dvodnevno je druženje s jezicima severne Evrope koje će se odražati 9. i 10. maja u klubu Polet (Cetinjska 15) u organizaciji Štrika na kojem će učestvovati izdavačke kuće Odiseja, Kontrast i Geopoetika. Za vreme trajanja festivala biće održane zanimljive tribine i promocije, kao i mini-sajam knjiga skandinavskih autora koje će biti na popustu. Zvezda festivala biće finska književnica Selja Ahava, autorka romana “Stvari koje padaju s neba”. Vladislav Bajac, direktor Geopoetike, će pored Miroljuba Stojanovića (Filmski centar Srbije) i prevodioca Radoša Kosovića učestvovati u tribini „Književna porodica Bergman” u četvrtak, 9. maja, u 20 časova, na kojoj će biti predstavljena četiri romana Ingmara Bergmana: Najbolje namere, Rođeni u nedelju, Razgovori u četiri u oka, Fani i Aleksandar i roman Lin Ulman Nespokojni. U petak, 10. maja u 19.30 časova biće održana tribina „Slalom kroz nordijsku književnost“ na kojoj će učestvovati finska književnica Selja Ahava, Mirna Stevanović, viša lektorka za norveški jezik na Grupi za skandinavistiku, Dorijan Hajdu, vanredni profesor na Grupi za skandinavistiku i Jasna Novakov Sibinović, izvršna urednica Geopoetike. Moderatorka tribine biće Ljubica Pupezin, Štrik.
Pročitaj više
Akcija i radno vreme za uskršnje praznike
05.08.2021.
Akcija Geopoetike povodom Svetskog dana knjige trajaće do četvrtka, 25 aprila. Svi oni koji do tada posete Klub čitalaca u Kapetan Mišinoj 8 imaće priliku da kupe naša izdanja po sniženim cenama od 30% i za svaku kupovinu izaberu jednu od 30 knjiga za poklon.Povodom predstojećih uskršnjih praznika, Geopoetika i Klub čitalaca neće raditi od petka, 26. aprila, do petka, 3. maja. Od ponedeljka, 6. maja, radićemo po uobičajenom radnom vremenu.Srećni praznici!
Pročitaj više
Tribina o romanu "Med" Slobodana Despota u Pančevu
05.08.2021.
Udruženje Las Hentes organizovaće tribinu o romanu "Med", francuskog pisca i izdavača srpskog porekla, Slobodana Despota, u svečanoj sali Naradnog muzeja Pančevo u utorak, 23. aprila, sa početkom u 19 časova.Roman je napisan na francuskom jeziku i objavila ga je čuvena izdavačka kuća Galimar 2014. godine u okviru prestižne Bele edicije. Iste godine "Med" je objavljen u Srbiji u izdanju Geopoetike, a 2019. doživljava drugo izdanje.O knjizi će govoriti Slobodan Despot, autor i Dragoslav Bokan, reditelj i pisac.Ulaz slobodan.
Pročitaj više
Vladislav Bajac gost kraljevačke biblioteke
21.09.2021.
Vladislav Bajac, pisac, direktor i glavni urednik izdavačke kuće “Geopoetika”, u petak, 19. aprila, u 19 časova biće gost kraljevačke biblioteke “Stefan Prvovenčani” u okviru serijala “Kraj puta” gde će biti predstavljen njegov celokupan rad. Ovom prilikom Kraljevčani će biti u prilici da kupe knjigu “Hronika sumnje”po povlašćenoj ceni. Razgovor s piscem će voditi direktor biblioteke Miša Milosavljević.Narodna biblioteka "Stefan Prvovenčani" Kraljevo prošle godine pokrenula je novi serijal književnih programa "Kraj puta". Namera im je da se kraljevačka čitalačka publika u neposrednom kontaktu susretne, upozna i razmeni mišljenja sa relevantnim piscima iz regiona, sa istog jezičkog područja.U ovom serijalu učestvovali su do sada Vladimir Arsenijević i Muharem Bazdulj, a sledeći gost je Vladislav Bajac.
Pročitaj više
Razgovor o knjizi "Med" Slobodana Despota u SKC-u
05.08.2021.
Razgovor o knjizi Slobodana Despota "Med" u kojem će učestvovati Mirjana Bobić Mojsilović, Dragoslav Bokan, Vesna Kapor i autor, biće održan u maloj sali SKC-a u sredu, 17. aprila, u 19 časova.Roman „Med“ objavljen je na francuskom jeziku 2014. kod Galimara, u najprestižnijoj ediciji francuske književnosti, a iste godine Geopoetika objavljuje roman na srpskom jeziku.Roman je zasnovan je na čudesnoj istinitoj priči iz vremena pada Krajine 1994. godine. Priča o složenim srpsko-hrvatskim odnosima, ali pre svega o strahu i junaštvu, generacijskim sukobima i utvarama koje opsedaju učesnike i žrtve građanskih ratova.
"Počev od sugestivne uvodne rečenice („Postoje zemlje u kojima su autobusi dugovečniji od granica“), pa sve do pamtljivog završnog slogana („Svaki nam se potez računa“), ovaj kratki roman Slobodana Despota čita se takoreći u dahu.U taj produženi čitalački dah na svoj način stali su, međutim, celi životi, istorije, kulture: očevi i sinovi, netrpeljivosti i privrženosti, Srbi i Hrvati, ravnodušna Evropa i ostrašćeni Balkan, spasilačke pustolovnosti i domaćinske marljivosti, novi regionalni i stari svetski ratovi, ratni profiteri i mirnodopski gubitnici, nepopravljivi vojnici i nesebične isceliteljke... Sve to, i još malo više, donosi ova jezgrovita i upečatljiva pripovest o pokušajima duševnog razabiranja nakon političkog rastakanja države koja postoji još samo u uspomenama i knjigama.Ali Med je knjiga koja ne živi tek od uspomena. To je, naime, i jedan od ne tako brojnih postjugoslovenskih narativa iza kojih ne ostaje „licitarski“ sladak ili pak „pelinovski“ gorak utisak u pamćenju. Pripovedajući o onome što je skoro svako od nas iskusio, jednako kao i o onome što je malo ko preživeo, Slobodan Despot uspeva da svoje raskućene i raspamećene junake dovede do mesta sa kojeg će probati da nauče kako ponovo zajedno da zakorače u život. Sve preko toga vodilo bi u postapokaliptičnu bajku, sve ispod – u samosažaljivu tužaljku.Stoga i naslov ovog romana označava sasvim odgovarajuću „formulu“ za njegovo razumevanje: reč je o nekoj vrsti katarzično lekovitog „ekstrakta“ iz godina koje su nepovratno otišle u barut i bes."Tihomir Brajović