Boris Miljković je diplomirao filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Tokom 80-ih bio je autor niza televizijskih emisija i filmova. Niko kao ja, Rokenroler, Ruski umetnički eksperiment i Šumanović – komedija umetnika, samo su neki od naslova. Autor je dokumentarnog narativa Put u budućnost, Umetnost buke, Kreativne...
Mira Otašević (1944 – 2019), was a dramaturg based in Belgrade. Her work centered around theory of literature and theatre, with a particular focus on the historical avant-garde. Her writings include a collection of multigenre essays, Spojeni sudovi [Communicating Vessels] (1980), as well as the novels Magamal (Geopoetika, 1994), Ničeova sestra [Nietzsche’s Sister] (Geopoetika, 1999), Beket i jastog [Beckett and the Lobster] (Geopoetika,...
Zvonka Gazivoda, rođena u Beogradu (1970), piše prozu i poeziju. Do sada je objavila zbirku priča Delfini na helijumu (Geopoetika, 2004) – nagrada Miloš Crnjanski za najbolju zbirku kratkih priča 2005, kao i zbirke poezije Vladam (2003) – nagrada za najbolju neobjavljenu zbirku poezije – i Riba šljokičaste krljušti (2003). Uvrštena...
Tihomir Brajović (Podgorica, 1962), redovni je profesor na Katedri za srpsku književnost sa jugoslovenskim književnostima Filološkog fakulteta u Beogradu. Bavi se književnom kritikom, istorijom i teorijom književnosti.
Knjige:
Kontroverzni metatekst, Beograd 1992.
Poetika žanra, Beograd 1995.
Reči i senke: Izbor iz transsimbolističkog pesništva devedesetih, Beograd 1997.
Od metafore do pesme, Priština...
Erdžan Kesal (1959), lekar, pisac, scenarista, glumac, reditelj. Medicinski fakultetu je završio u Izmiru i potom radio kao lekar u unutrašnjosti Anadolije. I dan-danas je predsednik Upravnog odbora privatne bolnice Okmejdan koju je osnovao. Magistrirao je primenjenu psihologiju u Istanbulu i na doktorskim je studijama iz antropološke sociologije.
Autor je...
Izuzetno uticajna figura na njujorškoj pank-rok sceni, pesnikinja, spisateljica i vizuelna umetnica.
Peti Smit je rođena 30. decembra 1946. godine u Čikagu, kao najstarije od četvoro dece Beverli Smit, džez pevačice i konobarice i Granta Smita, radnika u fabrici Hanivel. Porodica se 1950. godine preselila iz čikaškog Sautsajda u Filadelfiju,...
Stefan Odegi rođen je 1964, a svoj prvi roman, Teorija oblaka, preveden na više od dvadeset jezika, objavio je 2005. Za njim su sledili romani: Sin jedinac (Fils unique, 2006), nagrada De mago, koja se od 1933. godine dodeljuje za nova nekonvencionalna književna dela; Mi (Nous autres, 2009); Rom@ (2011); Priča o lavu
Katja Perat (1988), slovenačka pesnikinja i spisateljica, objavila je pesničke knjige Najbolji su pali (2011) i Porez na dodatu vrednost (2014). Kourednica je portala AirBeletrina i novinarka nedeljnika Mladina. U vreme objavljivanja srpskog izdanja njenog prvog romana Mazohistkinja, na doktorskim je studijama iz komparativne književnosti i kreativnog pisanja na Univerzitetu u... Pit Taunsend (Peter Dennis Blandford Townshand) engleski je gitarista, pevač i kompozitor, rođen 1945. godine. Autor je preko stotinu pesama grupe The Who (trinaest studijskih albuma), koju je osnovao 1964, a toliko ih je otprilike komponovao i za svoje solo albume (sedam studijskih). Jedna je od najznačajnijih osoba u istoriji... Lorens Ferlingeti (1919-2021) rođen je u Jonkersu, država Njujork, SAD. Osnivač je knjižare i izdavačke kuće Siti lajts 1953. u San Francisku, pesnik, dramski i prozni pisac, slikar, aktivista. Najpoznatija mu je knjiga pesama Koni Ajland uma (A Coney Island of the Mind), prodata u preko milion primeraka, čime drži svetski... Ana Marija Grbić (1987), živi u Beogradu gde radi kao mentor kreativnog pisanja, književni urednik, radio-voditelj i ilustrator. U vreme objavljivanja ove knjige pohađa doktorske studije na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Objavila je tri zbirke poezije: Da, ali nemoj se plašiti (2012), Venerini i ostali bregovi (2014), Zemlja 2.0... Elizabet Abot je profesorka istorije, sa doktoratom iz istorije devetnaestog veka, na koledžu Triniti Univerziteta u Torontu, gde je od 1991. do 2004. bila dekan za pitanja studentkinja. Preko deset godina radi kao novinarka i spisateljica i posebno je zanimaju društvena istorija i zaštita životne sredine. Potpredsednica je Istorijskog društva... Diplomirao je 1965. godine na Školi za primenjene umetnosti u Novom Sadu. Od 1965. do 1970. godine studirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Diplomirao na odseku za slikarstvo u klasi prof. Stojana Ćelića, 1971. god. 1975/76. godine predavao je likovno obrazovanje na Mašinsko-tehničkoj školi u Gornjem Milanovcu. Od... Erlend Lu, pisac i scenarista, rođen je 1969. godine u Norveškoj. Pravio je kratke filmove i muzičke spotove, radio je u pozorištu, na psihijatrijskoj klinici, kao književni kritičar, učitelj i prevodilac poezije. Objavio je romane: Prohujalo sa ženom (1993), Naivan. Super. (1996), L (1999), Činjenice o... Ermis Lafazanovski je rođen 1961. godine u Klužu (Rumunija). Piše romane, kratke priče i eseje iz oblasti književnosti i kulturne antropologije. Objavio je zbirke priča Pola duge (1992), Kad su u Skoplju izmislili kišobrane (1999), Egzotična kantata (2008); romane Plemić (1997), Opisivač (2001), Roman o oružju (2003), Hrapeško (2006), Nedelja (2009),... Erih H. Gombrih (1909, Beč - 2001, London). Georgi Gospodinov (1968) jedan je od najprevođenijih bugarskih pisaca. Za roman Vremensko sklonište (2020, Geopoetika, 2023) dobio je nekoliko prestižnih nagrada: međunarodnu nagradu Buker 2023, evropsku nagradu Strega 2021, nagradu Sinklar 2021. Italijanska elektronska publikacija za kulturu Indiskreto (L’indiscreto) stavila je taj roman na prvo mesto najboljih knjiga prevedenih... Pozorišni i filmski reditelj, rođen u Sarajevu. Na svoj sedamnaesti rođendan, 19. oktobra 1983, odneo i prvi tekst za novine. Bio je to prikaz ploče Les Channsones Populaires, trećeg albuma grupe Električni Orgazam. U sarajevskom Svijetu pisao o rokenrolu sledeće dve godine. Osamdesetih pisao o filmu u zagrebačkom Oku, sarajevskim... Horhe Fernandes Gonsalo (Madrid, 1982) doktorirao je u oblasti hispanske filologije na Univerzitetu Komplutense sa tezom o poeziji Klaudija Rodrigesa. Pored istraživačkog rada kojim se predano bavi, stekao je priznanja i kao pesnik. Nakon pet objavljenih zbirki poezije, dobio je značajne nagrade: Hoakin Benito de Lukas, Blas de Otero i... Ibrahim Aslan (1935-2012) jedan je od najznačajnijih savremenih proznih pisaca u Egiptu i arapskom svetu uopšte. Prve priče objavio je 1969. godine u časopisu Talija: Galerija ’68, a prvu zbirku, Večernje jezero, 1971. godine. Usledili su roman Ibis (1983), zbirka pripovedaka Jusuf i odelo (1986), romani Noćna smena (1992) i... Iksta Maja Marej je autor dela Locas, What It Takes to Get to Vegas i The Queen Jade. Dobitnica je Vajtingove književne nagrade za prozu za 1999. godinu. Predaje na Pravnom fakultetu Lojola u Los Anđelesu. Jovanka Živanović je rođena 1959. godine u mestu Teočin - opština Gornji Milanovac. Završila je Ekonomski fakultet u Kragujevcu. Živi u Čačku. Justejn Gorder je rođen 1952. godine u Norveškoj. Njegovo najpoznatije delo, roman o istoriji filozofije Sofijin svet, prevedeno je na preko četrdeset jezika, a štampano je preko 30 miliona primeraka širom sveta. Sa suprugom Siri Danevig ustanovio je Nagradu Sofija, koja se od 1997. godinama dodeljivala insitucijama ili pojedincima koji daju... Karl Šorske (1915-2015) bio je profesor na Prinston Univerzitetu. Autor je sledećih dela: Fin-de-Siecle Vienna; German Social Democracy, 1905-1917: The Development of the Great Schism. Sa Tomasom Benderom (Thomas Bender) je uredjivao: Budapest and New York: Studies in Metropolitan Transformation, 1870-1930 i American Academic Culture in Transformation. Kenet Vajt, pisac, pesnik i esejista, rođen je 1936. godine u Glazgovu. Studirao je francuski, nemački i filozofiju na univerzitetima u Glazgovu, Minhenu i u Parizu, gde je i doktorirao. Prve knjige objavio je šezdesetih u Londonu, potom se iz književnih razloga, razočaran stanjem na britanskoj literarnoj sceni, preselio u... Kristof Ransmajer je rođen 1954. godine u Velsu, Gornja Austrija. Studirao je filozofiju i etnologiju; živi u Beču. Pored romana Užasi leda i mraka (1984, Geopoetika 1997), Poslednji svet (1988, Geopoetika 2003), Morbus Kitahara (1995, Geopoetika 1999), Atlas uplašenog čoveka (2012, Geopoetika 2014), Koks ili tok vremena (2016, Geopoetika 2017)... Kristofer Houp, romansijer, pesnik i novinar, rođen je u Johanesburgu 1944, živi i radi u Francuskoj, a sebe naziva „lutajućim Južnoafrikancem". Po objavljivanju prvih zbirki poezije Whitewashes (Belilo, 1971) i Cape Drives (Vožnje po Kejpu, 1974) za koju je dobio nagrade Thomas Pringle Engleske akademije Južnoafričke Republike i... Kurt Vonegat je rođen 1922. godine u Indijanopolisu. Ubraja se u probrane velikane američke književnosti, i bez njega bi i sam pojam američke književnosti bio znatno osiromašen. Do sada je objavio romane: Mehanički pijanino (1952), Sirene s Titana (1959), Majka noć (1962), Kolevka za macu (1963), Bog vas blagoslovio, gospodine... Jovan Čekić je rođen 1953. godine u Beogradu, gde živi i radi. Redovni je profesor na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum, Beograd. Osnivač je Departmana za Digitalnu umetnost. Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirao na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum. Od 1975. godine... Haruki Murakami, jedan od najpoznatijih savremenih japanskih i svetskih pisaca, rođen je 1949. godine u Kjotu (Japan). Dobitnik je više prestižnih književnih nagrada, među kojima su i nagrada „Franc Kafka“, nagrada za kratku prozu „Frenk O’Konor“ – najznačajnija međunarodna nagrada ovog žanra, nagrada „Jerusalim“ za slobodu pojedinca u...
Godine 1933. doktorirao je na istoriji umetnosti. Pred nacističkim terorom pobegao je iz Beča u London 1935. gde počinje da radi na Londonskom univerzitetu, u Institutu Varburg, čiji je direktor bio u periodu od 1959. do 1976. U tom istom periodu,...
I roman "Razgovori s prijateljima" Sali Runi postaje serija
05.08.2021.
Posle velikog uspeha serije "Normalni ljudi", zasnovane na romanu literarne senzacije Sali Runi, BBC i Hulu snimaju i "Razgovore s prijateljima" po njenoj prvoj knjizi.
Sali Runi je za roman "Razgovori s prijateljima", objavljen 2017. godine dok je još bila na master-studijama dobila nagradu „Sandej tajmsa“ za mlade autore, kritika je knjigu dočekala sa pohvalama, a sa njim je postigla i planetarni uspeh kod čitalaca.
Čitaoci "Razgovora s prijateljima" znaju da je dobar deo romana dat u unutrašnjim monolozima, a da se razgovori, osim uživo, odvijaju i preko četova, mejlovima i telefonom, pa će biti zanimljivo videti kako je knjigu adaptirala grupa scenarista predvođena Elis Birč (sarađivala je i na"“Normalnim ljudima") i šta je od toga napravio irski filmski i televizijski reditelj Leni Abrahamson, svojevremeno nominovan za Oskara sa filmom "Soba".
Više na: https://nova.rs/kultura/i-roman-razgovori-s-prijateljima-sali-runi-postaje-serija/
"Doba teskobe" Pita Taunsenda, Kulturni dnevnik RTS1
05.08.2021.
U ovoj priči prepunoj obrta, sa odličnim dramskim zapletima, jakim ženama, ostvarenim i promašenim ljubavima, skandalom na jednom venčanju za kojim, kroz sećanje glavnog pripovedača, tragamo, na kraju srešćemo se i sa jednim pomalo zaboravljenim rešenjem svih priča, hepiendom.
Naravno, "Doba teskobe" ne može se posmatrati van konteksta umetničkih pregnuća njenog autora na drugim poljima, a Pit Taunsend ima planove i sa ovom knjigom. Muzička instalacija će uslediti, a opera koja će pratiti roman trenutno je u fazi razrade. - Vojka Pajkić, autorka priloga
Drugi život Pita Taunsenda: Čovek koji lomi gitare kao pisac
05.08.2021.
Pit Taunsend, legendarni gitarista grupe The Who, poznat po svojim nesputanim nastupima, paralelno sa zavidnom muzičkom karijerom, više desetina albuma i nebrojenim turnejama za sobom, bavi se i pisanjem. U svojoj 75. godini objavio je i prvi roman, "Doba teskobe".
Dok je sa jedne strane gruvao na scenama, sa druge strane se, u tišini, družio sa velikim pesnikom Tedom Hjuzom i nobelovcem Vilijamom Goldingom.
Početkom sedamdesetih, kada su mu stihovi postajali ličniji, muzičar se okrenuo i drugoj umetnosti: pisanju. Samouko, onako kako se učio sviranju gitare, bendža, harmonike, usne harmonike, violine, mandoline, sintisajzera i bubnjeva, tako je napredovao i kao pisac.
Njegov debi roman "Doba teskobe", objavljen u Velikoj Britaniji 2019. a sada i kod nas (Geopoetika, prevod Igor Cvijanović) više je fikcija nego autobiografija. Bar tako kaže autor. Taunsend ga je objavio u svojoj 75. godini, ali ga je pisao još od 2008.
O teskobi, još jednoj njemu važnoj temi, govorio je još od prvih stihova pisanih za pesme benda. U romanu, Taunsend piše o ludilu savremenog življenja, umetnosti i, naravno, muzici, kroz priču o članovima dve londonske porodice.
Pročitajte ceo tekst na: https://nova.rs/kultura/drugi-zivot-pit-taunsend-doba-teskobe-covek-koji-lomi-gitare-pisac/
DeLilova "Tišina" u Kulturnom dnevniku RTS-a
21.09.2021.
"Dvadeset prvi vek ostaće upamćen (ako bude onih koji bi mogli da ga pamte) pored ostalog i po tome što je doneo ostvarenje gotovo svih mračnih proročanstava iz romanâ Dona DeLila: sasvim u skladu s upozorenjima izrečenim u tim delima, svet je postao nepregledna deponija ï¬zičkog i digitalnog otpada, pod kojom izdišu beslovesna deca potrošačkog društva, u večitoj potrazi za rajem skrivenim iza nekog od ekrana koji su, kao lukavo podmetnuta zamena za život, za najveći deo ljudskog roda postali jedini mogući oblik egzistencije." - Zoran Paunović
"DeLilo je ovim romanom pokazao da su pitanja "Ko smo?", "Šta nam se dešava?" i "Kuda idemo?" večita pitanja koja umetnik postavlja sebi i drugima, a u ovom trenutku razvoja planete, čini se, jedina moguća." - Marija Nenezić, autorka priloga
O romanu "Jugosloveni" u nedeljniku "Vreme"
05.08.2021.
"Roman Borisa Ðœiljkovića, reditelja i proznog pisca, potraga je za lepotom, smislom, ostvarenjem i to kroz proces odrastanja na jednom geografskom prostoru koji је u jednom trenutku održavotvoren kao Jugoslavija, te su "Jugosloveni" najpre roman odrastanja i roman sećanja. Miljkovićev "nepouzdani" pripovedač, "snevač" koji u strukturi ovog romana ima ulogu skretničara i vodiča kroz vremenski lavirint, ima, čini mi se, za razumevanje i tumačenje ovog romana jednu ključnu percepciju."
"Čovek u snovima je, načelno gledajući, uhapšen čovek, оп је potpuno u vlasti slike koja ga opseda kada isključi stvarnost. Nasuprot očekivanom, nije stvarnost ta koja ga čini zarobljenikom, to је san... Čovek uhapšen snom је realan čovek. Mi smo svi njegova deca."
Pročitajte tekst o romanu Borisa Miljkovića, "Deca uhapšenog čoveka" u nedeljniku "Vreme" od 4. februra 2021.
Članica žirija NIN-ove nagrade o Zvonki Gazivodi:
05.08.2021.
Marija Nenezić, članica žirija NIN-ove nagrade o Zvonki Gazivodi u prilogu N1 televizije:
"Iskoristila bih priliku da skrenem pažnju na roman Zvonke Gazivode (Hostel Kalifornija) jer je Zvonka, pre svega po načinu na koji piše, po stilskim registirma koje menja u tekstu, po vrlo pronicljivoj misli o savremenom svetu u kom živimo, vrlo relevantna i mislim da će se o njoj tek pisati..."
"Nebulozni poslovi" Dejvida Grejbera, tema emisije Stepenik na Radio Beogradu 2
05.08.2021.
"Ljudi su društvena bića koja atrofiraju, pa čak i fizički propadaju, ako nemaju redovan kontakt sa drugim ljudima - ako čovek sebe doživljava kao autonomni entitet odvojen od sveta drugih, to je u velikoj meri zato što oseća da može da utiče na svet i druge na predvidive načine. Kada ljudi nemaju osećaj da su delatnici, čini im se da nisu ništa... Zato sam istraživao izmišljene poslove, kao i socijalno i intelektualno poreklo ideja da nečije vreme može pripadati nekom drugom.Zašto poslodavci misle da je moralno neispravno da radnici ne rade, čak i kada za njih nema posla?", pita se američki antropolog Dejvid Grejber u knjizi "Nebulozni poslovi" (prevod Lucy Stevens).
U razumevanju knjige "Nebulozni poslovi" u emisiji Stepenik na Radio Beogradu 2, pomaže nam dr Bogdan Dražeta, naučni saradnik Instituta za etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Autor emisije: Svetlana Jajić
https://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/4230746/.html
Zvonka Gazivoda, jedina spisateljica u užem krugu za NIN-ovu nagradu
05.08.2021.
Zvonka Gazivoda sa svojim prvim romanom "Hostel Kalifornija" (Geopoetika, 2020) našla se kao jedina spisateljica u užem izboru za NIN-ovu nagradu. Pored Zvonke, u užem izboru se nalazi još 16 romana među kojima je i knjiga Borisa Miljkovića "Jugosloveni" (Geopoetika, 2020)."Hostel Kalifornija se sabira u traženju/pružanju mentalno-emotivnog ’hospisa’ kroz prostor, vreme, moguće i nemoguće koje postaje moguće, pa i razliičte dimenzije. Ostvaruje se kroz nekoliko ključnih motiva, kao što su mogući vidovi 'aktivne empatije', zatim, otpor opresiji, totalnoj kontroli i nadzoru, kao i prepoznavanje iste tamo gde se možda ne bi očekivala (Palata reči). Neki od njih se okreću traganju za nekim novim putem/izlazom što traži samouvid ali I preispitivanja sveukupnog postojanja, pa dokle se stigne. Od eskapizma do svesti o svekosmičkoj celosti...Pri tom suočavanju sa samima sobom I nerešivosti postojanja, junaci, naravno, prolaze kroz razne avanture, započinju ili ih prate neke stare ljubavne priče, istiskuju poslednje kapi iz ustaljenog, manje-više udobnog života. Vreme je za preokret…"- Zvonka Gazivoda o romanu "Hostel Kalifornija" u intervjuu za portal Noizz Ceo intervju možete pročitati OVDE.
Pročitaj više
"Tri znaka kruga" u užem izboru za nagradu "Zlatni suncokret"
21.09.2021.
Roman Saše Karalića "Tri znaka kruga" ušao je u uži izbor za nagradu "Zlatni suncokret".
Nagrada "Zlatni suncokret" za knjigu godine, poznata u javnosti kao Vitalova nagrada, dodeljuje se za najbolje književno ostvarenje na srpskom govornom području u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike.
Najuži izbor kandidata biće saopšten do kraja januara. Nagrada, koja podrazumeva diplomu i novčani iznos, biće uručena početkom februara u Beogradu.
Više na: http://www.rtv.rs/sr_lat/kultura/zlatni-suncokret-za-2020.-godinu-18-knjiga-u-uzem-izboru_1198075.html
Ninov žiri je načinio drugu selekciju romana
05.08.2021.
Ninov žiri je načinio drugu selekciju romana koji konkurišu za roman godine za 2020. U užem izboru za Ninovu nagradu nalazi se 17 romana, a među njima su i dva izdanja Geopoetike - Hostel "Kalifornija" Zvonke Gazivode i "Jugosloveni" Borisa Miljkovića.
Pročitaj više
Na BBC o aktuelnosti Sjonovog romana "Mesečev kamen"
21.09.2021.
Knjiga "Mesečev kamen" islandskog pisca Sjona bila je tema najnovijeg izdanja BBC podkasta World Book Club, na kojem svake prve nedelje u mesecu slušaoci imaju priliku da postavljaju pitanja nekom poznatom svetskom piscu o jednoj njegovoj odabranoj knjizi. Kako je posebno naglašeno, ova knjiga je odabrana, među ostalim razlozima, jer se njena radnja dešava u Rejkjaviku u vreme svetske pandemije španske groznice, što je čini danas posebno aktuelnom.
Sjon je govorio i o još nekoliko značajnih aspekata ovog romana, poput početaka filmske umetnosti. Uz otkrivanje skrivenih značenja ovog neobičnog romana, Sjon je istakao značaj prevođenja, jer je ovaj roman preveden na 35 jezika i pri tom je podvukao da mu je posebno drago kada se roman na manje jezike prevodi direktno sa islandskog, a ne sa posrednog jezika, a to je upravo slučaj sa srpskim izdanjem.
Ceo razgovor sa Sjonom možete odslušati preko ovog linka: https://www.bbc.co.uk/sounds/play/w3cszmx6
Knjige tri autora Geopoetike u širem izboru za NIN-ovu nagradu!
21.09.2021.
U širem izboru za NIN-ovu nagradu našli su se roman Zvonke Gazivode "Hostel Kalifornija", "Jugosloveni" Borisa Miljkovića i "Pelerina" Radivoja Šajtinca.
Uži izbor je najavljen za 14. januar 2021.
Popust od 20% na izdanja Geopoetike!
21.09.2021.
U knjižari Geopoetika sva naša izdanja možete kupiti sa 20% popusta. Osim knjiga možete odabrati i šolje, cegere, plakate ili čestitke sa citatima iz naših knjiga. Dok birate knjige ugrejte se toplom kafom ili je uzmite "za poneti". Vidimo se!
Pročitaj više
"Potencijalni kandidat" na FEST-u 2021.
05.08.2021.
Srpsko-turski film "Potencijalni kandidat", tragikomična je priča o političkim spletkama pri izboru kandidata za gradonačelnika jedne istanbulske opštine, koju je reditelj Erdžan Kesal zasnovao na istoimenom romanu, ove godine objavljenom kod nas (Geopoetika, prevod Vesna Gazdić).
Kesalov rediteljski debi premijerno je prikazan ove godine na festivalu u Roterdamu, a nagrađen je na više smotri, među kojima i za najbolju režiji i montažu u Istanbulu.
https://nova.rs/kultura/srpsko-turski-film-potencijalni-kandidat-fest-erdzan-kesal/
Praznični popust u Geopoetici
05.08.2021.
Približavaju nam se novogodišnji i božićni praznici. U ovim potpuno neobičnim okolnostima, knjiga je ipak najprikladniji univerzalan poklon. A vi znate svih ovih godina - s knjigama Geopoetike ne možete napraviti pogrešan izbor.
Naš poklon za vas je popust od 30% na sva izdanja Geopoetike u periodu od 15. do 31. decembra 2020. godine.
Popust važi bilo da knjige kupujete u našoj knjižari u ulici Laze Pačua u centru Beograda (radno vreme svakog radnog dana od 10h do 20h), preko sajta, ili naručujete telefonom, mejlom...
Budite nam zdravi i da nam Nova godina donese više radosti, osmeha i zagrljaja!
Promenjeno radno vreme knjižare Geopoetika
05.08.2021.
Dragi čitaoci,
Usled novih mera kriznog štaba, radno vreme knjižare Geopoetika će do daljnjeg biti radnim danima od 10-20h. Knjižara vikendom neće raditi. Naše naslove sa popustom od 20% takođe možete kupiti i preko našeg sajta, poručiti mejlom na geopoetika.knjižara@gmail.com ili putem telefona 0606476894, 0646476887 i 0114037209.
Ušuškajte se kod kuće, knjiga je uvek bezbedan dodir.
Bajkovita čudovišta - Drakula, Alisa, Supermen i drugi književni prijatelji
05.08.2021.
Pročitaj više
Uri Kostak, Stilit
05.08.2021.
U malo francusko selo posle oluje i obrušavanja statue čuvenog junaka sa visokog stuba, dolazi stranac i smešta se na njegov vrh poput drevnog stilita. Stranac u početku izaziva podozrenje, ali kada lokalni čelnici shvate da od njegovog prisustva mogu da naprave turističku atrakciju, dozvoljavaju mu da se tamo zadrži. Posetilac je izvor znatiželje, a njegova neobična pojava postepeno se pretvara u medijski spektakl.
Naizgled skriveni, ali glavni motivi Stilita jesu užurbanost današnjeg sveta i naša fascinacija životima drugih. U njemu se govori o slobodi, poverenju i odgovornosti vlasti. Alegoričan, pronicljiv i prepun živopisnih likova, ovo je roman u kojem se može uživati na više nivoa: univerzalna priča koja čitaoce u isto vreme i zabavlja i tera na razmišljanje. "Koncizna, sjajna priča u čijem je središtu mali postupak jednog čoveka koji se pretvara u nešto ogromno, kao u mitskom romanu Baron na drvetu, Itala Kalvina." - Pep Molist, Faristol
"Kratak roman koji od nas traži da stanemo i razmislimo kako jedan čovek može da pokrene čitav grad u društvu s previše pozadinskog šuma." - La Razon
"Sažetak istorije i ï¬lozoï¬je pod plaštom jedne bezazlene priče." - Magi Kamps, La Vanguardia
"Čovek u crvenom kaputu" Džulijana Barnsa u prodaji!
05.08.2021.
U izdanju Geopoetike pojavila se nova knjiga Džulijana Barnsa Čovek u crvenom kaputu (preveo Zoran Paunović), potpuno drugačija od svih koje je Barns do sada napisao. Ovo je romansirana biografija francuskog lekara, estete i bonvivana Samuela Pozija, a zapravo sveži portret doba zvanog bel epok. U ovoj živopisnoj tapiseriji likova (Henri Džejms, Sara Bernar, Oskar Vajld, Gonkur …), mestâ i vremenâ, ne vidimo samo epohu glamura i užitka već, iznenađujuće, i doba nasilja, predrasuda i uskogrudosti – uz mnogo više paralela s našim dobom no što bismo mogli da zamislimo."Užitak za čitanje u svakom pogledu. Barns piše elegantno i vrcavo, istražujući motive maštom romanopisca, ali i skepsom istoričara… I u tome briljantno uspeva."Leo Damroš, The New York Times Book Review
Pročitaj više
U knjižari Geopoetika oktobar je i dalje mesec knjige
05.08.2021.
I bez Sajma knjiga tradicionalne sajamske aktivnosti u knjižari Geopoetika u Beogradu od 7. do 31. oktobra:- Popusti od 25% na sva izdanja Geopoetike, uz dodatne popuste pri kupovini više naslova- Svake nedelje popusti 20% na izdanja drugih izdavača- Samo za vas pronašli smo retka Geopoetikina izdanja kojih odavno nema u prodaji. Možda je među njima knjiga koju dugo tražiteKnjižara Geopoetika je otvorena radnim danima i subotom od 10 do 21 čas, a nalazi se u Laze Pačua (iza Narodnog muzeja). Dobro došli!
Pročitaj više
Preminuo antropolog i aktivista Dejvid Grejber
05.08.2021.
Dejvid Grejber, čuveni američki antropolog i vodeća figura pokreta "Okupirajmo Vol strit", preminuo je u 59. godini. Radio je kao profesor antropologije u Londonskoj školi ekonomije. Bio je poznat kao oštar kritičar kapitalizma i birokratije, kao i po svojim anarhističkim stavovima. Tvorac je popularnog slogana "Mi smo 99 posto". Prvi je dobitnik nagrade koja se u Ujedinjenom Kraljevstvu dodeljuje za najbolju političku publicističku knjigu „The Bread and Roses“ (2012), i četvrti dobitnik nagrade za kulturnu antropologiju „Gregori Bejtson“ Američkog antropološkog udruženja, iste godine, za knjigu Dug: Prvih 5000 godina (Debt. The First 5000 Years, 2011). Godine 2013. sekcija međunarodne političke ekonomije (IPE) Udruženja za međunarodne studije iz San Franciska dodelila mu je nagradu za Izvanrednog istraživača aktivistu.Geopoetika je do sada objavila njegovu knjigu Utopija pravila (2016), a uskoro se očekuje i Grejberovo kultno delo Nebulozni poslovi (Bullshit Jobs).
Pročitaj više
Od danas “ knjižara Geopoetike
05.08.2021.
Danas, u ponedeljak 10. avgusta 2020. godine počev od podneva, širom su otvorena vrata nove knjižare Geopoetika. Knjižara se nalazi u strogom centru beogradske pešačke zone u ulici Laze Pačua, koja povezuje Čika Ljubinu i Vasinu ulicu. Ulaz i izlog imaju intiman pogled na Narodni muzej. Pošto vanredna zdravstvena situacija ne dozvoljava okupljanje prevelikog broja ljudi u zatvorenom prostoru u isto vreme na istom mestu, zvaničnog otvaranja u određeni sat nema. Ali, zato možemo da poštujemo jedinstvo mesta i radnje, te da vas pozovemo da u bilo koje doba dana danas od 13:00 do 21:00 večeras svratite i vidite naše knjige, a možda i nas. Poštujemo sva pravila društvenog i zdravstvenog ophođenja. Ovo je novo mesto, posle Trga Republike i nekolicine adresa redakcije Geopoetike, na koje se premešta naš Klub čitalaca Kuća za čitanje. I naravno, u njemu ćete naći i Sobu za čitanje. U prizemlju i na Galeriji knjižare biće izložene skoro sve naše knjige kao i neke knjige drugih izdavača koje bismo mi rado objavili. Dobro nam došli na celodnevno otvaranje knjižare Geopoetika!
Pročitaj više
Junakinja romana Vesne Goldsvorti u Gardijanovom izboru najbolje obučenih književnih likova
05.08.2021.
Albertina, glavna junakinja romana "Gospodin Ka" Vesne Goldsvorti, koji je Geopoetika objavila 2017. godine, našla se u izboru kritičarke Gardijana među deset najbolje obučenih likova u književnosti. Pored Albertine na listi se nalaze i junaci klasika svetske književnosti poput Ane Karenjine, Džejn Ejr, Gospodara prstenova i Velikog Getzbija. "Siromašna Albertina poseduje samo jednu čestitu svilenu haljinu čija se boja preliva iz sivo-ružičaste u crvenu. Njena dvosmislenost podsecÌa na čuvenu haljinu "golge de golub" Madam Bovari i lukavo nagoveštava Albertininu sklonost preljubničkim strastima", piše kritičarka Amanda Krejg za Gardijan.
Pročitaj više
Pol Biti, prvi Amerikanac i prvi Afroamerikanac dobitnik Bukerove nagrade
05.08.2021.
"Prodana duša" spada među najvažnije i najteže američke romane 21. veka na temu rasizma... to je knjiga koja u čitaocima ostavlja trag i koju verovatno nikada neće zaboraviti.
Narator Prodane duše očajan zbog situacije u kojoj se našao posle ubistva oca, odlučuje se na radikalne, nečuvene poteze da bi ispravio nepravdu: vraća ropstvo i segregira lokalnu srednju školu, što ga dovodi pred Vrhovni sud. Napisana prepoznatljivim, apsurdističkim stilom, Prodana duša je izvrsno delo i izuzetna kritika našeg vremena; mračna i duhovita satira o rasizmu u Americi koja istovremeno izaziva smeh i upućuje na duboko promišljanje."... 'Urlik' na nedodirljivost rasnih debata u Americi... žestoka, duhovita i duboka knjiga... Biti igra sa velikim ulogom... i pobeđuje. Njegova izvrsna, predivna i neobično dirljiva knjiga baca senku na sve predstave 'ispravnosti' i nudi nam komičku mudrost, spram koje one uzvišene tirade... postaju samo prazno moralisanje... Svaka predivna stranica Bitijeve sulude, veličanstvene, dopadljive knjige nabijena je sadržajem.
Prvi put na srpskom jeziku roman Mirče Elijadea "Bengalska noć - Maitreji"
05.08.2021.
Prvi put na srpskom jeziku objavljen je ROMAN Bengalska noć – Maitreji, potpisan imenom Mirča Elijade, čuvenog istoričara religija i stručnjaka za mitologiju i alhemiju. Geopoetika u svojoj poznatoj ediciji Retro premijere otkriva najpoznatiji ROMAN znalca dalekoistočnih filozofija. Bengalska noć – Maitreji, iako pre svega ljubavna priča napisana 1933. godine, po svojoj evropsko-indijskoj temi i klasnim i rasnim predrasudama, kao da je napisana danas! Knjiga koja potvrđuje pravilo snage ljubavi: kako se nadmene predrasude evropskog intelektualca prema tamnoputoj indijskoj devojci tope pred njenom lepotom, dobrotom i talentom. I kako evropocentrizam nalazi sklad sa drevnom I bogatom kulturom Indije. Kako se ljubav i filozofija ujedinjuju u dramu i uzbuđenje čitanja! Ovo je prvi roman u nizu Mirče Elijadea kojim Geopoetika započinje da ih kontinuirano i premijerno objavljuje.
Pročitaj više
Dodela nagrade Fonda "Todor Manojlović" Radivoju Šajtincu
05.08.2021.
Nagrada za moderni umetnički senzibilitet Fonda "Todor Manojlović" za 2019. godinu čiji je laureat Radivoj Šajtinac, biće uručena u petak, 19. juna, sa početkom u 12 časova, u Baroknoj sali Gradske kuće u Zrenjaninu. Geopoetika je izdavač većeg broja proznih dela Radavoja Šajtinca, a od kojih je poslednja knjiga "Suva igla" objavljena za Beogradski sajam knjiga 2019."U pesničkom i proznom delu Radivoja Šajtinca skladno se prožimaju i dopunjuju odnos prema lokalnim i univerzalnim principima stvaranja, a svako njegovo novo delo je istovremeno jasan i nedvosmislen izazov tradiciji, što ga je preporučilo za 28. laureata Nagrade za moderni umetnički senzibilitet Fonda "Todor Manojlović"", naveli su članovi Upravnog odbora fonda.
Pročitaj više
Roman "Povratnici" u 10 najboljih knjiga o Portugaliji
05.08.2021.
Roman "Povratnici" Dulse Marije Kardozo, koji je Geopoetika objavila 2015. godine, našao se u Gardijanovom izboru 10 najboljih romana čija se radnja odigrava u Portugaliji. Zanimljiva je činjenica da je Dulse jedina živa autorka od svih izabranih pisaca na ovoj interesantnoj listi."Povratnici" su očaravajuća priča dečaka Ruija koji je, zajedno s majkom i sestrom, uz još stotine hiljada Portugalaca prinuđen da napusti Angolu nakon proglašenja nezavisnosti te zemlje. Napuštanje sopstvenog doma, uprkos činjenici da odlaze u „prestonicu“, ispunjeno je teskobom ove krnje porodice, naročito zbog neizvesne sudbine oca koji biva zarobljen. Kada dve naizgled suprotstavljene reči – izbeglice i povratnici – postanu sinonimi, onda se duboko preispituje istina o kolonijalizmu, a surovo proterivanje sa ognjišta postaje svojevrsna priča o istoriji jedne imperije.
Pročitaj više
MOLIJEROVI DANI 2020. Književna manifestacija Francuskog instituta u Srbiji
05.08.2021.
Proglašenjem Gonkurove nagrade studenata Srbije započeli su Molijerovi dani 2020! Pobednik je roman Tous les hommes n’habitent pas le monde de la même façon / Jean-Paul Dubois (Nije svima isto na ovom svetu / Žan-Pol Diboa). Prevod na srpski očekuje se sledeće godine.Manifestacija Molijerovi dani posvećena je savremenoj frankofonoj književnosti i prevodima frankofonih autora na srpski jezik. Ljubitelji ove manifestacije navikli su da imaju prilike da se lično upoznaju sa najprestižnijim frankofonim piscima koji su pozivani da gostuju u Srbiji, kako bi predstavili svoje stvaralaštvo, vodili razgovore sa svojim čitaocima, prevodiocima, izdavačima... Ovo 12. izdanje realizovano je u drugačijim, znatno otežanim uslovima nego prethodnih godina. Planirana gostovanja morala su biti otkazana. Ipak Francuski institut u Srbiji odgovara na izazov u vreme pandemije, podrškom izdavačima i prevodiocima frankofonih autora. Počasni frankofoni pisac ovogodišnjih Molijerovih dana je David Diop. Njegov roman Frère d’âme -Braća po duši, prošlogodišnji je dobitnik Gonkurove nagrade studenata Srbije. Roman je prevela Olja Petronić, objavila Geopoetika, 2020, uz podršku Francuskog instituta i Francuskog nacionalnog centra za knjigu (CNL). U online razgovoru sa Davidom Diopom učestvuju Vladislav Bajac, Katarina Melić, studenti Srbije. Salon frankofone knjige u Francuskom institutu, Knez Mihailova 31, Beograd. Tokom trajanja Molijerovih dana, od 9. do 13. juna biće priređena ova književna manifestacija jedinstvena u svetu, koju je ustanovio Francuski institut u Srbiji. Ujedinjeni štand izdavača Srbije, koji će biti otvoren od 12 do 19 sati i na kome će biti izloženi i dostupni čitaocima najnoviji prevodi sa francuskog, pokazaće raznovrsnost i vitalnost izdavaštva i prevodilaštva u ovom delu sveta. Veliki broj prevoda objavljen je uz podršku francuske vlade. Francuski institut u Srbiji organizuje ovu manifestaciju u saradnji sa distributerom Makart. Umetnost i umeće prevođenja – naziv je okruglog stola koji će biti realizovan uživo u Francuskom institutu u Knez Mihailovoj 31, uz direktan online prenos za zainteresovane širom Srbije. U razgovoru učestvuju Pascale Delpech, Muharem Bazdulj, Miloš Konstantinović, Aleksandra Tadić, Sonja Filipović. Frankofoni pisci i srpski izdavači – tema je za razgovor Francuskog instituta sa izdavačima o programima kojima francuska vlada podržava objavljivanje prevoda na francuski. Tokom trajanja Salona frankofone knjige, biće emitovani snimci razgovora sa unglednim frankofonim piscima koji su gostovali na Molijerovim danima. Tako će frankofoni ljubitelji književnosti, oni koji nisu imali prilike da prisustvuju nezaboravnim razgovorima, ili oni koji žele da ih se podsete, imati prilike da ih pogledaju na ekranu u Francuskom institutu, u Knez Mihailovoj 31, Beograd. 2. jun – 2. jul 2020 – Francuski institut lansira rep i hip-hop konkurs na Instagramu uz korišćenje francuskog jezika, namenjen mladimaFrancuski institut u Srbiji organizuje Molijerove dane u saradnji sa partnerima: Distributer Makart, )Izdavačka kuća Geopoetika, Udruženje književnih prevodilaca Srbije, Univerziteti u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, izdavači Srbije, Narodna biblioteka Niš.
Pročitaj više
Pamukov tekst u NIN-u o virusu Corona-19 i romanu Noći kuge
05.08.2021.
Najnoviji broj (3618) magazina NIN od 30. aprila ekskluzivno donosi tekst nobelovca Orhana Pamuka na temu kuge u prošlosti i virusa Covid-19 danas. U njemu je deo posvećen Pamukovom novom romanu Noći kuge koji će Geopoetika, kao i sve njegove dosadašnje knjige, objaviti čim bude završen. NIN ovaj tekst objavljuje uz posredovanje Geopoetike posvećujući mu svoju naslovnu stranu, i u papirnom i u elektronskom obliku. Dajemo vam na uvid nekoliko rečenica iz ovog eseja. A u NIN-u pročitajte ovaj celi tekst, jedan od do sada najbolje napisanih u svetu na ovu temu. “Poricanje je prva najvažnija stvar koja se ponavlja u svim epidemijama i pandemijama. A prvo pravilo je, čini se, to da države i lokalne vlasti nikada ne reaguju na vreme. Da bi se epidemija na početku mogla poricati, isprva se manipuliše rečima i brojevima”. “Granicu Osmanskog carstva, koje je bilo početna tačka izvan zapadnog sveta, grubo rečeno, iscrtavala je reka Dunav. A granicu u kulturno-antropološkom smislu ispisivala je kuga, to jest činjenica da je istočno od Dunava bila mnogo veća šansa da se zarazite”.
Pročitaj više
Intervju s profesorom Zoranom Paunovićem
05.08.2021.
Profesor Zoran Paunović na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i Filološkom fakultetu u Beogradu predaje englesku književnost 19. i 20. veka. Potpredsednik Srpskog PEN centra i od 2018. godine dopisni član SANU, autor je studija o američkim romanima Vladimira Nabokova, eseja o angloameričkoj književnosti, odnosu srpske i američke književnosti 20. veka, te odnosu rokenrola i literature.Intervju s profesorom Paunovićem vodila je Marija Nenezić, a objavljen je na sajtu RTS-a. Odnos između književnog originala i prevoda sličan je odnosu između originala i kopije. Međutim, izuzetna prevodilačka veština i znanje ne ostavljaju prostor za „izgubljena značenja u prevodu“. Naprotiv, često su sa književnim originalom u ravnopravnom partnerskom odnosu. Prevod Džojsovog Uliksa, koji je uradio profesor Zoran Paunović bio je veoma zapažen, a takođe i napor da srpskoj čitalačkoj publici približi neke od najznačajnijih američkih pisaca koji imaju nesumnjiv uticaj na savremenu svetsku književnost.
Proces prevođenja književnih tekstova iz jednog u drugi jezik ozbiljan je i zahtevan posao a prevodilac pomalo i koautor. Trenutno, aktuelna pandemija, udarna je vest u celom svetu. Čini se, čak, da se običan čovek teško snalazi u obilju često protivurečnih informacija. Ako bismo se poslužili prevođenjem kao metaforom, a celu ovu situaciju doživeli kao materijal za neki literarni tekst, u koji žanr bismo sve ovo mogli da prevedemo i kakav bi bio mogući naslov knjige?
– Proteklih nedelja, u nastojanju da ovom što nam se događa damo nekakvo ime i određenje, nekakav kontekst koji bi nam pomogao da sve to bar malo bolje razumemo, mnogi taj koncept traže u ideji distopije, kao vida društvene zajednice i uređenja u kome je čovek tek slabašna biološka jedinka, lišena svih atributa koji ga čine čovekom i svedena na bezličnu cifru u prebrojavanju preživelih i onih koji to nisu.
Zaboravlja se, međutim, da je distopija čvrsto i precizno (premda na nehumanim principima) uređena zajednica. Tamo gde nema reda i sistema, gde se najvažnije odluke donose proizvoljno i hirovito, u ne uvek racionalnim i pribranim umovima, tamo ne možemo govoriti o distopiji, već samo o haosu, pometnji koja se iz pojedinačnog uma širi na čitavo društvo. A to je onda najbliže žanru psihološkog horora, ili romana katastrofe. Pri čemu najveća katastrofa nije sama bolest, već njene posledice u krhkom i po mnogo osnova nejakom društvu.
Zaslužni ste za prevode nekih klasičnih i modernih dela anglosaksonske literature. Nama se čini da je ona dovoljno zastupljena na ovim prostorima, ali, koliko je naše znanje o njoj bazirano na stereotipima?
– Stereotipi su opasni, i to najmanje dvostruko – najpre stoga što lenjim umovima olakšavaju da takvi, lenji, i ostanu, pošto im nude gotove, pojednostavljene predstave o vrlo složenim stvarima – a onda i zato su po pravilu netačni. Jer, stupanj uopštavanja koji stereotip (i kad nije zlonameran, a suviše često jeste) podrazumeva visok je do mere koja potpuno onemogućava nijansirano kritičko mišljenje. Što znači da je stvar ličnog izbora svakog od nas da li će prihvatiti stereotip po kome je, na primer, Džojs „težak“ pisac, a Uliks nesavladiv roman, ili će odlučiti da to proveri na jedini mogući način – čitanjem tog romana. Učini li ovo drugo, doći će do zaključka koji se zasigurno neće podudarati sa stereotipom, a na putu do tog zaključka prirediće sebi izuzetan duhovni doživljaj. Prema tome, stereotipe – kako u životu, tako i u literaturi – treba zaobilaziti u širokom luku.
Prevodite savremenog američkog pisca Dona DeLila koji nepogrešivo markira probleme savremenog sveta i kritički sve promišlja. On nije lak za prevođenje, a i od čitaoca zahteva maksimalnu koncentraciju. U čemu je, prema Vašem mišljenju, njegov doprinos savremenoj američkoj književnosti i može li jednom postati deo popularne literature ili je nemoguće to očekivati?
– DeLilo je hroničar i dijagnostičar savremene Amerike, a s njom i čitavog savremenog sveta – ako ne najveći, onda svakako jedan od najvećih. Pored toga je nesumnjivo i prorok: jer, s umetničkih i misaonih visina u kojima obitava njegova literatura, odlično se vidi budućnost. A ta budućnost – svedoče o tome romani kao što su Podzemlje, Tačka Omega, Nula K, i mnoga druga njegova dela – poprilično je zastrašujuća. Ovo poslednje je i glavni razlog zbog koga DeLilovi romani nikad neće dospeti u kanon popularne literature.
Ljudi vole da čitaju, ako ne o srećnim ljubavima u egzotičnim predelima, onda bar o nesrećama koje se događaju drugima. Nesreće o kojima piše DeLilo, međutim, tiču se svih nas. To su priče o ljudima koji su pokvarili najpre sebe, a onda i planetu na kojoj žive, i koji sada za taj nemar i nemoral plaćaju stravičnu cenu. Ti ljudi, to smo mi.
Sećamo se velike bure koja se podigla kada je Bob Dilan dobio Nobelovu nagradu za književnost. Vama je blizak odnos muzike i književnosti, pisali ste o tome. Koji su najmarkantniji primeri „poezije u rok muzici" na primer?
– Dilana već duže od pola veka pokušavaju da ubede da digne ruke od pevanja, jer, zaboga, on nije nikakav pevač. Od 2016. godine, kada je dobio Nobelovu nagradu, značajno se povećao broj onih koji bi da mu objasne da to što piše nije poezija, te da uprkos pomenutoj izvikanoj nagradi, on ipak nije pesnik. Srećom, on ničim ne nagoveštava da ima nameru da posluša te dobronamerne preporuke, što je pokazao i dvema novim pesmama objavljenim tokom proteklih nekoliko nedelja. Ako se poezija prepoznaje i po tome što u čitaocu/slušaocu stvara ushićenje ili divljenje ili neku svečanu tugu ili sve to odjednom, onda i te dve pesme, kao i mnoge druge iz pera istog autora, jesu poezija. Kao što je poezija ono što su pisali Lenard Koen i Džim Morison, ono ono što pišu Nik Kejv i Peti Smit... spisak je dugačak, neka ga svako dopuni za sebe.
Predajete na Filološkom fakultetu u Beogradu i Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Svedoci smo kako se brzo organizovala nastava „na daljinu“. Kada je obrazovni proces u pitanju, mislite li da je digitalni aspekt nastave njena budućnost, da li bi to bilo dobro i kako uspostaviti ravnotežu između analognog i digitalnog?
– Digitalni vid nastave svakako jeste značajan deo njene budućnosti, zbog toga što pruža mnoge mogućnosti koje „klasičnoj“ nastavi nisu na raspolaganju, pre svega mogućnost da se istovremeno obraćate studentima koji ne samo da nisu s vama u istoj prostoriji, već su raštrkani po raznim delovima sveta, a povezani idejama i znanjem koje s njima razmenjujete. Takav vid komunikacije može da bude izuzetno plodotvoran ne samo u kataklizmičnim vremenima koja onemogućavaju okupljanje, već i u takozvanim „normalnim“ okolnostima – ako takve još postoje.
A da li će, ako je tako, uopšte opstati i tradicionalni vid nastave, onaj koji postoji od pamtiveka, onaj u kome se učitelj bez posrednika obraća učenicima? Hoće, kao što je „klasična“ knjiga – protivno mnogim predviđanjima – uspela da preživi nalet elektronske. Nije sve u elektronici i digitalnom svetu. Mnogo toga što postoji samo u analognom nezamenljivo je – samo što, zagledani u ekrane, to sve češće zaboravljamo. A ne bi trebalo.